Obrazložiti zašto je Pro Evolution Soccer (PES) najprodavanija simulacija fudbala i šta ga čini toliko privlačnim podjednako je teško kao objasniti zašto je fudbal najpopularniji sport današnjice. Igra na PC platformi praktično bitiše tek nešto više od jedne godine, a danas se nalazi u samom vrhu popularnosti i lomi poslednje linije otpora konkurencije. Dobro se „prima” među igračima, zahvaljujući pre svega punoj posvećenosti autora i velikoj pažnji koja je poklonjena razvoju svih elemenata igre. Vrtoglavom uspehu serijala PES u velikoj meri kumuje i EA Sports, koji se nonšalantnim odnosom prema rastućim zahtevima tržišta poigrava s teško stečenom reputacijom FIFA franšize, olakšavajući Konamiju pohod na razbuđenu PC scenu.

Najprodavanija simulacija fudbala u novoj PC inkarnaciji pleni detaljnom grafikom, prirodnom animacijom, autentičnim okruženjem, poboljšanim upravljačkim sistemom i kombinacijom skladno uklopljenih elemenata koji čine da FIFA 2005, iz ugla igrača koji favorizuju autentičnost, deluje deplasirano. Verodostojno oslikana atmosfera realnih utakmica podrazumeva da je svaki meč priča za sebe, nepredvidiv duel dve ekipe čiji igrači podležu svim objektivnim i subjektivnim faktorima koji određuju psihofizičku pripremljenost, a nikako režirana predstava u kojoj se do pobede stiže ponavljanjem nekoliko skriptovanih kombinacija. Igra koja je podjednako zanimljiva na čitavom terenu, između jednog i drugog šesnaesterca, oplemenjena je vrhunskim tehničkim rešenjima i poboljšanjima koja nagoveštavaju da će kvalitet PES simulacije i u narednom periodu zadržati uzlaznu putanju.

Iako je daleko od dobijanja pune licence za timove i reprezentacije, Konami je izdejstvovao realna imena igrača i klubova iz nekoliko evropskih liga (Španija, Italija, Holandija i druge), ali se na Mreži već u ovom trenutku mogu naći custom made zakrpe koje u bazu instaliraju sva realna imena igrača i klubova, pa čak i originalne navijačke pesme i novu muzičku podlogu. Na spisku se nalazi 180 timova, nacionalnih selekcija i klubova, kao i starih selekcija koje se mogu otključati u kasnijem toku igre. Novine obuhvataju još i sudiju koji šparta terenom rame uz rame s igračima, novi i bolji komentar utakmice, kao i opcije za uređivanje sopstvenih ligaških takmičenja. Važna kozmetička unapređenja vidna su na polju kvaliteta i raznovrsnosti animacija, gde se uočavaju sasvim nove kombinacije. Recimo, teže povređeni igrač će biti iznet s terena, a ekipa ostaje s deset igrača sve dok lekarski tim ne proceni da li će se povređeni vratiti na teren ili će biti zamenjen kolegom čije su kosti još uvek na broju.

Suštinske izmene primetne su u elementima gameplaya. Izvođenje je ubrzano, a pokreti igrača obogaćeni kvalitetnim motion capture animacijama. Reaguju brže nego ranije, kreću se mekše i prirodnije, dok poznatiji pojedinci imaju mogućnost izvođenja karakterističnih, sebi svojstvenih poteza i driblinga. Postizanje gola u situacijama „jedan na jedan” znatno je teže nego ranije i često je pametnije dodati loptu slobodnom saigraču nego šutirati direktno. Čak su i šutevi glavom neprecizniji, pa se dešava da igrač koji stoji sam pred golom promaši čist zicer. Ubacivanje lopte iz auta je nepreciznije i često se dešava da lopta završi u posedu protivničkog igrača koji će se po pravilu postaviti bolje od igrača koji treba da primi loptu.

Dosadni sistem za detekciju morala je i dalje prisutan. Iako ideja o evidenciji raspoloženja i temperamenta svakog pojedinog igrača na papiru zvuči sjajno, u praksi nije uvek lako podneti to što se kvalitetni igrači vrhunskog tima na terenu ponašaju kao srednjoškolci na velikom odmoru, „vrljajući” loptu kao da se radi o rekreativnom meču za koka-kolu i sendviče. Ono što zaista ume da iznervira jesu golmani, koji ponekad intervenišu kao da u glavi nose kiseli kupus umesto mozga (srećom, takvi debilni „izleti” se dešavaju ređe nego ranije).

Što se igračkih režima tiče, na raspolaganju su sve uobičajene opcije, od klasičnih kup i liga turnira do odličnog Master League takmičenja. Izvesna poboljšanja primetna su i unutar trening opcije u kojoj tutor pruža sijaset korisnih saveta, uz mogućnost uvežbavanja veština kroz seriju mini-igara. Režim za više igrača (na jednom računaru ili kroz LAN) i ovoga puta je sjajno uobličen; jedino čudi izostanak podrške za igranje putem Interneta, što treba kvalifikovati kao, u najmanju ruku, nelogičan propust jer vlasnici Xboxa imaju mogućnost online duela putem servisa Live. Sa spiska za pohvalu ne treba izostaviti ni novi sistem menija koji je daleko logičniji i jednostavniji za korišćenje od onog u prošlogodišnjem izdanju.

Grafika nije za „padanje u nesvest”, ali zato bogate animacije, vešto uklopljeni svetlosni efekti i lepe teksture igri daju „prirodan” šmek kakav u drugim simulacijama ne postoji. Zvuk, što se kvaliteta tiče, zaslužuje sličnu ocenu, mada imamo izvesne zamerke na monoton žamor publike i nelogične komentare voditelja, koji će i najsmešnije poteze okarakterisati kao vešte.

Uprkos sitnim iritirajućim propustima i nedostatku online podrške, Pro Evolution Soccer 4 je superiorna igra, za neiskusne igrače u ovom trenutku prvi izbor pri kupovini fudbalske simulacije. Ostaje da se vidi kakav odgovor priprema EA Sports...

Gradimir JOKSIMOVIĆ