Glavni junak igre Paradise Cracked po imenu Haker, nekada talentovani dečak, sada je asocijalan lik koji zna da sa životnim sistemom nešto ne funkcioniše. Bavio se pronalaženjem rupa u mreži čime je mogao da špijunira život običnih ljudi, sve dok ga policija nije presrela zbog nepažnje. Begom kroz prozor dospeva u kinesku četvrt gde ga zahvata vihor uličnog rata i kriminala. Odatle priču preuzima igrač, vodeći Hakera kroz grad oblikovan u više nivoa, od kojih je svaki podeljen u različite zone kojima se pristupa preko lokacija označenih na mapi.Glavni razlog zbog kojeg će većina igrača bataliti Paradise Cracked jeste očajno rešena kontrola akcije. U pitanju je Laser Squad vođenje Hakera i likova koji mu se pridružuju, što će bezrazložno obradovati sve one kojima srce zaigra na pomen termina poput Aim Shot ili Hidden Movement. Dok je ovakav sistem prolazio kod strateških igara u kojima od svakog poteza i rasporeda jedinica zavisi rezultat okršaja, to je smrt za jedan akcioni RPG koji se odvija na velikom prostoru. Igrač je prisiljen da čeka na svoj potez duže nego što mu je potrebno da ga završi, zureći pri tom u neinventivni skrinsejver. On se otkriva za prikaz objekata čije je kretanje u vidokrugu družine, ali je ovu opciju zbog trajanja bolje isključiti. Ljubitelji cyberpunka inače nisu mogli očekivati bolju atmosferu. Prilikom pucanja pršte stakla, eksplodira neon, ginu slučajni prolaznici zahvaćeni vatrom. U likove možete ugrađivati razne implante, od temperaturnog regulatora do čipa koji proračunava trajektoriju metka. Kao u Morrowindu, bitni NPC-ovi su podložni ubijanju, a krv prska na sve strane. Gledano sa taktičke strane, igra je veoma dobra. Veliki broj objekata može da posluži kao zaklon ili da bude uništen, kao na primer reklamni droid koji eksplodira usred horde protivnika. Muzika je tehno-industrial, ali su glasovi više interesantni nego kvalitetni, uključujući čestu uzrečicu glavnog junaka: „Biiooorythm!!!”. Pogled na teren nije fiksiran budući da se preko 3D enginea kamera lako kontroliše do proizvoljnog položaja. Inventar je realno napravljen jer je, pored snage lika, broj predmeta koje možete nositi ograničen prostorom za opremu. Loša grafika, kontrola i sporost su ono što se ne prašta ovom ostvarenju, te je ono rezervisano samo za strastvene ljubitelje žanra koji uživaju u „zgradama koje se prelivaju u čeliku i sjaju”. Ognjen POPOVIĆ | | |
