Kako platiti računar?

Mnogi misle da je odgovor na pitanje iz nadnaslova lako dati. A šta činiti kad vas prodavac računara osmehom izgladnele ajkule dočeka pitanjem: „Da li plaćate u kešu, čekovima ili na kredit?”

Pitanje pogotovo dobija na težini u našem podneblju jer imamo mnogo raznih „computersa” i „softova”, a svi znamo da je prodavanje magle i mačaka u džaku kod nas najrasprostranjenija delatnost. Šarene reklame načičkane su svakakvim obećanjima i vanserijskim pogodnostima, a naš čovek ume i da se uplaši od svih tih lizinga, rajfajzena, sosijetea i ostalih čudnih reči. Iako je vaš novac najbitniji u ovoj priči, ovog puta ćemo se ipak zadržati na mogućnostima konkretne upotrebe tog novca tj. na načinima plaćanja kompjuterske opreme. U prevodu – pokušaćemo da vidimo da li je kupovina računara u Srbiji, tačnije njegova nabavka i plaćanje, mačji kašalj ili bauk od kojeg se suši kičma i dobijaju ravni tabani.

Naravno, stara dobra gotovina predstavlja osnovni način plaćanja. Ako posedujete gotovinu (ili rodbinu u Klagenfugenu koja će vas njome snabdevati na mesečnoj bazi), niste ograničeni kao kod nekih drugih načina plaćanja, pod uslovom da imate dovoljnu količinu novca za ono što želite da kupite. Jasno je da je gotovina idealan način kupovine (platiš i ne razmišljaš), međutim, s obzirom na dobro poznatu finansijsku situaciju u našoj zemlji, retki su pojedinci koji mogu sebi da priušte gotovinsko plaćanje.

Tu na scenu stupaju čekovi, krediti, lizing... jednom rečju, načini plaćanja kod kojih odgovarajuću sumu ne plaćate onog momenta kada preuzimate robu, već kroz mesečne rate. Zajedničko za sve vrste odloženog plaćanja jeste povećanje krajnje cene za iznos kamate i troškova onog ko vas kreditira, a morate i da ispunite određene uslove za dobijanje kredita ili većeg broja čekova.

Keš, kolica i... hipotekica

Sudeći po oglasima i kontaktima sa domaćim dilerima računarske opreme, svi oni daju robu po ceni koja je precizirana u cenovniku, kao i na dvanaest ili više mesečnih rata. Istina je malo drugačija – vrlo lako može da vam se desi da u oglasu pročitate jednu, a na licu mesta platite drugu cenu („Pre dva sata skočila je cena memorije na Tajvanu pa smo morali da se uskladimo s njima”). Nemojte se obazirati ni na polovična obećanja tipa „primamo sve vrste čekova i dajemo robu na x rata” jer, na primer, kod nekih firmi još početkom ove godine nije bilo moguće uzeti opremu na više od šest rata ako posedujete čekove Poštanske štedionice. Takođe, kod jednog prodavca ćete morati da platite porez na računarsku opremu, a kod drugog ne, u zavisnosti od dnevnog horoskopa i ličnih aspiracija vlasnika prodavnice ka letovanju na crnogorskom ili grčkom primorju i zimovanju u Centralnom zatvoru.

Kod većine prodavaca dobićete popust prilikom gotovinskog plaćanja, mada je diskutabilno da li je to stvarno popust ili plaćanje realne maloprodajne cene. Neki prodavci će vam dati popust (koji uglavnom ne prelazi 10 odsto) samo na određene komponente. Dalje, neki prodavci imaju niže cene za komponente ako kupujete celu konfiguraciju.

Kod plaćanja čekovima, trenutno je problem što početkom sledeće godine čekovi izlaze iz upotrebe, tako da ukoliko nameravate da robu plaćate čekovima, rok dospeća poslednjeg čeka mora da bude 31. 12. 2004. Ako uzmemo u obzir da je do kraja godine ostalo četiri meseca, dolazimo do očiglednog zaključka da će mesečna rata mnogima biti previsoka. Za one koji imaju nešto gotovine, rešenje može da bude kombinovano plaćanje čekovima i gotovinom – jedan deo iznosa platite gotovinski, a ostatak u jednakim mesečnim ratama. U slučaju da od vaše banke ne možete da dobijete dovoljan broj čekova, većina prodavaca će vam izdati profakturu/predračun za izdavanje namenskih (tzv. apoeniranih) čekova. Takođe, neke firme odobravaju plaćanje čekovima više osoba.

