Tokom minule godine borilačke igre su na konzolama doživele tihu sublimaciju. Pojavom najnovijih iteracija megapopularnih franšiza poput Soul Calibura i Virtua Fightera, borilački žanr je uzdignut na sledeći nivo. Nažalost, izuzimajući raznorazne emulatore, mala je verovatnoća da će neka od ovih egzotičnih zverki ikad zalutati u PC komšiluk. Dok srećni vlasnici konzola sede ispred televizora i zacakljenih očiju lagano spoznaju borilački zen, PC bratija će morati da se zadovolji sa Battlegrounds, zakasnelim nastavkom polukultne tabačine s početka devedesetih, One Must Fall 2097.

Premisa o metalnim behemotima koji se suočavaju u specijalno izgrađenim arenama, koristeći pretežno pesnice i ostala staromodna sredstva za onesposobljavanje protivnika, kao da je proistekla iz mašte dovitljivog desetogodišnjaka (mada se mora priznati da svedenost ovakvog koncepta ipak sadrži određenu brutalnu eleganciju). Battlegrounds dosledno razrađuje „Godzila” efekat koji je original potencirao, zapakovavši celu stvar u sportsko-SF-gladijatorski kontekst, sa epskim okršajima koji se odvijaju kroz niz mini-turnira.

Osam ponuđenih robota se prvenstveno razlikuje po snazi i brzini, dok će vam njihovo ime i pojava (Pyros, Mantis, Katana, Warlord) ukazati na „stil” borbe koji dotični robot praktikuje. Borci dizajnom najviše podsećaju na antropomorfne japanske igračke – kvazi-životinjske glave i udovi su nakalemljeni na osnovnu ljudsku formu. Nedostatak vizuelno-taktilnih referenci u arenama dodatno produbljuje ovakav dojam, te je vrlo lako zaboraviti da su u pitanju divovi od kojih stotinak metara, a ne reinkarnacije igračaka koje smo revnosno priželjkivali kao deca.

Svaki robot raspolaže standardnom lepezom osnovnih udaraca i specijalnih poteza. Agilni borci poput Katane potenciraće brze kombinacije, dok mrcine poput Warlorda nedostatak finese nadomeštaju silinom udarca. Svaka arena uz to sadrži zamke i dodatno oružje kojim se možete jednokratno poslužiti. Većinu specijalnih poteza je relativno izvesti, pošto Battlegrounds koristi sistem upravljanja sličan onom iz Mortal Kombat serijala. Duže kombinacije udaraca ostvaruju se pomoću tzv. juggling metoda (kada se protivnikom „žonglira” u vazduhu), koji će veterani Tekkena odmah prepoznati.

Kako je Battlegrounds prvenstveno namenjen multiplayer sceni, igra je dizajnirana tako da omogućava više boraca odjednom (maksimalno 16), što je uslovilo neobičan pogled na akciju – iza leđa vašeg robota. U praksi ovakva perspektiva umanjuje preglednost pošto je percepcija dubine prilično degradirana. Dinamična kamera koja obleće oko boraca i automatski traži najbolji ugao bi verovatno predstavljala bolje rešenje. Situaciju dodatno pogoršava tromost samih učesnika, koji na komande reaguju sporo i bezvoljno. Osim blage nostalgične note koja prožima celokupno iskustvo, Battlegrounds će teško zadovoljiti pravog ljubitelja dobre digitalne tabačine.

Đorđe NAGULOV