Expansion Pack za jednu od najboljih strateških igara poslednjih godina konačno je dojezdio na oblaku prašine podignutom na igračkim glasilima širom sveta. Sem pokušaja da odgovori na jedno od interesantnijih pitanja vezanih za srednjovekovnu istoriju Dalekog istoka, Warlord edicija (poznata i pod nazivom Mongol Invasion) donosi ogroman broj novina u originalni Šogun, rešava neke od nelogičnosti interfejsa i do savršenstva pegla opšti look & feel jednog od strateških favorita decenije.

Godine 1281, dok su se u Evropi jele ovce zajedno s vunom, čuveni mongolski Kublaj Kan odlučuje da konačno zauzme japanski arhipelag. Ratovima u proteklih nekoliko decenija mongolske horde zauzele su teritoriju koja se protezala kroz celokupnu Aziju i deo Evrope (od Praga do Pekinga, kako istoričari vole da kažu), regrutujući pripadnike porobljenih civilizacija u veoma efikasnu, mobilnu i apsolutno nemilosrdnu vojnu silu. Prethodna invazija na ostrva Izlazećeg Sunca nije uspela iz više razloga: kvantitativno malo snaga, teškoća oko prekomorskog transporta trupa i odsustva koordinacije, čime je renome divlje horde bio opasno poljuljan, a njen mit o nebobedivosti narušen. Strategija Kublaj Kana za novi pohod ostala je u osnovi ista: klasični rush svim raspoloživim snagama, čijem broju ovoga puta ništa neće odoleti. Rekvirirajući svako plovilo do koga je mogao da dođe, spakovao je desetak puta veće invazione snage i otisnuo se preko mora. A onda mu je tajfun potopio brodove...

Legenda o „Kamikazeu”, Božanskom vetru koji je tada spasao Japan od sigurne propasti, živi i danas. Šta bi, međutim, bilo da je oluja zakasnila koji dan i da su Mongoli uspeli da se iskrcaju? Da li bi se današnje generacije tinejdžera igrale na Khany Playstationu? Shogun: Total War - Warlord Edition daće vam priliku da odgovorite na to pitanje.

Najinteresantnija novina je invaziona kampanja. Igranje iz perspektive svake od sukobljenih strana donosi prilično unikatan doživljaj: na strani Japana je klan Hojo, neprikosnoveni lideri carstva (invazija Mongola se događa 300 godina pre dešavanja obrađenih u Shogunu, kada je Japan bio unifikovan), tako da na raspolaganju imate prilično veliku bazu resursa i teritorije. Sa druge strane su horde čije se iskrcavanje na severozapadu ispočetka čini nezaustavljivim, prvenstveno zbog sastava trupa kojima raspolažu (laka i teška konjica koja japanske pešake čini gotovo neupotrebljivim).

Igranje na strani Mongola prilično je jednostavno, ali isključivo na početku kampanje. S obzirom da ne mogu da proizvode jedinice na okupiranim teritorijama (pojačanja dobijate morskim putem, i to samo u slučaju da osvajanje dobro napreduje), u kasnijem toku igre možete se naći u prilično ozbiljnim problemima. Zauzete teritorije zahtevaju vezivanje dela trupa (inače rizikujete pobunu Hojo lojalista), Japanci se pregrupišu na dubini teritorije i kreću u protivnapade, pojačanja od Kana kasne ili postaju sve ređa... Jedina strategija koja ima smisla, a na koju morate da mislite od početka, jeste poboljšavanje jedinica kroz nizove uzastopnih pobeda (generalu raste „honor” faktor, čime jedinice postaju srazmerno efikasnije) i korišćenje tako „nabudženih” snaga za odbijanje sve češćih protivnapada. Naravno, uz zauzimanje teritorija na kojima Japanci imaju regrutne kapacitete (zamkove).

Sem konjice, mongolske snage poseduju i nekoliko vrsta namenske pešadije: Corean Guardsman i Spearmen su njihove verzije Yari samuraja i Naginati; Skirmishers su nosači javelina (ili džilita, kratkih kopalja za bacanje) veoma upotrebljivih za short-range masakr nastupajućih snaga; Thunderbombersi su pešadija sa primitivnim granatama, podjednako opasna za neprijatelja i sopstvene snage (nalik na patuljka iz Mytha).

Japanski arsenal dopunjen je Yari Crossbowmenima, jeftinom jedinicom nalik na samurajske strelce (ali potpuno beskorisnom za blisku borbu), Battlefield Ninjom, Kensaiem (ljubitelji Baldur’s Gatea 2 će znati o čemu se radi) kao i podvrstama konjice. Arkebuzara i musketara nema jer do kontakta sa portugalskim trgovcima treba da prođe još nekoliko vekova.

Dalje koncepcijske novine tiču se dodatne kategorije pri single playeru: istorijske kampanje predstavljaju nizove linkovanih bitaka (između ostalog i prvu mongolsku invaziju na Japan) čineći zgodnu dopunu nelineranoj (glavnoj) kampanji kao osnovi igre. Pun pogodak pri peglanju interfejsa načinjen je redukcijom nekih nelogičnosti kod plasmana snaga na strateškoj mapi. Na primer, brojno stanje jedinice prepolovljene u bici jednostavnije je dopuniti „presipanjem” od snaga koje se nalaze na istoj teritoriji. Jedinicama je moguće izdavati naređenja za pokret preko više teritorija koja će preduzimati svakim narednim potezom. Lociranje generala (bitnih faktora za borbeni bonus) olakšano je redizajniranim ikonama koje sada pokazuju i njegov rang. Stepen lojalnosti podanika po regionima sad je moguće videti na jednom tipskom ekranu eliminišući potrebu za kliktanjem na svaku pokrajinu pojedinačno (korisna stvar u mongolskoj kampanji zarad izbegavanja vezivanja snaga na regione sa mirnom populacijom).

Dva kompakt diska Warlords Editiona su uz Max Payne definitivno najprijatnije iznenađenje poznog igračkog leta 2001.

Miodrag KUZMANOVIĆ