Vikiji

Da li ste ikada poželeli da menjate tuđe Web stranice?

Viki (od havajskog „wiki wiki” što znači „brzo”) je Web sajt koji (brzo i lako) može da menja svaki njegov posetilac. Na nekim viki sajtovima neophodno je biti registrovan, ali uglavnom čak ni to nije potrebno. Ako ne verujete, idite na www.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Sandbox, kliknite na „Edit this page” pri vrhu strane i – poverujte.

Ovaj koncept, srodan konceptu softvera otvorenog koda, omogućava laku saradnju svih zainteresovanih za rast i razvoj informacija. Svaki posetilac strane koji uoči neku grešku može da je ispravi, koji uoči neki nedostatak da doda što nedostaje, i najzad se kao rezultat dobija briljantan sadržaj. Ovo ne znači da su vikiji beskorisni (osim možda na samom početku svog postojanja) jer će i posetioci bez želja za njihovim poboljšanjem naći bar jednaku količinu i kvalitet informacija kao i na klasičnim sajtovima posvećenim istoj temi. Informacije na vikijima često su pokrivene raznim slobodnim licencama, a naravno da je i softver za viki stranice većinom takođe slobodan. Možda bi ceo Internet i trebalo ovako da izgleda: posle nekog vremena krstarenja vikijima, dobićete želju da menjate tekst i na običnim stranama.

Kako to da neko ne dođe i sve ne obriše? Dešava se i to, ali stranica čuva istoriju promena pa je starosedeocima lakše da vrate obrisano nego nekom dođošu da briše. A osmogodišnje bitisanje prvog vikija pokazalo je da postoji više ljudi voljnih da dodaju nego onih koji žele da brišu. Što bi rekao Sofronije, „Matematika je jasna”. Nije nemoguće ni napraviti bota koji bi brisao sve redom, ali za sve te godine to se jednostavno nije desilo (naravno, uvek je tu i mogućnost blokiranja IP adresa). Pokazuje se da činjenica da svako može da napiše šta god hoće, protivno onom što bi se moglo pomisliti, ne vodi ka konfuziji: činjenica je da svako može da napiše neku glupost, ali svako takođe može to da ispravi i konsenzus se vrlo brzo stvara. Diskusije i „ratovi izmena” znaju da postanu jednako ostrašćeni kao na Usenetu, ali, za razliku od Useneta, ovde na kraju ostaje rezultat diskusije: napisani tekst oko kog se svi uglavnom slažu. Pogledajte www.usemod.com/cgi-bin/mb.pl?WhyWikiWorks. Oko vikija se često okuplja zajednica ljudi koji rade na njegovom poboljšanju pa zatim koriste viki i za međusobnu komunikaciju. Može i obrnuto: neke škole i fakulteti koriste vikije kao mesta okupljanja i komunikacije učenika i predavača na Mreži, a neka softverska preduzeća kao interne sisteme za pisanje dokumentacije.

Za novodošle svaki viki ima sandbox (pesak za igranje) u kom možete da do mile volje eksperimentišete. Ako nameravate ozbiljnije da se pozabavite nekim vikijem, potražite pravila formatiranja teksta (uvek su veoma jednostavna, na primer na nekim vikijima **podebljava tekst**, //iskošava ga//, [[linkuje ga]]; na nekim, uključujući prvi, LinkoviSePraveOvako što je postalo zaštitni znak vikija) kao i neformalna pravila o njegovom izgledu i sadržaju (ove informacije obično se nalaze na prvoj strani vikija). Znak pitanja pored linka znači da linkovana strana još ne postoji; treba kliknuti na znak da bi se napravila (negde je ovo označeno crvenom bojom linka). Jedna od interesantnih mogućnosti jeste gledanje skorih promena (recent changes) na vikiju, a ako želite, možete posebno držati na oku (watchlist) neke strane (naravno, za ovo je neophodno biti registrovan); uz istoriju stranice, ovo su osnovni mehanizmi kojima se obezbeđuje pouzdanost informacija na vikijima.

Prvi viki koji je i danas jedan od najpopularnijih napravio je Vard Kaningem 1995. godine. Zove se WikiWiki, a nalazi na adresi www.c2.com/cgi/wiki?WelcomeVisitors. Ovaj viki se bavi raznim temama i može se reći da je na njemu najinteresantnija mrežna zajednica koja se oko njega okupila.

