Pre tačno tri godine imali smo priliku da prekratimo vrele letnje dane uz MechCommandera, programerski prvenac kuće „FASA Interactive”. Ova squad-based strategija u realnom vremenu nije ostavila nikoga ravnodušnim – igrači su je ili obožavali ili mrzeli iz dubine duše. Dok su jedni bili oduševljeni odličnom atmosferom, drugima su smetali nedovoljni i neprecizni brifinzi pre svake misije. Nemogućnost snimanja pozicije tokom misije samo je pojačavala ovaj problem pa je jedini način za uspešno prelaženje bilo ponavljanje svake misije par puta radi upoznavanja sa predstojećim problemima.

Tvorci BattleTech univerzuma shvatili su sve kritike veoma ozbiljno, što se primećuje na svakom koraku u ovom odličnom nastavku. Za razliku od prvog dela gde ste vodili Zulu četu 4th Davion Guardsa u borbi protiv klana Smoke Jaguar, MechCommander 2 prati interne sukobe između velikih kuća Unutrašnje sfere. Godina je 3063. i klanovi su se obavezali da obustave napade do 3068. godine. Velike kuće Unutrašnje sfere koriste slobodno vreme da nastave sa teritorijalnim razmiricama. Zbog borbi koje traju decenijama, Chaos March je i pre bio raj za plaćenike, a nakon raspada Federated Comonwealtha planeta Carver V postala je pravo bure baruta. Nakon nekoliko misterioznih napada banditskih formacija, kuće Stajner, Liao i Davion pristaju na neutralno rešenje – pozivaju plaćenike da se obračunaju sa nepoznatim napadačima.

Kao u najpopularnijoj igri MechWarrior serijala, MechWarrior 2: Mercenaries, i u MechCommanderu 2 ste u ulozi plaćenika, samo ne u kokpitu džinovskog robota već upravljate sa do šesnaest gorostasnih ratnih mašina. Stari igrači MechCommandera će od prve misije primetiti da je „FASA” odlučila da svima pokaže kako su njeni programri sposobni da uče iz sopstvenih grešaka. Svi pomenuti problemi koji su mučili originalnu igru elegantno su otklonjeni. Pre svake misije čeka vas detaljan brifing, a kada misija počne ne morate da otkrivate mapu kao u prvom MechCommanderu, već odmah vidite sav teren. Ali, zato sad ne možete da vidite sve jedinice na otkrivenoj mapi, već samo one koje su u vidokrugu vaših jedinica. Drugi način detektovanja protivničkih jedinica su naravno senzori, ali samo određeni tipovi Mekova mogu da ih nose. Tako ćete uvek morati da pazite da se u vašem timu nalazi bar jedan mek opremljen senzorima kao i da dobro pazite na svoje izviđače jer ako izgubite Mekove sa senzorima ostajete gotovo slepi.

Možda najbitnija promena i rešenje problema iz originalnog MechCommandera su resursni poeni (resource points). U originalu ste mogli pre misije dokupiti specijalna vozila da vam pomognu u specifičnim situacijama, ali pošto niste znali šta da očekujete, tek tokom misije biste uvideli koje vam je vozlio potrebno. Zahvaljujući resursnim poenima možete sada u toku misije dopremiti željeno vozilo na bojno polje, pa nema potrebe za restartovanjem misije. Poenima možete da kupite bombarderske napade, izviđački helikopter, senzorsku sondu, vozilo za popravke, fiksnu artiljeriju ili čak da spustite svog pilota u protivnički Mek koji ste upravo uništili. Ovo je odličan fleksibilni sistem za rešavanje neočekivanih problema, pa i ako vas u toku misije izdaju dotadašnji saveznici, i dalje ćete biti u stanju da se odbranite. Poseban izazov predstavlja zadatak na mesecu Carvera V gde ne možete da koristite „pomoć odozgo”. Na svu sreću, sada je bar moguće snimanje pozicije u toku misije, a početnike i okorele veterane će obradovati mogućnost podešavanja nivoa težine i opcija isključivanja ograničene municije.

