Ekipi kanadskog EA Sportsa, autorima FIFA fudbalskih simulacija, verovatno nije lako da svake godine iznova osmisli i realizuje igru koja treba da bude podjednako interesantna iskusnim i novim igračima. Ove jeseni, doduše, taj posao je bio lakši nego inače, budući da je traljavo uklopljena FIFA 2004 (SK 12/2003) ostavila dovoljno prostora za unapređenja. Tim od 120 profesionalaca za novu sezonu pripremio je igru koja će prijatno iznenaditi igrače čije je poverenje u najpopularniju simulaciju fudbala na PC računarima poljuljano neubedljivim izdanjima iz proteklog perioda.

Audio-vizuelna rešenja nove igre slična su onima iz prethodnog nastavka. Značajnija poboljšanja primećuju se na terenu animacija igrača koje su, zahvaljujući novom sistemu separatnog modeliranja, daleko tečnije i raznovrsnije. Verodostojan fizički model osnovnih zakonitosti mehanike sve „magične” poteze, kao što su nagla promena pravca u punom trku i pravolinijski šutevi s velikih udaljenosti, prepušta zaboravu, a važan doprinos autentičnosti igre daje i „one-touch” sistem kombinacija, omogućujući brži transfer lopte između igrača u svim fazama igre.

Muzička podloga je očekivano dobra i obuhvata pravu gomilu zanimljivih kompozicija iz svih krajeva sveta. Organizacija korisničkog okruženja je poboljšana, navigacija kroz menije teče lakše i brže, a uvedene su i neke nove opcije. Najinteresantniji je svakako novi menadžerski režim Career, koji igraču omogućuje da se oproba u ulozi trenera jedne od ekipa iz bogate baze licenciranih nacionalnih selekcija i poznatih klubova iz najvećih svetskih takmičenja. Kao što smo očekivali, na spisku timova ne nalazi se nijedna ekipa iz zemalja bivše Jugoslavije. Prvi put u jednoj FIFA igri uveden je sistem prikupljanja poena (boduje se svaki uspešno obavljen „zadatak”), koji se kasnije koriste za otključavanje skrivenih režima i timova, „kupovinu” muzičkih numera i drugo. Korisne novine se zapažaju i unutar trening opcije u kojoj se mogu igrati prave trening utakmice i uvežbavati izvođenje indirektnih slobodnih udaraca.

Više pažnje ovoga puta posvećeno je unapređenju atmosfere igranja, elementa koji ljubitelji Konamijevih simulacija ističu kao svoj glavni adut. FIFA 2005 uklanja većinu propusta koji su opterećivali prošlogodišnje izdanje, ali to čini nekako stidljivo i nepotpuno – sva unapređenja koja je EA najavio u promotivnom periodu zaista su prisutna, ali treba dobro „zagrebati površinu” da bi se jasno uočila. Povrh svega, nedostaci u organizaciji igre za koje nismo očekivali da će se ponoviti, dodatno maskiraju pozitivne pomake u koje su programeri uložili dosta truda. Na prvom mestu je problematična tromost komandi, za koje su proizvođači najavljivali da će biti i do tri puta agilnije, tj. da će vremenski interval koji deli trenutak pritiska na taster od momenta kada igrač odreaguje na komandu biti sveden na minimum. U stvarnosti, komande se zaista čine bržim nego ranije (to je naročito vidljivo tokom listanja menija i prekidanja animacionih sekvenci), ali i dalje postoji mogućnost da igrač izgubi kontrolu nad loptom i upropasti akciju ukoliko u žaru borbe pritisne više tastera koji se detektuju sa zakašnjenjem. U igri je daleko bolje osloniti se na „freestyle” komande koje pružaju jedinstvenu mogućnost raznovrsnog kombinovanja u direktnim duelima (za njihovo izvođenje neophodan je analogni upravljač i malo strpljenja da se uvežbaju).

Težinski, FIFA 2005 je znatno lakša od prethodnika. Do protivničkog gola se stiže brže, golovi se postižu lakše, čak i sa veće udaljenosti, šutevi glavom su efikasniji, a olakšano je i izvođenje auta i slobodnih udaraca, koji često rezultuju atraktivnim pogotkom (indirektni slobodni udarci omogućuju raznovrsnije kombinovanje u zoni napada, što je dobrodošlo osveženje). S druge strane, izvođenje kornera je još uvek problematično i neefikasno jer lopta samo u retkim slučajevima neće završiti u zagrljaju uvek dobro postavljenog golmana. Redovno mušičavi AI sistem u ovom izdanju ima manje kardinalnih propusta, mada se uočava nekoliko nelogičnosti koje remete utisak. Kada golman uhvati loptu nakon neuspele akcije, nekoliko protivničkih napadača redovno ostaju u ofsajdu, u neposrednoj blizini čuvara mreže. Velike praznine na sredini terena još uvek se sporadično javljaju, naročito kada kontranapad pođe s ivice zone šesnaesterca. Kompjuterski vođeni igrači u zoni napada isuviše često se služe povratnim loptama, čak i kada je to potpuno nepotrebno – čini se da to ne rade da bi bili efikasniji, već samo da bi duže zadržali loptu u posedu. Razočarali su nas i neubedljivi snimci postignutih golova, koji nisu dovoljno pregledni i propuštaju suštinske detalje zbog lošeg izbora kamere.

FIFA 2005 je, bez sumnje, najzabavnije izdanje u proteklih nekoliko godina, pravi dokaz da se na ovom serijalu, uz malo dobre volje, može dobro poraditi. Poražavajuće je jedino to što, i posle toliko vremena, EA Sports nastavlja s omraženom politikom jeftinog „podmićivanja”, uvodeći sitna poboljšanja i uporno zanemarujući propuste koji se dugo provlače kroz serijal kao kakva konstanta. Takva bahatost u budućnosti bi mogla da bude fatalna, naročito ako Konami nastavi da unapređuje kvalitet PC konverzija sjajnog Pro Evolution Soccera.

Gradimir JOKSIMOVIĆ