Vikipedija

Na adresi www.wikipedia.org nalazi se daleko najveći od svih vikija, napravljen 2001. godine s ciljem da postane potpuna enciklopedija otvorenog sadržaja. Kao i još neki vikiji ona je pod GFDL-om (Gnu Free Documentation Licence – Gnu licenca za slobodnu dokumentaciju) što znači da može da se menja i umnožava potpuno besplatno. Za dve godine postojanja Vikipedija dostigla je veličinu od pola enciklopedije Britanike (čak ne računajući unose o američkim naseljima automatski napravljene od podataka Američkog zavoda za statistiku) i još uvek raste velikom brzinom: prema nekim procenama do 2009. imaće milion članaka, skoro 12 puta više od Britanike. Ako ništa drugo, to je jedina enciklopedija na svetu koja u sebi ima unos o „Svetu kompjutera”.

Ovolika popularnost Vikipedije verovatno leži u činjenici da je učestvovanje u njenom pravljenju istovremeno lako i značajno, moćno i neodgovorno. Kada ste poslednji put radili na enciklopediji? Za razliku od svih drugih medija, na vikijima znanje o nekoj temi ne mora biti ni tačno ni potpuno da bi došlo do izražaja, pa čak ni slabije poznavanje engleskog jezika ne predstavlja problem: kad- -tad, sve greške će neko ispraviti.

Najvažnije pitanje za svaku enciklopediju: koliko su pouzdane informacije? Zavisi od informacija: u teme koje poznaje mnogo redovnih vikipedista (kompjuteri, matematika...) možete se pouzdati i više nego kod klasične enciklopedije (meta.wikipedia.org/wiki/Making_fun_of_Britannica) dok teme o kojima zna manje njih (recimo, istorija sukoba na prostorima bivše Jugoslavije) mogu biti predstavljene manje pouzdano. Takođe, informacije su i neravnomerno raspoređene jer je o manje važnim temama, koje poznaje više posetilaca, mnogo više napisano nego o manje važnim temama, koje poznaje manje njih (naravno, većina posetilaca je iz SAD). Ljudi okupljeni oko Vikipedije trude se da je drže u skladu sa tzv. konceptom NPOV (Neutral Point Of View – neutralna tačka gledišta): samo pogledajte na primer unose o Kosovu i videćete da su najbliži istini od svih zapadnih izvora, mada se mora reći da u njima često preovlađuje američka, a nedostaje srpska tačka gledišta. Sve to, naravno, ako vam se ne desi da naiđete na stranicu koju je upravo upropastio neki vandal, što je ipak veoma malo verovatno a i lako uočljivo. U većinu Internet sadržaja se ne smete u potpunosti pouzdati, a jasno je da je na vikijima rizik nešto veći nego inače, no uz to dolazi i veća neutralnost, korisnost i kvalitet. Ukoliko vam je Vikipedija jedini izvor podataka, pogledajte u istoriji koliko dugo članak nije menjan (i kakve su bile poslednje izmene): članak koji duže vremena nije značajnije menjan svi čitaoci su smatrali tačnim! Vikipedija je višejezički projekat, a za sada neupotrebljena srpska verzija nalazi se na sr.wikipedia.org. Uz nju je lansirano i nekoliko sestrinskih projekata sa istom ideologijom: rečnik (wiktionary.org), zbirka citata (quote.wikipedia.org), udžbenici (textbook.wikipedia.org). Mada su interesantni, nijedan od njih nije ponovio njen spektakularan uspeh.

Pošto je uobičajeno da članak o nečemu ima spoljne linkove na Web strane o tome, kao i da je ulinkovan iz raznih drugih članaka, ispada da je pisanje članka o nekom našem gradu ili preduzeću jednostavan i besplatan način za povećanje njegovog rejtinga na pretraživaču „Google” (dosta članaka je među prvih 10 rezultata na Googleu, www.wikipedia.org/wiki/What_Google_Likes). Ipak, ne preterujte, opskurne teme biće izbrisane. Ako ste zainteresovani, navratite na www.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:How_to_edit_a_page.

