Pored otkrivanja tople vode konstatacijom kako vreme neumitno brzo prolazi, osmelio sam se i kupio nastavak igre koja je predstavljala jedan od najkontraverznijih naslova 1998. godine. Tada niko nije ni sanjao da će biti u prilici da iskusi pravi „Incoming” samo nekoliko meseci kasnije. Većina igrača se tada kod kuće ili zabavljala igrom Incoming, ili bila njome prilično razočarana. Sjajna grafika i igrivost bili su sa jedne strane vage, veliki broj bagova i ogromna hardverska zahtevnost sa druge. U većini slučajeva strana sa bagovima i zahtevnošću bi prevagnula, pa je Incoming ostao uskraćen za epitet jedne od boljih igara te 1998. godine.

Izglancali smo tasove četiri godine kasnije, odredili im ravnotežu i sada smo ponovo u prilici da ocenimo kvalitet Incominga, ovoga puta u zvaničnom nastavku Incoming Forces. Za razliku od mnogih drugih svemirskih simulacija, Incoming Forces ima radnju sa obrnutim ulogama. Kao „loši momci” sada se pojavljuju ljudi koji napadaju druge planete, a „dobrice” su vanzemaljci koji brane rodnu grudu. Kvalitetno i lepo osveženje za sve igrače kojima je potpuno dosadilo da glume nervozne, neobrijane i znojave heroje u borbi protiv tehnološki nadmoćnih, ali i bezosećajnih stvorenja iz svemira.

Dve decenije nakon početnih napada koji su se odigrali na tada nepoznatim planetama, odnosno dvadeset godina nakon prvog dela igre, ljudi uspevaju da otkriju tajnu putovanja kroz svemir na velike razdaljine, do tada nikako dostupne. Uz pomoć novih materija i sjajne gradnje, formiraju svoje naprave za putovanje i kreću u istraživanje. Na putu nailaze na veliki broj planeta aliena i odlučuju da napadnu sve njihove teritorije kako bi otklonili svaku opasnost po Zemlju.

Vaš cilj, kao mladog vanzemaljca željnog dokazivanja, jeste da sudelujete u odbrani planeta u svakom od napada i tako pomognete očuvanju habitata i budete proglašeni za najvećeg patriotu i nacionalistu.

Neprijateljske snage zaustavljaćete u četiri vanzemaljska sveta, i to putem nekoliko različitih vozila odnosno odbrambenih jedinica budućnosti. Tu su tenkovi, pokretne haubice (nazovimo ih tako), protivvazdušna odbrana u vidu naoružanih kula, ali i dobro poznate kao i prilično ustaljene letelice. Kako budete napredovali kroz samu igru, i kako naučnici vaše rase budu pronalazili nova otkrića i materijale, dobijaćete savremenija oružja, ili unapređivati svoje dodatke.

Upravljanje jedinicama nije teško jer je Incoming Forces nešto između Freespacea i Battle for Naboo. U pitanju jeste svemirska simulacija, ali opet dovoljno arkadna da neiskusnim igračima ne predstavlja problem. Ni same bitke nisu preterano komplikovane i zahtevne, pa čak i da vas napada deset ili više protivnika i to mahom zato što ćete uvek nešto braniti, bila to baza ili drugi brodovi, pa zapravo nikada nećete biti direktna meta protivnika. Maloj težini doprinosi i to što ne postoji pregrevanje oružja, a udaranje u pod ili građevine ne oštećuje previše oklop. Isključena je i mogućnost da izgubite kontrolu nad vozilom, kao i da recimo potonete u vodu.

Misije su srednje dužine i ne traže od vas puno zalaganja. Većim delom zasnivaju se na zadacima koji se tiču čuvanja drugih baza, pomaganja prijateljskim brodovima koji su napadnuti ili pratnji za brodove transportere. Podeljene su doduše u nekoliko različitih segmenata kojih obično ima 3 ili 4, pa se tako broj zadataka znatno uvećava na čak 32, pa i više, sa početnih 16, koliko ustvari misija i ima.

Kao i prvi deo igre, i ovaj poseduje sjajne specijalne efekte i kvalitetnu grafiku. I dok teksture možda i nisu dovoljno kvalitetne da zadovolje današnje standarde, efekti zaslužuju svaku pohvalu. Efekat prolaženja projektila kroz neprijateljsku letelicu, pad iste na zemlju i velika eksplozija uz stotine boja i nijansi samo su neke od sjajnih grafičkih predstava koje će vam Incoming Forces prirediti.

Zvuci su podnošljivo prosečni. Među njima posebno se ističe govor vanzemaljaca i njihov jezik, koji je lepo slušati. Mnogi su se bunili što u Wolfensteinu Nemci govore engleski, a nikome nije palo napamet da u igrama vanzemaljci obično takođe koriste isti jezik za sporazumevanje. To su uvideli ljudi iz „Ragea”, pa su napravili potpuno novi vanzemaljski govor, kako bi razbili monotoniju. Teško da ćete bilo šta razumeti od onoga što vam se priča, ali ne brinite, prevod se nalazi na dnu ekrana.

Ovaj nastavak Incominga ne zahteva nekoliko puta jači računar od trenutnog proseka (što je bio problem sa prethodnom igrom). Nema više skoro nijednog velikog baga od mnogih koji su se pojavljivali u prvom delu. Možda ćete imati problema sa kašnjenjem zvuka, ili nemogućnošću izlaska iz igre, ali to je sve. Treba pomenuti da ne postoji pravi Save Game, već se snimanje obavlja po uspešnom okončanju svake od misija.

Incoming Forces podseća na mnogo igara, ali je unikatna u svom žanru. Sa jedne strane ima elemenata Freespacea i X-Wing Alliancea, sa druge Echelona i Battle for Naboo. Ako su vam svemirske simulacije preteške, ili prosto želite nešto što će vas opustiti, dajte Incoming Forcesu priliku.

Milan ĐUKIĆ