Tokom kampanje od dvadeset četiri misije radićete za tri različita poslodavca. Zavisno od toga za koju kuću radite, moći ćete da kupujete njihove specifične Mekove, ali pošto uvek možete da zarobite protivničke Mekove ovo nije veliko ograničenje. Kampanja je skoro sasvim linearna što je i glavna zamerka inače odličnoj igri. Svega nekoliko puta moći ćete da birate redosled izvršavanja misja, ali to neće uticati na završni ishod igre nego na težinu misija. Tako ćete par puta moći da odložite teške zadatke za kasnije, kada popunite svoj arsenal novim Mekovima, komponentama ili regrutujete nove Warriore.

Da li se „FASA” nekako dokopala „Gorskog vijenca” ne znamo, ali je činjenica da u MechCommanderu 2 boj ne bije svijetlo oružje nego srce u junaka, što postaje bolno očigledno na višim nivoima težine. Ni najjači Mek ne vredi mnogo bez dobrog Warriora koji su znatno poboljšani u odnosu na prvi deo. Sada sa svakim nivoom vaši dobijaju veštine koje im omogućuju da se specijalizuju za određenu vrsu Meka, tipove oružja ili posebne funkcije kao poboljšano korišćenje senzora ili džamp-džetova. Zahvaljujući ovim RPG elementima dobićete specijaliste koji su u određenim misijama nenadmašni, a u drugim situacijama predstavljaju laku metu za protivnika. Ovako svaki elitni pilot ili as postaje jedinstven, a ne generički lik sa promenjenim portretom. Ovim sistemom svaki MechWarrior postaje vredniji od Meka kojim upravlja, pa ćete često ponavljati misije ako vam omiljeni pilot pogine.

Sve modifikacije Mekova obavljate u MechBayu koji se lako koristi. Puristima MechWarrior serijala zasmetaće izvesno preterana jednostavnost, ali ovaj sistem je mnogo napredniji od originalnog MechCommandera i omogućuje da stvorite varijantu Meka po svom ukusu. Svaki Mek ima ograničen prostor za komponente i disipaciju toplote pa nije moguće pravljanje nerealno jakih konfiguracija kao u prvom delu. Na raspolaganju vam je 29 Mekova od kojih se čak 15 do sada nije pojavilo u Mech igrama.

Mekove kuće Stajner odlikuje velika količina oklopa pa će Zeus, Highlander i Atlas uvek naći svoje mesto u vašim redovima. Šasije kuće Liao su najslabije oklopljene, ali poseduju najjače senzore. Tako su Raven i Men Shen nevidljivi za protivničke senzore, a Cyclops koristi satelitski sistem za skeniranje bojnog polja. Pošto kuća Davion ima najviše sukoba sa klanovima, od njih ćete moći da kupite i klanovske Mekove kao što je veliki Blood Asp koji zasenjuje i slavnog MadCata. Pošto je u toku kampanje težinski limit najveća prepreka, bitna je kombinacija svih klasa Mekova. Možda baš zato mali Cougar može da se koristi samo u multiplayer i solo bitkama.

Sve ove ideje ne bi toliko upadale u oči da nije savršene 3D grafike koja je zamenila 2D izometrijsko izvođenje iz prvog dela. Potpuna sloboda pomeranja kamere omogućuje optimalno sagledavanje taktičke pozicije, kao i uživanje u prelepim raznolikim pejzažima. Grafiku podržava odlična ambijentalna muzika koja se menja u skladu sa situacijom na ekranu, a šareni komentari Mechwarriora su opet zabavni (klanovske MechWarriore ćete voditi u bitke samo zbog njihovih „prozivki”). Veliku pohvalu zaslužuje i gluma u video sekvencama koja, nakon suvog izgovaranja teksta u MechWarrioru 4, predstavlja pravo osveženje. Zbog kvalitetnije glume žrtvovana je „tradicionalna” CGI sekvenca borbe Mekova na početku igre.

Kao pre tri godine „FASA” nam je dala letnju razbribrigu koja ovog puta nema mane. Odlična igračka atmosfera prve igre je propraćena tehničkim savršenstvom za koje se isplati malo osvežiti svoju konfiguraciju. Nakon MechCommandera 2, plaćenici Unutrašnje Sfere će postati još popularniji, a nama ostaje samo da podignemo nivo težine i čekamo dolazak expansion packa MechWarrior4: Black Knight.

Dragan KOSOVAC