Kavabunga! Velike licence imaju tendenciju da razviju sopstveni život i da se kreću pravcima o kojima njihovi tvorci nisu ni sanjali. O tome šta je prolazilo kroz glavu Kevinu Istmenu i Piteru Lerdu kada su smislili mutiranu nindža kornjaču nazvanu po renesansnom italijanskom umetniku, možemo samo da nagađamo, ali nema sumnje da su bili presrećni kada su prodali prava za pravljenje gluposti poput ove igre. Šta bi drugo sem pregršti zelenih novčanica moglo da opravda apsolutno odsustvo kvaliteta?

Teenage Mutant Ninja Turtles: Mutant Melee baziran je na najnovijem, aktuelnom crtanom serijalu koji je započet 2003. godine. Ovo je grublji, modernizovaniji i kod nas mnogo manje poznat serijal od originalnog, koji je i odgovoran za to što smo svesni tog dela svetske pop kulture... U ovoj verziji postoje gotovo svi likovi iz originalnog serijala, samo su okolnosti nešto drugačije. Kritičari cene ovaj serijal zbog povratka stripskim konceptima i prava je šteta što igra ne može da se pohvali sličnim dobrim osobinama.

TMNT: Mutant Melee ima dva moda, Adventure Story i Melee Match. Prvi ima okvirnu priču za svakog od deset likova. Na početku možete da igrate kao Leonardo, Donatelo, Mikelanđelo i (naravno) Rafaelo, ali kako igra odmiče, otključavaju se i ostali likovi – Ejpril, Kejsi Džouns, učitelj Splinter, pa čak i Sekač.

Na početku 2005. godine koncepcija Adventure moda deluje smešno. Naime, za svaki lik postoji „put” od dvadesetak povezanih lokacija, a na svakoj lokaciji ga čeka jedna ili više borbi koje postaju sve teže, protiv sve više neprijatelja ili sa sve kraćim vremenskim ograničenjem za njihovu eliminaciju. Svaki lik ima četiri osnovna udarca, skok i blok i brojne nedokumentovane kombinacije (srećom, igra vam na početku saopštava nekoliko jednostavnih komboa). Razbijanjem burića ili sanduka razbacanih po nivoima možete da nađete oružje koje će vam olakšati igru, od palica i mačeva, sve do automatske puške i bazuke.

Kamen spoticanja Mutant Meleea jeste dizajn lokacija. One jesu lepe (koliko skromni engine to dozvoljava), trodimenzionalne, interaktivne i „žive” sa automobilima ili vozovima koji prolaze i mogu da vas udare, ali, ono što je najbitnije – one su statične! Kamera je fiksirana na poprište bitke i nećete se pomeriti od onoga što na početku lokacije vidite pred sobom. Desetak ovakvih skučenih lokacija mogu da nagnaju čoveka da se sa nostalgijom priseti velike raznolikosti side scroller tabačina (ironično, takođe iz Konamijeve produkcije) u luna-parkovima pre dvadesetak godina. Kao da ovo nije dovoljno loše, tu su i repetitivne pobedničke animacije i replike. Prvih nekoliko puta izmamiće vam osmeh, ali posle petnaestog puta biće vam žao što ne postoji taster za prekid. Uz to, dok tokom borbe modeli izgledaju sasvim solidno, pobednička animacija koristi zumiranje koje na ružan način naglašava ograničenja grafike.

Dok se likovi za Adventure mod otključavaju automatski, pregršt bonus dodataka mora da se kupi. Naime, za svaku lokaciju koju uspešno pređete s određenim likom dobija se odgovarajući broj poena za otključavanje bonus sadržaja. Ovde spadaju istorijat nastanka Nindža kornjača, dopunjene biografije glavnih likova koje će vam biti interesantne ako niste upoznati s novim ciklusom crtanog serijala, galerije likova, slike iz stripova, scene iz crtanih filmova, kao i galerija popularnih igračaka.

Dok vas Adventure Story stavlja u sukob sa talasima ograničeno inteligentnih i ne toliko raznolikih protivnika, Melee Match je kudikamo interesantniji. Ova bitka za najviše četiri lika na (ponovo) statičnom terenu mnogo je zanimljivija iz više razloga. Kao prvo, tu je mnogo veći izbor likova (preko dvadeset). Naravno, mnoge od njih morate da otključate, kao članove Purpurnih zmajeva, Hune ili vanzemaljce Utkome, Triceratona ili Sleega. Drugi razlog za izazovniju igru tokom Melee Matcha jeste to što se bori svako sa svakim, pa ćete morati da se snađete s istovremenim napadima više protivnika. Neće se dešavati (kao u Adventure modu) da poput arhaičnih kung-fu filmova masa protivnika uredno čeka na obračun jedan na jedan. Ipak, najbolje kod Melee Matcha jeste to što četiri igrača mogu da se međusobno sukobe. Ako se još desi da su u pitanju zaluđenici za Kornjačama ili bar društvo koje ih se rado seća iz dečjih dana, imate zagarantovan dobar provod! Naravno, pod uslovom da imate dovoljno kontrolera – pošto vam treba mesto za dve ruke i bar osam tastera po čoveku, očigledno je da na tastaturi nema mnogo mesta ni za dva, a kamoli za četiri igrača.

Teenage Mutant Ninja Turtles: Mutant Melee je relativno moderna tabačina, tragično loše prenesena na PC platformu. Ono što je izvlači iz kategorije „uvredljivo loše” jeste donekle zabavan multiplayer za do četiri igrača, no ni on nema neku trajniju vrednost.

Dragan KOSOVAC