Najpopularnije igre u poslednje vreme svakako su 3D pucačine i arkadne avanture u prvom i trećem licu. Ovaj žanr ostvario je vidan uticaj na novu generaciji platformi koje, iz igre u igru sve više dobijaju na kvalitetu. Počev od pseudo-3D igara tipa Hercules ili Pandemonium!, preko pravih 3D programa sa bitmapiranom grafikom (sprajtovima) kakav je Bug Too!, došli smo konačno do prave poligonske platforme u punom 3D okruženju.

Začetnik novog žanra PC platformi je firma „Fox Interactive” (softverski ogranak kompanije „20th Century Fox”), koja svojom igrom Croc već na početku postavlja prilično visoke standarde za igre koje dolaze. Grubo rečeno, radi se o atraktivnoj mešavini tipične 3D platforme kakva je Mario 64 (sa Nintendo 64 konzole) i popularne arkadne avanture Tomb Raider (s tim da se odvija u vedrijem ambijentu). U svakom slučaju igra je vredna pažnje.

Jednog dana simpatična Gobo stvorenjca pronašla na plaži krokodilčića Kroka i odgajili ga kao svoga. Srećno detinjstvo prekinuo je zli Baron Dante, zakleti neprijatelj malih Goboa. Nevaljalac je kidnapovao Goboe i pozatvarao ih širom svog sveta. Ah, agonije! Ko će ih spasiti? Supermen je zauzet, Betmen na godišnjem odmoru... No, tu je dobri mali Krok, heroj svoje vrste koji će bez premišljanja krenuti u tešku misiju spasavanja.

Prilično bljutava priča služi kao uvod u jednu simpatičnu igricu namenjenu pre svega mlađem naraštaju. Krok je dopadljivo dizajniran krokodilčić koji se u borbi protiv neprijatelja koristi svojim repom i ubitačnim skokovima. Usput treba da sakuplja male Goboe i dragulje i da pazi da ne završi u vulkanskoj lavi i drugim zamkama. Za skakanje na platforme koristi se svojim visokim skokom. I to je sve što se principa igranja tiče. Neprijatelji su glupavog izgleda, ali prilično nezgodni u borbi, zahvaljujući kvalitetnoj AI rutini, tako da im treba prilaziti krajnje oprezno. Svaki pokret je obojen komičnim detaljima, poput geganja, skakanja, padanja u nesvest i dr. Zvučni efekti su odlični, a kvalitetna muzika prati zbivanja na ekranu i menja se u zavisnosti od ambijenta.

Što se grafike tiče, može se reći da Croc dostojno parira većini drugih poligonskih arkada namenjenim 3D akceleratorskim karticama. Kvalitet tekstura, senčenja i bojenja ne zaostaje mnogo ni za vrhunskim igrama kao što je, recimo, Quake 2. Pozadinska grafika koristi i neke 2D elemente, ali se oni teže uočavaju i ne oštećuju odlično renderovan pejsaži sjajno postignut efekat perspektive. Vlasnici običnih 2D kartica takođe imaju čemu da se raduju. Igra podržava rezolucije od 320x200 do 800x600 piksela, pri čemu je grafika i u najnižoj rezoluciji sasvim korektna, najviše zahvaljujući odličnom smooth efektu i veštom korišćenju boja, tako da je pikselizacija gotovo neprimetna.

Nivoi sadrže sve tipove platformi: stalne, promenljive, nestajuće, pokretne i skrivene, tako da će vaše skakačke sposobnosti u potpunosti doći do izražaja. U preko četrdeset nivoa dočarano je više različitih pejsaža (vulkansko grotlo, planine, polarni predeli, ravnice i dr.). Postoji nešto preko pedeset različitih tipova neprijatelja, što je dovoljan garant da vam neće biti dosadno. Veliki neprijatelji (tzv. čuvari nivoa) sjajno su renderovani i animirani.

No, i pored mnogoh kvaliteta Croc ima i nekoliko ozbiljnih nedostataka zbog kojih nikad neće dostići visinu jednog Maria 64. Prvo, kontrola nad likom je prilično loše izvedena. Osnovni potezi svode se na skakanje, mahanje repom, trčanje i okretanje za 180 stepeni. Za igre koje se odvijaju u punom 3D prostoru to je ipak premalo (setite se samo koliko različitih komandi i kombinacija poteza ima Tomb Raider ili, ne daj Bože Nightmare Creatures). Pomalo čudi činjenica da Playstation verzija igre ima bogatije analogne komande koje omogućavaju daleko lakše i preciznije manevrisanje. Takođe, snalaženje u prostoru sa kamerom koja gleda u leđa i čiji je ugao pomeranja ograničen na jedva nekih tridesetak stepeni, nije ni malo lako. Ni posle dužeg igranja nećete biti u stanju da procenite stvarnu udaljenost platformi i često ćete promašivati doskok, završavajući u vodi ili usijanoj lavi.

Druga zamerka odnosila bi se na dizajn nivoa. Pod tim se pre svega misli na njihovu kompleksnost. Svaki nivo se sastoji iz dva do tri dela, maltene sobice koje su spojene vratima. Uvek postoji samo jedan put za izlaz, što ostavlja snažan utisak skučenog prostora (za razliku od širine koju pruža Tomb Raider).

Suma summarum, Croc je zaista zabavna, kvalitetna i zarazna igrica koja će ljubitelje ovog žanra sigurno preokupirati na duže vreme (za prelazak svih četrdeset nivoa trebaće oko dva-tri sata), te je svakako preporučujemo.

Gradimir JOKSIMOVIĆ