Kada se pojavio pre nešto manje od dve godine, originalni Sudden Strike trenutno je osvojio ljubitelje strategija u realnom vremenu. Ova igra koristila je već tada pomalo arhaični, ali veoma detaljni 2D izometrijski prikaz bojnog polja na kom je moglo da se sretne čak hiljadu jedinica – do tada misaona brojka za većinu igara ovog žanra. Kada se tome dodaju neverovatno realistične jedinice i činjenica da je svaka misija u igri bila zasnovana na stvarnim istorijskim bitkama, RTS fanovi mogli su samo da se zavale u svoju omiljenu stolicu i uživaju u igri.

Kada je bonus disk Sudden Strike Forever samo minimalno izmenio dobitničku formulu mogli smo da očekujemo da će tako biti i sa nastavkom. Na svu sreću u mađarskom „Fireglowu” i nemačkom „CDV-u” nisu sedeli skrštenih ruku, iako na prvi pogled može da izgleda tako. Naime, ako odavno niste igrali Sudden Strike ili Forever inicijalni utisak je: „Ovo je ista igra”, ali već tokom prve misije spoznaćete da nije tako. „Kozmetički” Sudden Strike 2 zaista neverovatno liči na svoje prethodnike. S jedne strane su sitne, detaljno nacrtane jedinice i 2D izometrijska grafika iz koje je izvučen maksimum, a s druge su simpatične replike jednica i nenametljivi atmosferski zvuci. Možda vizuelno pomalo arhaično, ali u žaru borbe sve je veoma funkcionalno što nas dovodi do prave mete koju su dizajneri držali na oku pri pravljenju ove igre koja, inače, ne zahteva posebnu 3D grafičku karticu. Umesto da se bave 3D engineom koji bi potencijalno ugrozio preglednost (i definitivno smanjio broj jedinica na mapi) kreatori Sudden Strikea 2 zagrebali su ispod površine i okrenuli se osnovnim zamerkama originalnoj igri.

Najveći broj promena i unapređenja ogleda se direktno u jedinicama. Sem što svaka strana sada ima još veći broj istorijski verno dizajniranih detaljno prikazanih jedinica i vozila, sama borbena efektivnost svake jedinice je izmenjena. Pod ovim se ne misli na standardno balansiranje odnosa jednica koje je bitno za uspeh svake strategije, već na realnost. Tako npr. dok je u prvom delu četa običnih pešadinaca naoružanim isključivo puškama mogla evenutalno da uništi tenk, to sada nije moguće već su vam, kao i na realnom bojnom polju, neophodni ljudi naoružani protivoklopnim oružjem od granata do bazuka. Ovo znači da su sada vaši pešadinci zaklonjeni od protivničkih nišana kada stoje iza tenkova, ali tada ni oni ne mogu da pogode neprijatelja. Iako je ovo najočigledniji primer, razlike idu do neviđenih detalja, za svaku jedinicu uzima se u obzir tačan model oružja, oruđa i oklopa koje koristi. Ovo čini svaki tip jednice apsoultno jedinstvenim, tako da su npr. engleski i ruski mitraljezac dve apsolutno različite jednice, a ne gotovo identične kao u prvom delu.

Zatim tu je iskustvo i moral jednica koji dodatno utičnu na njhovu borbenu efikasnost, a pored kontrole protivničkih vozila i oruđa sada može da se upravlja i brodovima i vozovima. Model iskustva ostavlja vam interesantan izbor pri kontroli vozila. Naime, vozilo ili oruđe ima iskustvo jednako srednjoj vrednosti iskustva pešadinaca koji njim upravljaju. Tako možete promenom posada da ojačate vozilo ili pešadiju u skladu sa svojom strategijom. Primetno je i veliko unapređenje veštačeke inteligencije jedinica, ali pametno ponašanje u toku bitke još biva ocrnjeno povremeno lošim pathfindingom zbog kog jedinice i dalje imaju tendenciju da se gube, no nakon nekoliko misija preciznija kontrola već postaje navika.

Jedna stilska promena ne može se nazvati bukvalno unapređenjem, ali će se bez sumnje svideti igračima. Naime, u originalnoj igri pored svih detalja, realnosti i oslanjanja na istorijske činjenice pri dizajnu misija, u toku kampanja jednostavno se nije osećao kontinuitet. To je sada promenjeno na veoma jednostavan, ali efektan način. Pošto se svaka misija može završiti manje ili više uspešno, igra uzima u obzir odnos snaga na kraju svake misije i to utiče na parametre narednog zadaka. Ovo posebno dolazi do izražaja kada se na istoj mapi odigrava više misija, a pošto su mape do dva puta veće u odnosu na originalnu igru, ni misije nisu kraće. Naprotiv, „zatišja pred buru” tokom misija mnogo su ređa tj. akcija skoro da nikada ne prestaje.

Sem ovih dodataka, Sudden Strike 2 takođe pokriva mnogo veći deo Drugog svetskog rata. Pošto su se u „Fireglowu” setili da je rat besneo i na Pacifiku, sada su se Englezima, Nemcima, Amerikancima i Rusima pridružili i Japanci koji takođe imaju sopstvenu kampanju od deset misija. U redovima armije izlazećeg sunca videćemo preko četrdeset novih jednica kao što su pešadinci koji se zahvaljujući svojim uniformama bukvalno utapaju u okolinu. Tu je i asotriman ostalih jednica, od tenkova do lovačkih aviona i brodova.

Sudden Strike 2 neiskusnom oku možda izgleda kao igra koju je pregazilo vreme, ali to je daleko od istine. Svako ko ceni strateške izazove neće moći da odoli ovoj kombinaciji jednostavnog izvođenja i kompleksnog gameplaya koji bez obzira na stepen težine obećava brojne sate neprekidne zabave. Naravno, u ovako doba igra ostavlja nekoliko neispunjenih želja kao što su napredne kontrole formacija, još bolji AI pa čak i 3D grafika, ali za to još ima vremena – ovo je tek drugi deo u serijalu.

Dragan KOSOVAC