Bežične komunikacije

Nekada su se koristili BBS-ovi, a danas – bežične komunikacije

Pod plaštom noći, na nedefinisanoj lokaciji, negde među soliterima Novog Beograda, vaš reporter je polako šetao, očekujući sastanak sa novobeogradskom gerilom koja želi da zada fatalni udarac sistemu. Posle susreta s nekoliko mladića koji su čekali devojke („Izvinite, jeste li vi oni bežični?”) i nekoliko devojaka koje su čekale mladiće („Znate, ja sam novinar... Pa, ono, da se čujemo…”), napokon – prvi kontakt. Iz mraka je izronila trojka i, posle kraćeg opiranja, odvukla vašeg reportera na informativni razgovor.

Početak

Projekat BG Wireless ima staž od otprilike tri meseca, a pokrenula ga je grupa mladih ljudi koji su se, u nemogućnosti bilo kog drugog načina povezivanja (nema uslova za iznajmljenu liniju, kaže Telekom), spojili bežično. Cela ideja o bežičnom spajanju započeta je Serbian Wireless Community Networkom, projektom koji je trebalo da celu Srbiju poveže bežičnim komunikacijama. Kako je projekat zapeo zbog preobimnosti, ova klika je rešila da nešto pokuša sama, a rezultat je Bg Wireless. Začetnik cele ideje bio je Slobodan Gaćeša – Spider koji je od ranije bio zainteresovan za ovaj vid povezivanja (pridruženi član SWCN-a). Prvi proboj desio se dok je Spiderova mama bila u Americi, kada je on na Netu našao nekoliko Access Pointova i bežičnih kartica po smešnim cenama u odnosu na cene domaćih distributera bežične opreme (dva puta jeftiniji AP i tri puta jeftinija kartica). Naravno, mama je obavila kurirski deo posla. Pošto je razdelio po komšiluku svoje blago, rođena je i prva mreža (Blok 45). U isto vreme, ali nezavisno od Spidera, slična ideja se razvijala u susedstvu, Bloku 70 . Surfujući Netom, Vlada Obradović & Co. naleteli su na privremeni sajt koji je Spider podigao, sa detaljnim objašnjenjima za postavljanje AP-a i povezivanje na njega. Shvatiši da pred sobom imaju pravog vernika, momci su odmah otišli u posetu Spideru, a kao rezultat iscrpnih pregovora, ova dva AP-a su se malo kasnije i povezala (12.08.2003), kompletirajući tako mrežu u novobeogradskim blokovima. Za sada mreža ima dvadesetak korisnika, uglavnom ljudi koji se međusobno poznaju ili su bili povezani (jedna zgrada sa više LAN korisnika je preko Wi-Fi-ja povezana na mrežu).

Čujte i počujte...

Tada se javila ideja da se obnaroduje postojanje mreže i da se pozovu zainteresovani za saradnju i priključenje. Sastavljen je kraći FAQ u kome su izložene osnovne ideje i principi priključivanja na ovakvu vrstu mreže. Pošto ekipa još uvek nema sajt, FAQ možete naći na forumu www.elitesecurity.org/tema/28022 koji detaljno objašnjava mrežu, principe povezivanja i njenu namenu. Mi ćemo u sledećih nekoliko redova dati malu kompilaciju podataka dobijenih iz FAQ-a i intervjua s administratorima/organizatorima.

BG Wireless je mreža otvorena za sve korisnike koji žele da se priključe. Da biste postali član ove mreže, tj. samo korisnik, treba da platite članarinu (trenutno 25 evra) vlasniku AP-a na koji se priključujete. Pored toga, treba vam osnovna oprema (kartica i usmerena antena) za povezivanje. Ako se povezujete kao mreža, cena po čoveku je manja, dok su cene za pravna lica ili igraonice veće zbog količine saobraćaja koju će takve mreže generisati. Ukoliko želite da postanete AP, to će vas koštati malo skuplje. Pored AP-a morate kupiti dve mrežne kartice i jednu usmerenu antenu da biste se povezali s najbližom pristupnom tačkom.

I tata bi, sine...

