Kada se pojavio prvi Max Payne, nije bilo tako mnogo pompe i pretencioznih najava – Remedy je bio tek „garažna” grupica talentovanih programera iz Finske koji su, koristeći se sopstvenim likovima i glasovima, udahnuli život neobičnoj akcionoj krimi priči. Ubrzo se pokazalo da Max Payne nije sasvim obična pucačina, već pravo remek-delo karakterističnog šmeka koji potiče od inovativnog sistema kontrole akcionih scena putem usporavanja akcije (tzv. Bullet Time). Potenciranje psiholoških i individualnih motiva glavnog junaka, koji su umešno kombinovani s brojnim obrtima radnje i raskošnim akcionim scenama, uticalo je na to da se Max Payne jasno odvoji od mnoštva generičkih pucačina štancovanih godinama unazad. Zbog svega toga, razumljiva je bila groznica koja je zahvatila igrače kada je Rockstar najavio početak rada na nastavku.

Max Payne 2 je vanserijska igra, jasan evolutivni pomak u kojem ne postoji ni jedna korenita izmena u odnosu na original. Ovoga puta Remedy je na raspolaganju imao sve resurse Rockstarovog studija u Njujorku i daleko veći budžet koji je omogućio angažovanje profesionalnih crtača i glumaca, kao i primenu naprednog sistema skeniranja i animacije lica, kojim je ostvarena živopisna mimika svih likova u igri.

Scenario je pažljivo konstruisan, a radnja osmišljena do poslednjeg detalja, bez ijednog propusta u kontinuitetu i smislenosti kauzalnih odnosa koji se uspostavljaju između likova čitavim tokom igre. Ovoga puta je više pažnje posvećeno Maksovoj unutrašnjoj borbi između motiva osvete i ljubavi, koji su i glavni pokretači svih njegovih postupaka. Naravno, igrač ni u jednom trenutku neće lako proniknuti u sledeći Maksov potez, niti će moći da predvidi razvoj okolnosti. Upravo taj element iznenađenja i neizvesnosti biće ono što će vas opredeliti da igru privedete kraju, možda i u jednom dahu.

Priča je izložena efektnom kombinacijom stripovane naracije i animacija, slično kao u prvom delu. Ovde su češće korišćeni flešbekovi, tako da su i pojedini nivoi u potpunosti posvećeni vizualizaciji Pejnovih košmarnih snova. Detalje radnje nećemo otkrivati. Dovoljno je znati da se priča odvija u Njujorku, nekoliko godina nakon zbivanja koja su obeležila prvi deo sage o harizmatičnom policajcu.

Kada su u pitanju atmosfera igre i tehnička unapređenja, Max Payne 2 je ispunio sva očekivanja. Način igranja i princip konstrukcije nivoa nisu suštinski promenjeni, što znači da treba očekivati linearnu akciju s mnogo scena čijoj bi koreografiji pozavideo i Džon Vu, holivudski mag akcije. Neizbežan bullet time, komanda kojom se animacija privremeno usporava, još je bolje uklopljen nego u prvom delu i od stvarne je koristi u situacijama kada vam se ispred nišana nacrta desetak protivnika naoružanih do zuba. Nešto češće se pojavljuju i skriptovani usporeni snimci koji prikazuju spektakularne detalje kao što su eksplozije, padovi pogođenih protivnika i slično. Dizajn nivoa je uobičajen za FPS žanr, s tim što se igra većim delom odigrava u skučenim hodnicima i trošnim zgradama koje imaju bezbroj dobro skrivenih prolaza i ćoškova u kojima vreba opasnost. Veoma dobro su urađeni i nivoi koji predstavljaju Maksove snove (izvrnuta projekcija i efekat zamućenja izgledaju fantastično).

Pogled je iz perspektive trećeg lica. Kamera je sjajno animirana i bez ikakve zadrške prati svaki korak glavnog junaka. Dijapazon raspoloživog oružja je tako dobar da će vam poći voda na usta. Maks će staviti prst na obarač tridesetak ubojitih oruđa, od policijskog pištolja, preko skraćenih sačmara, do automatskih i snajperskih pušaka različitog kalibra. Na spisku se nalazi i novo oružje, kao što su puška tipa Kalašnjikov, automat MP-5 i Druganova snajperska puška. U više navrata igrač će upravljati Monom Sax, ženskim likom koji treba da razbije monotoniju (slično muškom liku u poslednjem izdanju Tomb Raidera).

Max Payne 2 pokreće nova verzija Havok enginea, jednog od najbolje implementiranih i najrealističnijih fizičkih modela u FPS igrama. To je naročito vidno tokom eksplozija i zanošenja pogođenih protivnika. Kada eksplodira granata, tela protivnika će se razleteti u svim pravcima, dok će lakši predmeti, poput kanti i kutija, odleteti daleko više.

Grafika je, kada govorimo o raznovrsnosti i kvalitetu tekstura, u najvišoj klasi, dok je detaljnost prikaza pozadinskih detalja bez konkurencije. Maks će oboriti svaki predmet s kojim dođe u dodir, moći će da otvori svaki plakar i fioku itd. Muzička i zvučna pratnja su izvrsne i daju doprinos realističnom okruženju, naročito zvuci iz radio i TV aparata koji će vas u više navrata zbuniti.

Max Payne 2 je vanserijska igra i jedna od najboljih pucačina koje smo imali priliku da igramo u poslednjih nekoliko godina. Samo dva manja propusta dele ovu igru od maksimalne ocene, a to su kratkoća i nedostatak multiplayer režima.

Gradimir JOKSIMOVIĆ