Ako posedujete neku od platnih kartica i dovoljnu količinu novca na računu, za vas nema problema koji su prisutni kod plaćanja čekovima. Gotovo sve domaće firme primaju platne kartice koje su kod nas u upotrebi (Diners, Visa, MasterCard...), sa uslovima odloženog plaćanja koje imate kao vlasnik te kartice, a i u toj varijanti je moguće kombinovano plaćanje.

Kada je reč o plaćanju na kredit, opisivanje uslova svih banaka koje daju namenske ili gotovinske kredite oduzelo bi previše prostora (npr. jedna banka će vam dati kredit isključivo ako ste njihov komitent, druga će vam dati kredit na 12 meseci, treća na 24 meseca...). Ukoliko ste zainteresovani za ovaj vid plaćanja, za detalje kontaktirajte prodavce koji imaju ugovore s bankama koje daju kredit (što je uglavnom naglašeno u svakom oglasu) i, naravno, raspitajte se za uslove u samim bankama.

Daj jedan lease

Pošto smo ovih dana sa svih strana bombardovani svim mogućim stvarima u vezi s lizingom, a i sami smo u prošlom broju načeli tu temu, red je da je malo proširimo. Podsetićemo da se radi o specifičnom načinu plaćanja pri kojem je lizing kompanija (isporučilac) vlasnik date robe, a vlasništvo se prenosi na kupca (primaoca) nakon perioda preciziranog u ugovoru, tj. isplatom poslednje rate. Roba, u našem slučaju računarska oprema, je tokom lizing perioda na upotrebi kod primaoca i ukoliko primalac iz bilo kog razloga odluči da je oprema koju je preuzeo od lizing kompanije neadekvatna za njegove potrebe, može da je vrati isporučiocu, što je definisano ugovorom.

Kada se malo bolje pogleda između redova, stvari baš i nisu tako ružičaste. Prvo, tu je uvek ona sekira iznad vaše glave na čijoj dršci piše „ti (još uvek) nisi vlasnik ovog računara”. Dalje, porez plaćate odmah, a potpisivanjem ugovora obavezujete se da ćete do dogovorenog roka isplatiti sve rate. Naravno, ukupan iznos je nabavna cena uvećana za vrednost kamate. Ukoliko u određenom trenutku poželite da preuzetu konfiguraciju zamenite za noviju, bolju, moderniju – naletećete na zid. Naravno, ukoliko dođe do kvara na računaru tokom lizing perioda, a nakon isteka garancije koju je dao prodavac, iako je vlasnik računara lizing kuća – troškove servisiranja snosite vi. Zamislite samo sledeću situaciju: računar vam je neophodan za rad i morate da platite opravku ili zamenu komponenti, a ako to uradite, ne ostaje vam dovoljno novca za otplatu rate lizinga. Naravno da lizing kuća neće saslušati vaše vapaje tipa „sačekajte samo još nedelju dana”, već će svoj računar uzeti nazad, a vi ćete ostati i bez računara i bez novca koji ste do tada u njega uložili. Kod nas je zakon takav da lizing kuća može da povrati svoje vlasništvo već nakon šest dana neplaćanja i po tome smo jedinstvena zemlja u ovom delu Evrope. Verovatno zbog one stare evropske izreke: „Svaki Srbin je lopov”. Pa ko voli, nek’ izvoli...

Ko pije, a ko plaća

Oglasi su samo šarene mamipare i uvek je najbolje otići direktno do prodavca od kojeg želite da kupite nešto jer je mnogo lakše „mazati” ljude i davati obećanja na papiru, dok je tako nešto teže izvodljivo u bliskom kontaktu s klijentom (po srpskoj definiciji to je onaj koga treba odrati za pare). Pamet u glavu: nikome – ni lizing kućama, ni bankama, a bogami ni prodavcima – nije toliko stalo do vas (ako im je uopšte stalo) koliko do vašeg novca. Međutim, sposobnost raspoznavanja lažova od profesionalaca (a verovali ili ne, kod nas ipak ima i onih koji savesno obavljaju posao) je veština koja se uči...

Jan ČMELIK