Izuzetna televizijska serija o dvostrukom CIA agentu Sidni Bristov, koju tumači prelepa Teksašanka, balerina i glumica Dženifer Garner, idealan je osnov za akcionu igru A produkcije. Tu činjenicu, kao i armiju obožavalaca koji se naslađuju avanturama jedne od najseksipilnijih holivudskih starleta, prepoznali su producenti Acclaima i na vreme otkupili prava na video igru koja se nedavno pojavila i u verziji za PC računare.

Priča o ženskom tajnom agentu pred kojim bi se i Bond postideo upakovana je u 3D šunjalicu s izvođenjem u trećem licu, žanr akcionih igara čija je popularnost u velikom porastu. Kada bi trebalo da uporedimo Alias s nekom srodnom igrom, to bi svakako bio Konamijev hit Metal Gear Solid, s kojim ova igra ima mnogo dodirnih tačaka, ali opet ima i dovoljno svojstvenih elemenata da se ne nazove plagijatom. Naročitu atmosferu igri daje atraktivan ženski lik Sidni Bristov, koja se u jednom trenutku pojavljuje u nekom od više raznovrsnih seksi kostima, da bi se već u sledećem provlačila kroz ventilacione odvode, izbegavala sigurnosne kamere, hakovala računarske sisteme i, naravno, mlatila armiju zlikovaca dobro uvežbanim kung-fu tehnikama.

Igra se u velikoj meri oslanja na kompleksni scenario TV serije, priču koja ne govori samo o tajnama vrhunske špijunaže, već i o ličnim doživljajima i porodičnim odnosima s kojima se Sidni suočava mimo svakodnevnih obaveza. U igri, razumljivo, nije bilo mnogo mesta za analizu lične drame glavne junakinje, tako da je više prostora posvećeno akciji u kojoj učestvuju poznati likovi iz serije. Ulogu glavnog negativca tumači Arvin Sloun, svetski magnat koga CIA budno prati dok pokušava da pronađe Rimbaldi artefakt od neprocenjive vrednosti. Sidni na jelovniku uglavnom ima Slounove poslušnike, među kojima su arogantni Englez Sark i bivši top-agent Istočnog bloka Ana Espinoza. Radnja se odvija negde između devetnaeste i dvadesete epizode druge sezone, tako da se u igri pojavljuje više likova koje će ljubitelji serije lako prepoznati (CIA agenti Džek Bristov i Dikson, kao i nezaobilazni genije za elektroniku Maršal Frinkmen).

Većinu misija Sidni započinje kratkom šetnjom, dok ne pronađe pogodno mesto da uskoči u maskirne krpice i prepusti se poslu zbog kojeg je došla. To uključuje šunjanje, puzanje, penjanje, skrivanje iza zidova, obijanje brava, rešavanje jednostavnih zagonetki i, kada je neophodno, tabanje s iznenađenim čuvarima. U svakom trenutku ona je u kontaktu s centralom CIA koja obezbeđuje potrebne podatke. Rešavanjem tehničkih problema na koje Sidni nailazi tokom operacije baviće se Maršal, uvrnuti haker koji će svoju ljubimicu bodriti i laskavim komentarima na račun dobrog izgleda. Zgodan dodatak je i pop-up kamerica koja se pojavljuje u malom prozoru svaki put kada Sidni obija bravu ili se krije u ormaru, a služi da prikaže zbivanja u njenoj okolini.

Sidni protivnike uklanja na dva načina: nečujno, prikradanjem i brzim ubijanjem s leđa, ili jednostavno tako što ih premlati k’o vola u kupusu. Budući da je AI protivnika najslabija strana igre, Sidni uglavnom ne mora mnogo da se šunja i izbegava kamere – alarmi i bučne manipulacije pobudiće samo stražare koji se nalaze u istoj prostoriji, dok će se ostali ponašati kao da se ništa ne dešava. Pri tom, Sidni je sposobna da savlada i petoricu protivnika u isto vreme, tako da čitav koncept šunjalice koji su u Acclaimu najviše isticali u celosti pada u vodu. Srećom, otvorena borba je dinamičnija, zanimljivija i, u celini, veoma dobro osmišljena. Sidni je naoružana arsenalom smrtonosnih ručnih i nožnih udaraca, džudo bacanja i kombinovanih tehnika koje uključuju i upotrebu oružja. Kao oruđe za lomljenje kostiju mogu se koristiti elementi enterijera kao što su vinske boce i kutlače u kuhinji odnosno koplja i mačevi u sobama muzeja.

Za rešavanje kritičnih situacija predviđeno je vatreno oružje, kao što je poluautomatska puška MP5. Municija za vatreno oružje je ograničena i nije efikasna koliko bi se očekivalo, tako da je borba hladnim oružjem u većini slučajeva bolje rešenje. Tokom borbe, Sidnino telo će trpeti teška oštećenja, ali, kao i kod svakog tajnog superagenta, rane će vremenom spontano zaceliti. Iako nije realno, lepo je imati takvu mogućnost obnove energije – primirite se svega nekoliko minuta u nekom ćošku i Sidni, koja je do pre nekoliko trenutaka bila na samrtnoj postelji, ponovo skakuće poput srne. Obijanje brava i rešavanje zagonetki isuviše je jednostavno, te se ne može govoriti o pravim avanturističkim elementima.

Već na osnovu monstruozne hardverske zahtevnosti može se zaključiti da o tehničkim elementima igre treba govoriti u superlativima. Grafika oduzima dah, naročito verno preslikani likovi svih junaka iz serije koji u brojnim skriptovanim sekvencama izgledaju više nego lepo. Autentičnosti zvučne podloge, pored dobre muzike i efekata, značajan doprinos daju glasovi koje su glumci podarili elektronskim replikama svojih likova iz serije.

Alias je veoma dobra igra u kojoj će naročito uživati igrači koji su upućeni u sadržaj TV serije, dok će ostali verovatno propustiti značajne detalje koji povezuju elemente priče i igru mehanički privesti kraju već nakon dva do tri dana.

Gradimir JOKSIMOVIĆ