U jesen 2001. godine, sa velikom radošću dočekali smo nastavak popularnog ostvarenja koje sukobljava aliene i predatore. Pred kraj leta 2002. dočekujemo zvanični dodatak za ovu igru, ali neke preterane radosti nema.

Add-on koji se izrodio usled poveće prodaje originalnog naslova, poveren je na razvoj ekipi „Third Law Interactive”, nama najpoznatije po igri Kiss Psycho Circus: The Nightmare Child.

Kako je ovih dana prisutan trend po kojem nastavci filmova, serija, ili u ovom slučaju video igara moraju za temu imati dešavanja koja su se dogodila pre nego što govori priča iz originalnog naslova, tako je i sa Primal Huntom. 500 godina unazad od vaših putešestvija na LV-1201, simpatični predatori su, umesto da sede ispred televizora i uz pivo posmatraju mečeve ragbija, sebi nalazili drugu zanimaciju – lovljenje aliena.

I tako je jedan od „delija” među rasom vanzemljaka sa dredovima u kosi jednoga dana našao čudan predmet za koji se kasnije ispostavilo da je najefikasnije oružje za borbu protiv kiselinom ispunjenih bića. Naime, ovaj artefakt potpuno je odbijao oštrozuba stvorenja, predatorima dodeljivao dodatnu snagu i sve u svemu činio da alieni nemaju apsolutno nikakve šanse u borbi. Međutim, predator i pored sve svoje moći jednog dana biva uhvaćen na prilično sulud način i osuđen da pet vekova stoji zarobljen bez mogućnosti da glanca lobanje koje je sakupio usput, izlaže ih u vitrini i hvali se najboljim prijateljima, sve dok jednog dana pripadnik ljudskog roda, Dunja, nije došla da pokvari zabavu.

Zaposlena u udruženju koje već vekovima potražuje predmet koji sa sobom nosi „simpatični predi” zarobljen u ormanu, jednog dana, pokušavajući da uzme to po šta je došla, kako to obično biva, oslobađa i predatora. Dunja pokušava da spase život i pobegne sa predmetom, predator želi da ga vrati u svoj posed, a alien se trudi da ga uništi, kako bi njegova rasa dobila novu mogućnost za borbu protiv svih napasnika.

Kao što je bio slučaj i u originalnom naslovu, i ovde ćete biti u prilici da kontrolišete tri rase sukobljene na planeti, ali ovoga puta u samo 3 misije za svaku, što ovaj dodatak čini jednim od kraćih koje smo imali prilike da odigramo. Tu su inače i nova oružja kao što su dupli pištolji i portabl topovi koje možete montirati gde god želite (nalik onima iz igre Half–Life) za ljudsku rasu, samouništenje za predatora (dozvoljeno samo u multiplayeru), novi načini napada za aliena i još nešto dodatnih oružja i pomagala koja ćete već sami otkriti tokom igranja. Novitet su nezavisna čudovišta na planeti, koja će napadati svaku od rasa (najviše problema će zadavati ljudima), a tu su i četiri nove mape za igranje više igrača. Naravno, kako to obično biva kada su u pitanju ekspanzije, i ova poseduje sve patcheve i zakrpe koje su se pojavile od izlaska originalne igre do pojavljivanja Primal Hunta na tržištu, a ista zahteva i instalaciju AvP2 da bi radila.

Ono što čini veliku razliku i možda najveći propust u ovom dodatku jeste to što se sa ideje o tihom šunjanju, prikradanju i napetoj atmosferi tokom igranja, prešlo na standardnu i izlizanu ideju o konstantom pucanju i uništavanju onoga što se mrdne. Nećete više taktizirati, izdaleka promatrati akcije, preterano razmišljati niti bilo šta slično, već ćete, kako to igra nalaže, stalno uništavati neprijateljske snage do kraja nivoa. A zatim iznova. U jednoj rečenici, novi sistem igranja u Primal Hunt mogli bismo nazvati „Ubij ili budi ubijen”. I bukvalno će biti tako, posebno za vreme igranja kao čovek ili alien, jer će vas i najmanja greška koštati glave (posedovala ona šlem ili još jednu glavu u gubici).

Šteta je što je iz dodatka za AvP2 potpuno ispario element straha i stalne napetosti. Svaki protivnik koji vas ugleda, bezglavo će krenuti ka vama, bez obzira na sve. Čak je i detektor kretanja u dodatku postao beskoristan. Balava stvorenja pojavljivaće se na samo nekoliko metara od vas što vam detektor svakako neće naglasiti, pa ćete biti prepušteni sami sebi, a svi znamo kakvu atmosferu stvara bela tačka na uređaju koja vam se polako približava uz karakterističan zvuk.

Multiplayer je dobio nove četiri mape, samouništenje za rasu predatora, podršku za sva nova ubačena oružja i sitnija podešavanja po pitanju hostovanja servera. Možda je moglo biti ubačeno nešto više noviteta u vezi postavljanja balansa u ovom naslovu, na čije odsustvo su se mnogi igrači žalili, ali i ovakva kakva je, podrška za više igrača čini sjajnu zabavu najviše zbog svojih razlika među rasama.

Grafika i zvuk su u velikoj većini identični onima iz originalnog naslova. Dodati su novi zvuci oružja koja su ubačena, dosta novih tekstura za kampanju koja se odvija u do sad neviđenim okruženjima, kao i nekoliko numera koje prate vaše putešestvije, tako da se sve što smo rekli pre oko godinu dana i sada može primeniti na Primal Hunt. Iako se u međuvremenu pojavilo još nešto novih enginea, LithTech još uvek ima neki svoj poseban „šmek” koji ga čini konkurentnim sa drugim igrama.

Pozitivna stvar je što je ovaj dodatak imao neke zaista kvalitetne ideje, a negativna to što su one loše implementirane. Pravi fanovi naslova vrlo verovatno će uživati u Primal Huntu, drugi koji su probali AvP2 možda ostanu malo razočarani, a svi ostali ne moraju žuriti u CD klubove po ovaj naslov, jer neće biti oduševljeni.

Milan ĐUKIĆ