Promena firmvera (flešovanje)

Velikom broju prosečnih korisnika računara i dalje je nepoznanica šta je to uopšte „flešovanje”, čemu služi i kada ga treba primeniti, a naročito na šta treba obratiti posebnu pažnju

Izraz „flešovanje” sve češće se pominje među korisnicima računara i digitalnih uređaja uopšte. Danas je moguće flešovati matične ploče, modeme, optičke uređaje kao i digitalne fotoaparate, PDA uređaje, mrežnu opremu poput rutera i drugog.

Izuzev prvih generacija, svi računari su za rad zahtevali poseban softver koji je bio smešten u neizbrisivu memoriju poznatiju kao ROM (Read Only Memory). Ovaj softver je nudio osnovni pristup funkcijama računara, a ponekad je predstavljao i celokupan operativni sistem. Evolucija računara dovela je do toga da savremeni računari sadrže mnogo nezavisnih komponenti. Najbolji primer za to je arhitektura danas najrasprostranjenijeg računara: tipičan PC se sastoji od procesora, matične ploče, memorije, hard diska i još nekoliko drugih periferija. Da bi sve ove komponente radile zajedno, neophodno je da svaka poseduje određenu „inteligenciju” i sposobnost samostalnog rada. Zbog toga i mnoge komponente imaju svoj ugrađeni softver, koji se u slučaju hardverskih uređaja najčešće naziva firmver (firmware).

Kao i svi drugi programi, firmver može da ima greške ili da jednostavno postane zastareo. Zbog toga je kod pojedinih komponenti moguće promeniti firmver jer je smešten u posebnu vrstu memorijskih čipova koji se zovu EEPROM (Electronically Erasable Programmable Read Only Memory), koji čuvaju podatke i kada nisu napajani energijom, ali sadržaj im je moguće promeniti posebnim postupkom. Ovaj postupak se naziva nadogradnja firmvera ili u žargonu – flešovanje.

Pošto je firmver neophodan za rad uređaja, njegova ispravnost, kao i ispravnost čipova u kojima se nalazi nikada ne sme biti narušena, pa zato flešovanje spada u takozvane „kritične operacije”. Nepisano pravilo koje važi za primenu flešovanja glasi: „Ako nije pokvareno, nemoj da ga popravljaš”. Loše upisivanje firmvera ili upisivanje pogrešnog ili neispravnog firmvera obično znači „kliničku smrt” za uređaj i zahteva posebne intervencije stručnih servisera.

Mere predostrožnosti Prilikom flešovanja bilo kog uređaja treba obratiti pažnju na nekoliko stvari. Pre svega, morate biti sigurni da je verzija firmvera koju nameravate da upišete u uređaj namenjena modelu uređaja koji imate. Druga bitna stvar je to što ni u kom slučaju ne smete prekidati program dok upisuje firmver, čak i ako dođe do greške pri upisu. U ovo spada i prekid napajanja, kao najgora stvar koja može da se dogodi. Ukoliko program za flešovanje nudi mogućnost iščitavanja i snimanja postojećeg firmvera u fajl – obavezno to iskoristite. Ako nova verzija firmvera ne radi kako je očekivano, možda bi bilo bolje da ponovo upišete staru. Takođe, ukoliko je došlo do greške prilikom flešovanja usled neispravnosti novog firmvera, moguće je pokušati vraćanje starog. Ukoliko flešujete neki periferni uređaj, kao što su optički uređaji i slično, kablovi kojim je uređaj povezan s računarom moraju biti potpuno ispravni. Greške u prenosu podataka mogu vas koštati uređaja. Izbegavajte stare kablove, kao i kablove na kojima se vide tragovi deformacija jer mogu da vas izdaju u najnezgodnijem trenutku. Takođe je poželjno da optički uređaj koji se flešuje bude jedini na tom kablu. Programi za flešovanje matičnih ploča po pravilu rade iz DOS-a, tako da je potrebno podići sistem sa diskete. Poželjno je imati ili za tu priliku napraviti FAT particiju na disku i na nju staviti program za flešovanje i fajl sa firmverom. Disketa je nepouzdan medij za čuvanje podataka, pa čuvanje programa za flešovanje, novog firmvera i kopije starog na FAT particiji hard diska obezbeđuje veću pouzdanost, kao i brži postupak flešovanja, što smanjuje rizik od nestanka struje u nezgodno vreme. Ukoliko vam je bitna garancija za uređaj, ne želite da rizikujete ili se jednostavno plašite, odnesite svoj uređaj u servis i zamolite, ubedite ili fizički prisilite servisera da to uradi umesto vas. Nadogradnja firmvera obično spada u usluge u okviru garancije i, zavisno od situacije, može biti besplatna. Ovo vas ujedno može poštedeti glavobolja ako flešovanje ne uspe jer tada servis prihvata odgovornost.

Kada su matične ploče u pitanju, firmverom se smatra prvenstveno BIOS. BIOS (Basic Input-Output System) konfiguriše matičnu ploču za rad s ostalim komponentama i može se desiti da jednostavno ne podržava novije procesore, memorijske module, grafičke kartice, a pre nekoliko godina čest problem je bila nemogućnost prepoznavanja diskova većeg kapaciteta.

