Kada se pojavio pre nešto više od tri godine, originalni Battlecry izazvao je negodovanje okorelih ljubitelja poteznih Warlordsa, no ubrzo je ova jedinstvena kombinacija RTS-a i RPG-a našla svoje mesto u srcima ljubitelja strategija. Još te davne 2000. godine, Battlecry je bio ružno pače u svetu real-time strategija, ali oni koji su imali strpljenja da zagrebu ispod površine otkrili su šarm, inovativnost i atmosferu kakvi se retko sreću u okvirima ovog žanra.

Po modernim standardima, veoma brzo se pojavio nastavak koji skoro da nije ni dotakao spoljašnjost igre. Ono što je unapređeno i razrađivano bila je srž igre – razvoj heroja, nove rase, jedinice i građevine. Sada, ponovo u rekordnom roku, stiže nam najnovija iteracija Warlords Battlecryja koja još jednom unapređuje sve najjače adute prethodnika i gotovo potpuno okreće leđa slabijim elementima igre, kojima se zbog opšte atmosfere u prve dve igre gledalo kroz prste. Postoji izreka da dobitnu kombinaciju ne treba menjati, no ipak ne treba biti fanatik, pogotovo kada se uzme u obzir da su prethodne dve igre svojom filozofijom ipak bile i ostale daleko van glavnih tokova RTS žanra.

Istina, mali pomaci su primetni. U prošlom delu ste bez ikakve priče šetali po mapi Etherije i osvajali provinciju po provinciju do totalne dominacije. Sada bar postoji okvirni zaplet, a na svakoj teritoriji možete da obavljate više misija, neke vezane za tok kampanje, a druge samo kao dodatni izazov za vašeg warlorda. Priča je ponovo samo labavi izgovor za šetanje warlorda i njegovih sledbenika od misije do misije, a, kao što to obično biva s igrama smeštenim u Etheriju, i ova vuče korene iz kataklizmičnog Sunderinga. Demonski portal koji je davno gotovo razorio celu Etheriju ponovo je otvoren, a istovremeno se razvija sukob između naroda sa severa i zmijolikih Ssrathija, domorodaca s novootkrivenog južnog kontinenta Keshan.

Pored svih suptilnih promena, heroji odnosno warlordi ostaju najbitnija stvar u igri i osnovni razlog za igranje još jedne misije. Njihovo razvijanje je sada još kompleksnije, a kako možete da birate između čak dvadeset osam klasa, kombinacije radi prilagođavanja sopstvenom stilu igre su gotovo neiscrpne. Tu su i tri nove škole magije sa desetinama novih čarolija. Možda najbitnija promena kod heroja u odnosu na prethodna dva dela jeste njihovo sticanje iskustva i napredovanje tokom samih misija, a ne samo između njih. Naravno, kao i ranije dobijate bonus u iskustvu nakon svake misije, ali sada warlord stiče iskustvo direktno kada učestvuje u borbama i može da se ’unapredi’ u toku same misije čim stekne dovoljno iskustva. Warlordova pratnja u vidu moćnih jedinica koje poput njega možete da prenosite iz misije u misiju ponovo je prisutna, a predmeti su još brojniji i raznolikiji nego pre i možete da ih opremite skoro duplo više.

Warlords Battlecry III nastavlja tradiciju povećavanja broja rasa, pa ih sada ima čak šesnaest! I stare rase su doživele kvalitativno i kvantitativno osveženje. Tako je preklapanje u građevinama i jedinicama koje je mučilo prošli deo redukovano, a balans rasa nije ugrožen – štaviše, poboljšan je. Tu su neka potpuno nova lica, kao i neka viđena u poteznim Warlordsima IV, „reciklirana” za ovu priliku. Ljudska rasa je podeljena na vitezove i imperiju. Prvi više naginju tradicionalnim armijama i raznim klasama konjice, dok su drugi moderniji i oslanjaju se na plaćenike. Tu su i tri potpuno nove rase. Plaguelords su horda izobličenih stvorenja, specijalizovanih za oslabljivanje protivnika zarazama i prokletstvima. Swarm (engl. roj) predstavlja rasu insektoidnih bića koja svojom brojčanošću nadoknađuju relativnu slabost pojedinačnih jedinica. Na kraju, tu su Ssrathi, reptili sa Keshana, koji u borbu vode dresirane dinosauruse i raspolažu impresivnim arsenalom magija.

Najveći trn u oku je loš, arhaični izgled ove igre. Još uvek je u pitanju 2D prikaz i dizajn star oko tri i po godine. Istina, neki modeli i teksture su detaljniji, a neki potpuno novi, no to jednostavno nije dovoljno. Štaviše, grafički umetnici serijala Battlecry trebalo bi da se postide jer ovaj izgled nikako nije dostojan divovskog posla koji su na svojim plećima izneli dizajneri gameplaya.

Stara boljka u vidu AI-ja koji čas predstavlja strateški izazov, a čas je bistar kao patuljačko pivo preživela je čišćenje tehničkih problema. Isto važi i za pathfinding ili „rutinu za gubljenje po mapi”... Istina, formacije olakšavaju kretanje armija, ali, kada to nije po čistom poljančetu, treba biti veoma pažljiv jer prepreke na putu mogu da vam podele pažljivo uređenu formaciju na 2-3 grupe koje će protivnik s lakoćom poslati na večni počinak.

Kada se uzme u obzir da su zbog veće rezolucije jedinice sada još sitnije, kao i totalni broj jedinica u igri zbog obilja rasa, ne iznenađuje što pri sudarima većih armija nastaje pravi haos koji zahteva žongliranje u upravljanju kakvo ne biste poželeli ni najgorem neprijatelju.

Stari igrači Warlords Battlecry igara imaće veliki problem da ostanu objektivni pri kontaktu s ovom igrom. S jedne strane, tu je sve što je činilo prva dva naslova onako zabavnim i zaraznim, samo dodatno rafinisano i upakovano u malo lepši omotač. S druge strane, tu je žaljenje za svim što je ova igra mogla da bude, ali nikada neće biti. Ovo je vrlo dobra kombinacija RPG-a i strategije uz koju će se probrana grupa fanova odlično provoditi još dugo, ali nije legendarni RTS naslov koji će oduševiti široku igračku publiku. Nadajmo se da se Warlords Battlecry IV neće pojaviti još nekoliko godina, sve dok ne dobije vizuelno i tehničko osveženje kakvo ovakav naslov definitivno zaslužuje.

Dragan KOSOVAC