Svemirske ekonomsko-borbene simulacije, bez obzira na samonametnute hard-core epitete, oduvek su privlačile mnogo više publike nego što se od njih realno očekivalo. Neuporedivo popularnije od običnih simulatora letenja, igre ovog tipa su prkosile logici kompleksnog sadržaja koji odbija mase. Milioni fanova Elite, Privateera, Independence Wara i Freelancera motivišu potencijalne autore za mukotrpan poduhvat kreacije naslova koji mogu da se takmiče s ovim legendama.

Dokaz da ovako složena materija nije privilegija velikih izdavača poput Electronic Artsa i Microsofta jeste Egosoft, mikro-evropski developer koji je pre nekoliko godina prijatno iznenadio svet svojom prvom igrom na tu temu. X – Beyond the Frontier nije postavio nove standarde vezane za kvalitet zapleta, filmske atmosfere ili grafike, ali je simulacijom kompleksnog ekonomskog modela zadao domaći zadatak svim budućim igrama na tu temu. U pitanju je bila prva „Elitoidna” pustolovina u kojoj ste mogli da budete vlasnik nekretnina, fabrika i trgovačko-borbene flote. Sličnu stvar niko nije pokušao da izvede ni pre ni posle, izuzev originalnih autora koji su u zvaničnom nastavku pokušali da ceo koncept podignu na još viši i složeniji nivo. U tome su i uspeli, ali po koju cenu? X₂: The Threat daleko prevazilazi finu granicu realizma i zabave, donoseći novu definiciju pojma kompleksnosti, složenosti i potrebe za udubljivanjem. U želji da u svoj novi proizvod stave bukvalno sve što može i ne može da stane, autori su preterali, kreirajući igru sa veoma snažnim adhezionim faktorom. Faktorom koji će odbiti mušterije, sem pravih manijaka sa mnogo slobodnog vremena i očuvanih živaca.

X₂: The Threat nema previše tematski dodirnih tačaka sa prethodnim nastavkom: hipersvemirski eksperimenti (koji su glavnog junaka iz ’keca’ bacili na drugi kraj galaksije) ne pominju se nigde. Čovečanstvo je, izgleda, umesto toga krenulo da rano razvija tehnologiju Jump-gateova, koja ga je vremenom dovela do kontakta s drugim civilizacijama, sa kojima su uspostavljene trgovačko-kulturne veze aktivne miroljubive koegzistencije. Glavni protagonista ni ovoga puta nije faca sa pedigreom (kao što je lik iz Freelancera), ali se ipak mora priznati da je u razvoj skriptovane fabule uloženo mnogo više truda nego ranije. Naime, pored uobičajene nelinearnosti vezane za trgovinu, borbu, piratstvo i organizovanje ekonomske imperije, X₂: The Threat nudi i nekakvu pričicu čiji tok možete proizvoljno ispratiti prihvatanjem određenih misija, i to u dinamici koju sami poželite. Realna snaga igre, naravno, ne leži u tome.

Slobodne aktivnosti koje možete preduzimati ovde kao da nemaju granica. Sem klasičnih „delatnosti” koje se svode na obavljanje zadataka koji zavise od vaše lične letačko-borbene veštine, strpljivog igrača može motivisati koncept projektovanja i izgradnje sopstvenog ekonomskog konglomerata. Ceo sistem funkcioniše na starom principu ponude i potražnje: svemirska postrojenja-fabrike koje ćete kupiti i pokrenuti zavisiće od potrebe za određenom robom u određenom sektoru, raspoloživosti resursa potrebnih za proizvodnju, rase kojoj sektor pripada i vaših odnosa sa njom, bezbednosne situacije u određenom delu galaksije... Svaka fabrika zahteva nekoliko brodova za opsluživanje: prikupljač resursa, transporter gotovih proizvoda do trgovačke postaje, brodove za odbranu i slično. Sve aktivnosti pokretnih i nepokretnih resursa u vašem vlasništvu možete i morate automatizovati generisanjem mini-skripta za ponašanje. U zavisnosti od opreme koju posedujete, možete njima upravljati i na daljinu, čak i ako ste udaljeni mnogo svetlosnih godina od sistema u kojem se nalaze i proizvode. Ekonomsko-trgovački model je veoma složen, ali nekoliko dana eksperimentisanja će sigurno uroditi plodom.

Kontrolisanje svih operacija vezanih za navigaciju, upravljanje brodskim sistemima, automatizaciju, praćenje stanja i statistiku vršićete preko sistema tekstualnih menija. Stotine stavki, bezbroj podmenija i opšta neintuitivna složenost koja vam je ovde nametnuta predstavljaju ozbiljnu prepreku za dobru zabavu. Jednostavno rečeno, ne postoji lak način da bilo šta uradite: tutorial će vas samo zbuniti jer pri objašnjavanju mogućih opcija podrazumeva da ste napamet naučili prečice na tastaturi kojih ima zilion. Rvanje s menijima može da potraje i nekoliko dana pre nego što vam sve postane potpuno jasno, što je vremenski okvir koji malo ko može da podnese. Ne treba prevideti ni relativno spor start igre – početnik u bazičnom brodu danima trguje glupostima da bi zaradio malo bolji brod i oružje.

Audio-vizuelni aspekt igre je veoma dobar, ali nesrazmerno hardverski zahtevan: pomnožite poželjnu konfiguraciju sa dva i dobićete mašinu na kojoj će sve teći glatko u nekoj razumnoj rezoluciji. Letna fizika, nažalost, nije element kojem su autori posvetili neku veću pažnju: potpuno odsustvo inercije let i borbu svrstava u arkadni rang, što nekako ne ide pod ruku sa složenošću ostalog sadržaja. No, gledano kao protivteža ekonomiji, ova jednostavnost ima smisla u nekoj globalnijoj perspektivi antialienacije potencijalnih potošača.

Miodrag KUZMANOVIĆ