Iako nema nikakve veze sa postapokaliptičnim, futurističkim podmorjem Aquanoxa, Warrior Kings u svojoj biti predstavlja proizvod iz iste tehnološki bezdušne branše. Tehnologija koja je sama sebi svrha, uz spektakularni 3D engine koji pozira, zadiže podvezice i cupka kao Beti Bup nisu dovoljni da bi iko ozbiljan pao sa stolice očiju prikovanih u ekran. Nesumnjiv vizuelni gušt i 3D ekstravaganca čine neophodnu, ali nedovoljnu polovinu ugođaja koji svaka uspešna igra mora da poseduje: odsustvo krupnijeg smisla cele stvari, izraženo kroz gotovo katastrofalnu projekciju kampanje, storije i skriptova uspešno ruinira status potencijalnog hita. U faktore koji vuku na dno vredi ukalkulisati i nekoliko desetina manje-više ozbiljnih bagova, od kojih vas neki (zavisno od hardvera koji posedujete), mogu totalno sprečiti da igru uopšte odigrate.

Warrior Kings je, jednostavno, dosadan. Šta vrede strateške opcije koje stoje na raspolaganju, juriši lake i teške konjice, raspoređivanje strelaca po brdima, formacije i napadi na sela i gradove, kada za sve to nema ni najmanjeg motiva. Sam početak ne obećava dosadu, naročito zbog zapleta koji podseća na miks storija o Napoleonu i Ajvanhou, prateći osvetnički pohod mladog feudalca Artosa kome je zli & pokvareni patrijarh (?) ubio oca i spalio rodni grad, stavljajući ga u čizme vigilantea koji će vratiti zakon i red u moralno ruiniranu Imperiju. Korak po korak, provinciju po provinciju, Artos će vitlati mačem i sakupljati ljude pod svoj steg i, uz mnogo sreće, odneti potpunu pobedu nad korumpiranim institucijama stare republike. Šta ovde nije u redu? Zar se Stronghold ne bazira na potpuno istim principima? Da, ali...

Osnovni problem dobrog zapleta jeste banalna razrada na svim poljima, od sadržine i koncepcije misija, suvoparnih brifinga, suvih i jednoličnih odziva vaših jedinica (jedan ili dva, što će vas vratiti u čarobna vremena prvog C&C), krutog gameplaya, pasivnog i glupog kompjuterskog protivnika... Misije su toliko skriptovane da igranje podseća na otvaranje konzerve: niz od nekoliko striktno podeljenih zadataka, najčešće odvojenih „okidačem” koji se aktivira slanjem jedinica u određeni deo mape potpuno ruinira strateški kontinuitet. U suštini, skript nije loša stvar, ali ako je pravilno izveden i dopunjen s malo personalityja. Warrior Kingsu i njegovim herojima akutno fali ličnost koja je mogla biti ostvarena otrcanim trikom sa pop-up prozorima, dijalog-glavicama i malo izgovorenog teksta. Beskrvna i suva kao pustara, atmosfera Ratničkih kraljeva totalno pomračuje onih nekoliko detalja koji su vredni osvrta.

Mehaničko-tehnički, igra podseća na mešavinu Age of Empiresa i Shoguna. Štancovanje jedinica, tehnološko stablo, seljaci, hrana i resursi ukomponovani su sa superiornim 3D terenom, 3D jedinicama, formacijama i masovnošću. S tehničke strane, autorima zaista vredi skinuti kapu, prvenstveno zbog količine poligona koja je u svakom trenutku prisutna na ekranu. Uz adekvatno jaku mašinu i veliki monitor, igra vam na momente zaista izmami poneki Wow!, prevashodno pri bacanju pogleda na horizont u izmaglici: konfiguracija terena i brda koja se valjaju jedno iza drugog i lagano nestaju u daljini kreiraju najlepši teren jedne real-time strategije.

Gotovo sve najave Warrior Kingsa poslednjih godinu dana stavljale su značajan akcenat na nelinearnost u strateškom smislu rukovođenja kampanjom. Od cele stvari ostala je samo mogućnost da se nekoliko puta (u okviru misionog skripta) opredelite za, što bi AD&D fanovi rekli, „alignment”. Na primer, na kraju druge misije ponuđen vam je izbor da ubijete ili poštedite pobeđenog vlastelina, što vas svrstava na stranu zla ili dobra; u sredini četvrte misije, odlučujete uzeti ili ne „bezbožnu” opsadnu spravu od trgovaca koje ste spasli od varvara... Svaki izbor povlači korekciju vašeg statusa i podrazumeva nekoliko unikatnih jednica i različite odbrambeno/ofanzivne bonuse. Krupnijih implikacija na sadržaj igre, kvalitet i dodavanja malo epike u kampanju nema ni od korova.

Ako sledite stav da su vrline, mane i kritičarski stav potpuno subjektivni i individualni, objektivni problem sa stabilnošću igre ujediniće sve neistomišljenike. Pre svega, kombinacija AMD procesora i nVidia grafičke kartice nikako se ne preporučuje zbog konstantnog zaglavljivanja i izletanja u Windows. Saveti za poboljšanje stabilnosti igre iz oficijalnog faqa (www.warriorkings.com) o nekorišćenju Detonatora verzije 23.11 uopšte ne pale. Čak i sa najnovijom verzijom drajvera (28.32), ili dve starije unazad igra će pucati svakih 15-20 minuta. Patch je izašao, ali s obzirom da je igra krekovana, on se ne može uspešno primeniti (bar dok ne izađe fix na www.gamecopyword.com).

Miodrag KUZMANOVIĆ