Koliko ćemo još nebeskih legendi o Crvenom Baronu i njegovim protivnicima videti u godinama koje dolaze, teško je proceniti, ali je već izvesno da će ličiti jedna na drugu kao jaje jajetu. Pojava prvih borbenih simulacija letenja koje su za svoje okruženje imale prvi svetski rat zaista je delovala kao osveženje, ali je to bio kraj inventivnosti i početak replika na ovu temu. Dokle će izdavači simulacija verovati da će ljubitelji sinhronog štektanja mitraljeza kroz propeler nekritički kupovati sve što se na tu temu pojavi?

Po čemu se Red Baron II razlikuje od Red Barona I? Možda je tu i vremenska distanca koja donosi zaborav umešala prste, ali čini se da je glavna razlika datum izdavanja. Kao što je Creative prošle godine navodno napravio novu karticu (AWE 64) samo da bi medijskom bukom pospešio prodaju, a obaranjem kvaliteta pojeftinio proizvodnju, „Sierra” je upravo svojoj staroj simulaciji zvanoj Red Baron dodala jednu dvojku u želji da ponovo profitira na njoj. Ne tvrdim da ne postoje sitne kozmetičke promene, ili eventualno poneka opcija viška, ali to nije dovoljno da bi se u eri 3D akceleracije oduševili novim ruhom Crvenog Barona. Naravno, tu je podrška za DirectX 5, samo što su, izgleda, u Sierri zaboravili da u dotičnom postoji i nešto što se zove Direct 3D - po ugledu na Pro Pilot, Red Baron II takođe ne vidi nikakvu korist od 3D kartica. 3D grafika je rađena u istom maniru kao i u Pro Pilotu, što znači da nije loša, ali ipak rad u 256 boja eksponira grube prelaze u nijansama tla i odaje utisak da je sve crtano. Dakle, grafički napredak u odnosu na dosadašnje simulacije letenja iz Prvog Svetskog Rata postoji, ali je ispod očekivanog. Brzina animacije je bolja nego u SPP-u, ali bi 3D akceleracija sasvim sigurno i na tom planu još popravila utisak.

Priča je dobro poznata, i jednako je detaljno interpretirana u samoj igri, kao i u Sierrinom tradicionalno raskošnom propratnom štampanom materijalu. Glavni lik je, naravno, legendarni nemački baron Von Richthoffen, poznatiji kao Crveni po boji svog Fokkera. Njegova, kao i biografija više desetina nebeskih asova na obe strane (nemački, britanski, francuski i američki) detaljno je izložena, sa fotografijom i spiskom oborenih protivnika. Okruženje je mapirano geografski precizno, i obuhvata područja Alzasa, Flandrije, Verdena i Marne. Misije i kampanje su istorijski verno rekonstruisane, i obećavaju silne sate letenja, bilo da je reč o prestižnim vazdušnim bitkama sa asovima suprotne strane, ili o podršci kopnenim trupama bombardovanjem zemaljskih ciljeva. Program zaista za svakog letača ima ponešto, najnestrpljiviji se opcijom „Fly Now” u trenu mogu naći u vazduhu. Od neke „šminke” koja bi trebalo da opravda izbacivanje nove verzije tu je, recimo, mogućnost farbanja sopstvenog aviona, a mogu se primetiti i bogatije opcije za planiranje letova, kao i kvalitetnija mapa. Komande su ostale iste kao i pre (raspored tastera prilično standardan za sve slične simulacije), a od unutarnjih i spoljnih pogleda postoji sve što se poželeti može. Ukoliko povrh svega posedujete i neki od kvalitetnijih letačkih džojstika, promenu pogleda možete regulisati i njime.

Pored svih kritičkih primedbi, ne može se reći da je Red Baron II loša simulacija - grafički sigurno u ovom momentu ne postoji nešto bolje što se bavi tematikom Prvog svetskog rata (doduše, Flying Corps Gold ima prednost 3D akceleracije), a sama simulacija, što će reći aerodinamika i ponašanje aviona u vazduhu je vrhunski verno urađeno. Dakle, ne postoji ozbiljan razlog da ne nabavite ovu igru ako vas dotična tematika zanima, ali ni neki jači razlog da je nabavite ako već imate neku sličnu čijim performansama ste zadovoljni.

Aleksandar VELJKOVIĆ