Kompjuterske simulacije najvažnije sporedne stvari na svetu imale su interesantan razvojni put. Koncept računarskog fudbala kakav se danas neguje utemeljen je pre gotovo petnaest godina igrom Match Day 2, prvim takvim programom koji je ostvario masovni proboj na tada dominantnim osmobitnim platformama. Tokom narednih nekoliko godina pojavilo se mnoštvo raznovrsnih igara koje su isprobavale različite pristupe u konstrukciji vizuelnih rešenja i kontrolnog interfejsa. U gomili mediokritetnih naslova izdvojio se Kick Off 2, igra koja slovi za prekretnicu u razvoju fudbalskih simulacija, posebno kada su u pitanju brzina i mogućnost raznovrsnog kombinovanja. Za njim su usledili Sensible Soccer i Goal!, i tako je nastao „magični trio” koji je označio vrhunac u razvoju fudbalskih simulacija s 2D izvođenjem. Sledeći korak predstavljao je uvođenje treće dimenzije, a najzapaženiji naslovi bili su Actua Soccer i FIFA Soccer, čiji se koncept održao do današnjih dana.

Sumnja da će KickOff 2002 najaviti povratak starog kralja u igru postoji od trenutka kada su se pojavile prve najave. Nedoumice je najpre pobudio nedostatak bilo kakvih informacija o igri na zvaničnoj lokaciji kompanije „Anco”, tvorca originalnog Kick Offa (1988). Ime legendarnog Dina Dinija nismo ni očekivali na spisku programera, pretpostavljajući da čiča još uvek troši novac na nekom karipskom ostrvu. Konačno se ispostavilo da se radi o delu grupe entuzijasta kojima je „Acclaim” ponudio uslugu distribucije. Jednostavno, KickOff 2002 nema mnogo veze sa slavnim imenjakom.

Sličnosti između originala i ove igre ogledaju se samo u načinu izvođenja, koje podrazumeva veliku brzinu kretanja igrača i vertikalno skrolovanje ekrana. Umesto sprajtova korišćeni su objekti, međutim treća dimenzija u ovom slučaju nije dovoljno iskorišćena – kamera je rigidna i može se pokretati po luku od nekih tridesetak stepeni, što nije dovoljno da se ostvari bolja preglednost. Modeli igrača su sitni, bez mnogo detalja po kojima bi se međusobno razlikovali, dok se podloga na terenu ne menja u skladu s metereološkim prilikama. Animacija je solidna, posebno tokom vođenja lopte. Grafički potencijali igre ne mogu se ni izdaleka porediti s današnjim standardima. Muzička podloga je monotona, a zvučni efekti neubedljivi, na momente i iritirajući. Glasovni komentar toka utakmice ne postoji, što će zasmetati svakome ko je igrao neku od FIFA simulacija (zvuči neverovatno, ali zaista se oseća nedostatak brbljivih komentatora), a od drugih efekata čuće se samo jauci igrača nakon grubog starta i povici nezadovoljstva koji se razležu tribinama. Za ovako jednostavnu igru i to je dovoljno.

Pre svih navedenih mana moglo bi se reći da KickOff 2002 ne pokazuje sijaset kardinalnih propusta na polju igrivosti. S prvom frustracijom igrač se suočava pri pokušaju podešavanja kontrola: ne samo da ne postoji opcija za podešavanje tastera, već nigde nisu predstavljene ni default kontrole. To znači da ćete tokom prve utakmice besomučno nabadati jedan po jedan taster ne bi li uglavili koji čemu služi, da bi konačno otkrili da ih je ukupno šest, četiri za usmeravanje igrača i dva za šutiranje po zemlji, odnosno lob. Komande za precizno dodavanje, sprint, for, određivanje jačine šuta, dribling i nabacivanje lopte u ovoj igri jednostavno ne postoje. Sada zamslite kako izgleda simulacija fudbala u kojoj možete samo da trčite i šutirate loptu – slika s utakmice nižih razreda osnovne škole u Sumrakovcu najbliže je poređenje.

Ograničen broj tastera uzrokuje uzan dijapazon kombinacija. Sve se svodi na šutiranje i primitivan dribling, koji se ostvaruju kombinacijom tastera za kretanje i šutiranje. Vođenje lopte je poseban problem, jer se kontakt između igrača i lopte ostvaruje tokom veoma kratkog vremena – lopta se, naime, „ne lepi” na nogu igrača i veoma je teško oštrije promeniti pravac kretanja i zadržati loptu u posedu – to se mora učiniti tačno u trenutku kada igrač dotakne loptu. Stvar dodatno komplikuje velika brzina kojom se igrači kreću po terenu, pa je ponekad teško čak i „uhvatiti” loptu, a kamoli usmeriti je prema golu pre šuta. S druge strane, isto to može omogućiti i efikasan dribling „makazicama”, kada protivnički igrač ostaje između lopte i vašeg napadača. Ostaje problem preciznog dodavanja, nemogućnost promene jačine šuta, a o felšu da i ne govorimo.

Ako po bilo čemu ova igra podseća na slavnog pretka, to je potreba za brzim refleksima, preciznošću i dobrom koordinacijom oka i ruke. Kao jedna od malobrojnih prednosti može se izdvojiti mogućnost igranja dva igrača na istoj tastaturi, što zbog sveukupnog (ne)kvaliteta igre nije od većeg značaja.

Gradimir JOKSIMOVIĆ