Kada utvrdite da vaša ploča ne radi s novim procesorom ili memorijom ili vam jednostavno ne dozvoljava da iskoristite pun potencijal ovih komponenti, postoji velika šansa da je problem upravo zastarelost ili greška u BIOS-u. Prvi korak u pronalaženju rešenja jeste informisanje o postojanju takvog problema na sajtu proizvođača vašeg hardvera. Nemojte se libiti da kontaktirate tehničko osoblje proizvođača i detaljno im objasnite problem. Ako niste našli zvanično obaveštenje proizvođača, niste dobili zadovoljavajući odgovor od tehničkog osoblja ili jednostavno želite da potražite i nezvanične informacije i iskustva drugih korisnika, možete pregledati i neki od foruma na Internetu posvećenih takvim temama. Ukoliko se pokaže da je postupak flešovanja preporučljiv ili čak neophodan, sa sajta proizvođača preuzmite najnoviju zvaničnu verziju BIOS-a. Neki proizvođači nude i automatizovani sistem za pronalaženje odgovarajućeg firmvera.

Postupak flešovanja je obično detaljno opisan u uputstvu koje dolazi uz ploču, a može se naći i na sajtu proizvođača. Pojedine ploče u sklopu firmvera nude i program za flešovanje, ali svi proizvođači obezbeđuju posebne programe za ovu namenu. Koju god varijantu da koristite, bitno je da sledite uputstva, a preporuka je da koristite i mere predostrožnosti.

Postupak flešovanja matične ploče se svodi na restartovanje računara i pokretanje programa za flešovanje (bilo iz samog BIOS-a ili sa diskete) i upisivanje putanje i imena fajla koji sadrži nov BIOS. Nakon toga se računar resetuje, učitaju se podrazumevana podešavanja BIOS-a, a zatim se BIOS ponovo konfiguriše.

Naravno, stara izreka je da Marfi nikada ne spava, pa čak i ako pazite na sve, može vam se desiti da flešovanje ne prođe bez problema. Neke, uglavnom luksuznije ploče imaju dvostruki BIOS (Dual BIOS), što obezbeđuje stalno prisustvo jednog ispravnog BIOS-a i olakšava oporavak ploče. Međutim, ako vaša ploča postane klinički mrtva, morate je odneti u servis i objasniti serviserima šta ste radili i zašto ste to radili, u nadi da vam to neće poništiti garanciju.

Naravno, rešavanje problema s hardverom nije jedini razlog zbog kojeg se ploče flešuju. Pojedini proizvođači nude alate pomoću kojih je moguće izmeniti slike i poruke koje BIOS ispisuje na ekranu tokom butovanja sistema. Ovo se izvodi prepravljanjem sadržaja koji treba upisati u EEPROM.

Druga zanimljiva vrsta hardvera koju je moguće flešovati jesu optički uređaji, a među njima su na prvom mestu CD/DVD rezači. Najčešći razlozi za flešovanje ovih uređaja jesu ispravljanje grešaka u firmveru, bolja podrška za pojedine marke medija i „otključavanje” nezvaničnih mogućnosti uređaja kao što je rad sa dvoslojnim DVD medijima i rezanje medija većom brzinom.

U ovom slučaju postoji nekoliko začkoljica na koje vredi obratiti pažnju. Pre svega ćemo da naglasimo da je i u ovom slučaju poželjno koristiti originalni firmver namenjen modelu uređaja koji koristite. Međutim, pošto nije neuobičajeno da proizvođači prave hardverski identične ili bar slične uređaje sa različitim maskama i etiketama ili čak samo prepakuju uređaje drugih proizvođača, upisujući pri tom svoj firmver u njih, ponekad je moguće izvesti unakrsno flešovanje i jednostavno jedan model uređaja pretvoriti u drugi. Ovo se generalno smatra rizičnim postupkom zato što ne postoje nikakve garancije (osim empirijskih) da su dva modela uređaja zaista jednaka u dovoljnoj meri. Na svu sreću, Internet je pun entuzijasta koji su voljni da eksperimentišu sa svojim uređajima i ukoliko postoji dobitna kombinacija za vaš uređaj, sigurno ćete je naći na nekom od foruma posvećenim optičkim uređajima. Naravno kada uradite tako nešto, možete slobodno da zaboravite na garanciju.

Što se tiče postupka flešovanja optičkih uređaja, iako je rizičan po sam uređaj, retko kada može ugroziti ostatak računara. Većina proizvođača nudi programe za flešovanje koji rade iz Windowsa, pri tom proveravajući da li su uređaj i novi firmver kompatibilni. Pored ovoga, neki proizvođači nude mogućnost automatskog flešovanja uređaja putem Interneta čime je u potpunosti isključeno učešće korisnika u odlučivanju o firmveru koji treba upisati.

Naravno, priča o flešovanju se ne završava ovde. Mnogi prenosivi uređaji su takođe podložni problemima sa firmverom, ali u ovom slučaju jednostavnije je odneti ih u servis i tako rešiti problem. Pored toga, problemi sa firmverom se kod njih lakše pronalaze i izbor firmvera je mnogo jednostavniji, tako da se time nećemo ovde baviti.

Za kraj, jedna napomena: prilikom nabavke novog hardvera ipak je poželjnije uložiti trud i informisati se o međusobnoj kompatibilnosti komponenti, kao i o mogućnostima uređaja i nije poželjno oslanjati se na promenu firmvera pri rešavanju ovakvih problema.

Bojan ŽIVKOVIĆ