Sony Online Entertainment je u pravom trenutku ušetao na tržište video igara sa poluoriginalnom idejom o kombinaciji masivne online igre i pucačine u prvom licu. Dok u isto vreme popriličan broj RPG igara masivnog karaktera i poneka strategija u realnom vremenu okupiraju većinu igračkih Internet servera, svi željni dosta dobrog starog pucanja bez puno razmišljanja traže PlanetSide.

Radnja ovog MMOFPS-a (Massive Multiplayer Online First Person Shooter) zasniva se na gramzivim ljudima koji su nakon vekova eksploatacije Zemlje i planeta oko nje pronašli „rupu” koja vodi do neistraženih delova univerzuma. Ekspedicija otkriva planetu pogodnu za život ljudi, ali se „rupa” za putovanje raspada i prava lokacija Auraksisa ostaje nepoznata, pa su svi na njoj prinuđeni da se prilagode novom životu. Nakon nekog vremena otkrivena je vanzemaljska tehnologija koja je dovela do sukoba tri strane.

Na svih sedam kontinenata planete nema nijednog grada, kao ni mesta na kojima su inicijalno pronađeni ostaci Vanu civilizacije. Jedine razlike među kontinentima jesu okruženje, vreme, te flora i fauna. Nedostatak bilo kakvih unikatnih okruženja dovodi do lakog zasićenja igrača koji treba da prepešače 15 minuta po identičnim terenima sa mesta A do mesta B. Da bi vam makar malo pomogli, programeri su ubacili i nešto prevoznih sredstava. Tu je HART šatl koji će vas odvesti u svemir i na bilo koje mesto na planeti, ali izrađivanje novog šatla traje čak 10 minuta. Alternativa je veliki galaktički transporter, ali se on bazira na teleportovanju između kapija rasutih po kontinentima, što vašu ciljnu lokaciju može opet ostaviti dobrih deset minuta hoda od mesta gde ste se našli.

Kad se domognete bojnog polja, na scenu stupa RPG sistem PlanetSidea, prostiji od onoga koji se viđa u, recimo, Anarchy Online ili nekom sličnom MMORPG-u. Svaki put kada nekoga lišite života, dobijate poene iskustva. Kada zauzmete nečiju bazu, dobijate još više iskustva. Kada skupite dovoljno iskustva, u prilici ste da dostignete sledeći nivo sposobnosti, koji vam putem poena omogućava da unapređujete znanje rukovanja oružjem, menjanja štitova, vožnje vozila, hakovanja računara i sličnih stvari.

Sve tri frakcije imaju sopstveno mišljenje o tome kako treba voditi bitke. Terani su u osnovi „prost narod” koji voli da saspe što više olova u svoje protivnike, Vanu naravno koriste vanzemaljsku tehnologiju koja im omogućava brže kretanje i energetsko oružje, dok Novi Konglomerat voli taktiku, razmišljanje i prave udarce u pravo vreme. No, na kraju se sve, nažalost, svodi na levi taster miša i pravovremeni pritisak na strelice ili tastere WASD jer su razlike među zaraćenim stranama minimalne, a ubijeni protivnici uvek ostavljaju istu opremu.

Kako je u pitanju masivna multiplayer igra, očekivane su velike bitke sa hiljadama igrača. Ali to bi bila potpuna klanica, a profitirao bi najverovatnije igrač koji bi se galaktičkim transporterom zakucao u masu zaraćenih delija. Zato je tu mogućnost udruživanja u timove. Timska igra je neverovatno važna, možda i više nego u drugim igrama, pošto solo igranje nema preterano velikog smisla. Prava kombinacija lekara, hakera, pilota, inženjera i vojnika formira kvalitetnu ekipu kojoj malo ko može da stane na put.

Neverovatno je zanimljivo sa takvim timom proživljavati upad u protivničku bazu, pri čemu se jasno zna ko je zadužen za koji segment igre – haker otvara vrata i gasi alarme, pilot čeka u letelici da vas sve izbavi ako prigusti, a vojnici rade najprljaviji deo posla uz pomoć lekara koji ih konstantno leče. Međutim, kada budete zauzeli prvu bazu i zapitali se šta dalje, doći ćete do glavnog problema – PlanetSide nema cilj! Za razliku od ostalih masivnih multiplayer igara koje imaju neke uslove za završetak runde ili kompletne igre, ostvarenje iz Sonyja nema poentu. Čak i ako izgubite svoju bazu, uvek možete da zauzmete drugu ili da tu istu povratite kasnije. Ali, i ako držite 100 baza na planeti, nećete biti u boljoj poziciji od onoga koji ima jednu. Uopšte nije jasno kako neka od zaraćenih strana može da pobedi i postane vladar planete. Sigurno bi bilo bolje kada bi, recimo, Vanu tim imao neke vanzemaljske objekte koje mora da štiti, Konglomerat nekakve gradove koji su stub njegovog protestantskog delovanja ili nešto oko čega bi igra mogla da se vrti.

Listi negativnih stavki treba pridodati i poveću hardversku zahtevnost. Ni ne pomišljajte da je startujete bez 512 MB RAM-a jer ćete prosto izgubiti volju ne samo za igranjem, već i za životom. To je minimum da velike bitke izgurate makar sa najmanjim brojem frejmova u sekundi.

PlanetSide može da bude dobar pokušaj da se multiplayer igranje pomeri sa mesta na kojem se trenutno nalazi, ali će tek nastavak ove igre ili neki naredni naslov MMOFPS tipa doneti ono što igrači zaista očekuju.

Milan ĐUKIĆ