Stigli ste do pola teksta i već gorite od želje da se priključite ovoj mreži. Osnovni uslov je optička vidljivost od vašeg stana do nekog od AP-ova. Ako nemate optičku vidljivost, možete podići antenu na krov. Za to morate koristiti kabl LMR 400, koji je prilično skup. Ako vam je krov nedostupan ili daleko, možete pozvati nekog od administratora i tražiti da se prošeta do vas sa wireless karticom i izmeri jačinu polja, jer se 2,4 GHz talasi (mikrotalasi) prostiru skoro pravolinijski, kao svetlost, pa se od betona odbija i do 80% signala. Može se desiti da otkrijete u sebi samoukog genija i da se sami bacite na gradnju antena. Ukoliko želite da imate AP, bolje se manite ćorava posla – kvalitetne omni antene užasno je teško napraviti u kućnoj radinosti i velika je verovatnoća da neće dobro raditi. Ali, za pojedinačnog korisnika postoji rešenje. Bilo koja konzerva prečnika od 8,5 do 9 cm (konzerve ananasa i Nescafe Cream) može da posluži! Na Internetu postoji kalkulator koji vam daje parametre za samostalnu gradnju antene (vidi tekst u okviru). Ako želite da budete pristupna tačka potrebno je sprovesti mrežni kabl do AP-a na krovu (gde najbolje služi svrsi). Računar za koji je zakačen AP mora biti aktivan dvadeset četiri časa dnevno, ali vam ne treba ala od mašine. Već Pentium 1 na 166 MHz sasvim solidno može da završi posao, pa čak možete podići i neke servise na njemu. Za ovaj računar ne treba vam ni monitor, pa lako može poslužiti neka vaša starija mašina.

Tu sam, šta sada?

Na ovoj mreži postoji nekoliko privatnih i javnih FTP servera. Količina javnih fajlova prelazi 300 GB, a instaliran je DC ++, Peer to Peer softver za razmenu fajlova. Za chat služi Jabber, a za komunikaciju u igrama Team Speak. Web kamere rade savršeno, pa možete komunicirati i preko MSN Messengera. Realan protok u mreži varira, a najviše pada kada nekoliko korisnika povuče velike fajlove. Prosečan protok je 3 MB/s, ali uskoro treba da se uradi traffic shaping koji će značajno smanjiti lag. Instalirani su Bnet serveri za Diablo II i Warcraft III, a testiran je i CS (3 vs 3, za sada). Kako je mreža otvorena, a podaci se ne kriptuju, administratori preporučuju svim korisnicima da BG Wireless posmatraju kao Internet, tj. da ne zaborave mogućnost hakerskih upada. Za sada se svi korisnici mreže lično poznaju pa je opasnost od malicioznih akcija minimalna, a u slučaju da se dese, pominju se razna hardverska rešenja (dobar dan, mi došli u posetu...). Novim članovima se preporučuje dizanje Firewalla i oprez. Zakonodavac ovu frekvenciju nije pravno regulisao, već je ona ostavljena na korišćenje bolnicama, tehničkim zavodima, vojsci i građanstvu. Na Zapadu je ova frekvencija u javnom vlasništvu i može da se koristi sve dok se ne ugrožavaju drugi korisnici, pa verujemo da će takvo rešenje biti usvojeno i kod nas.

Budućnost

Ako niste u novobeogradskim blokovima ili nemate optičku vidljivost sa postojećim AP-om, ne očajavajte. „Urbana gerila” sprema se da postavi mrežu na još nekoliko mesta u Beogradu. Sledeći na redu je Blok 30, gde već nekoliko godina postoji omanji LAN koji je sada bežičnim putem povezan na Net preko Tehnicoma. Doduše, postoje manja neslaganja oko standarda, ali ne verujemo da će to ugroziti napredak Bg Wirelessa. Sledeći na redu je Železnik (organizator je Saša Šipka – Amaron), odakle postoji optička vidljivost sa blokom 70, što znači da bi ta dva AP-a bila takođe međusobno povezana. Ekipa iz Železnika bacila se na samostalnu gradnju antena u želji da što više smanji troškove. Interesenti se polako javljaju na Banovom Brdu i u centru grada, ali za sada se iz tih kontakata nije izrodilo ništa konkretno. Kada se uspostave ovi AP-ovi, cilj ekipe koja stoji iza BG Wireless projekta jeste da se stupi u pregovore s nekim od Internet provajdera i da se obezbedi pristup Mreži svih mreža (naravno, po povoljnim cenama).

I pored sve dobre volje, savetujemo potencijalnim korisnicima da razmisle pre nego što se priključe. Iako početak ovog teksta navodi na utisak da je ekipa iz Bg Wireless neka mutna grupa, to nije istina. Sve su to pristojni momci i poneka devojka. Najveći problem pravi pravna neregulisanost, a poznato je da Telekom ne voli nikakvu vrstu konkurencije, makar ona bila i ovako sićušna. Ako vas je naš članak zainteresovao, možete mailom kontaktirati LePiafa ili Spidera. Takođe vam savetujemo da pogledate temu na Elitesecurity forumu, gde se već mesec dana intenzivno raspravlja o BG Wirelessu. Na kraju, ostaje nam samo da vas upozorimo – kada se budete povezali, trošićete enormne količine slobodnog vremena na druženje sa ostalim korisnicima.

Aleksandar AŠKOVIĆ