Ostali

Od ostalih vikija najinteresantniji i najobimniji su: enciklopedija dezinformacija na www.disinfopedia.org (nažalost, napravljena posle sukoba na ovim prostorima, trenutno se bavi ratom u Iraku a sadrži i takve poslastice kao što su liste organizacija i stručnjaka koje plaća veliki biznis); infoAnarchy, www.infoanarchy.org/wiki (o svim aspektima korišćenja informacija na kompjuterima, na primer o P2P programima, anonimnosti, šifrovanju...); MeatballWiki, www.usemod.com/cgi-bin/mb.pl?MeatballWiki (posvećen on-line zajednicama, naravno, uglavnom vikijima); turistički vodič na www.capitancook.com(kao i Vikipedija, i on može zgodno da posluži za podizanje rejtinga, posebno za sajtove gradova, hotela...); veoma zabavan viki o „životu, Univerzumu i svemu ostalom” na www.galactic-guide.com/cgi-bin/wiki.pl?HomePage.

Manji vikiji su uglavnom specijalizovani za jednu užu temu; naravno, mnogo njih posvećeno je raznim kompjuterskim temama. Od kompjuterskih jezika tu su CSS (css-discuss.incutio.com), Macromedia Flash (chattyfig.figleaf.com/flashcoders-wiki), Java (wiki.java.net/bin/view/Javapedia), Python (www.python.org/cgi-bin/moinmoin), Tcl/Tk (wiki.tcl.tk), XFML (xfml.net), zatim su tu vikiji o wxWindowsu (wiki.wxwindows.org), FAQ-ovima o Web dizajnu (allmyfaqs.com/cgi-bin/wiki.pl), dizajnu (www.ludism.org/gamedesign/FrontPage) i programiranju igara (www.twilighthalls.de/gpwiki), a na www.codepedia.com je viki posvećen programiranju uopšte. Viki na adresi www.ifi.unizh.ch/ailab/aiwiki/aiw.cgi posvećen je veštačkoj inteligenciji, vikiji na openfacts.berlios.de/index-en.phtml">openfacts.berlios.de/index-en.phtml i openfacts.berlios.de/index-en.phtml softveru otvorenog koda (njegovoj dokumentaciji i opštim tekstovima), onaj na handhelds.org/z/wiki/HandheldsWiki ručnim kompjuterima, na www.emacswiki.org Emacsu, spamland.org/jsp/Wiki?StartingPoints spamu, www.weblogkitchen.com/wiki.cgi?WeblogKitchen blogovima, a na ebookwiki.com/cgi-bin/ebook.pl elektronskim knjigama.

Interesantni nekompjuterski (uglavnom obimniji od kompjuterskih) vikiji su oni o Tolkinu (www.thetolkienwiki.org), igrama na tabli (www.boardgamegeek.com/boardgamewiki), žongliranju (www.jugglingdb.com/jugglewiki), kajakštvu (www.kayakforum.com/cgi-sys/cgiwrap/guille/wiki.pl) kulinarskim receptima (www.trufflefish.com/cgi-bin/wiki.cgi), borbi protiv multinacionalnih kompanija (www.consumerium.org/wiki), raznim stvarima (toothycat.net/wiki/wiki.pl), matematičkim (www.mathcircle.org/cgi-bin/mathwiki.pl) i svim mogućim problemima (www2.iro.umontreal.ca/~paquetse/cgi-bin/wiki.cgi?Know-How_Wiki).

Količina i kvalitet informacija na ovim vikijima variraju. Neki od pomenutih jednostavno su mali. Nedovoljna količina informacija povlači za sobom nedostatak želje da se radi na poboljšanju vikija. Preglednost informacija ponekad kvare komentari koji se nakupljaju na dnu strane („Vikipedija” i još neki vikiji iskusno odvajaju komentare na posebne strane za komentare). S druge strane, informacije su korisne jer sadrže tačno ono što je posetiocima i trebalo.

Nekoliko stranica koje nisu vikiji, mada su im slične po ideji: everything2.com (lakše je pogledati šta je nego objasniti), www.bbc.co.uk/dna/h2g2 (napravljena u čast Daglasa Adamsa, zamišljena kao zemaljski ekvivalent „Vodiča kroz galaksiju za autostopere”; pomenuti viki na istu temu je bolji), www.shouldexist.org (riznica ideja; ako imate ideju vrednu patentiranja koju nećete da patentirate, objavite je ovde). Ako želite da stvorite novi viki, posetite www.seedwiki.com – sajt na kojem svako može da pokrene svoj viki, baš kao što „Tripod” ili „Geocities” nude za obične Web strane. Viki posvećen listama vikija nalazi se na www.worldwidewiki.net/wiki/OneBigWiki, a još jedna dobra kolekcija linkova je www.usemod.com/cgi-bin/wiki.pl?SiteList.

Nikola SMOLENSKI