Kompanija Pangea Software važi za jednog od najcenjenijih proizvođača zabavnog softvera za Macintosh računare. Takav renome ova kuća izborila je igrama kao što su Nanosaur, Bugdom i Cro-Mag Rally (sve sami „hitovi”), ali i zahvaljujući činjenici da se na ovoj platformi valjana konkurencija traži svećom.

Pre gotovo četiri godine Pangea je objavila Otto Matic, platformsku arkadu o miroljubivom robotu koji treba da pomogne čovečanstvu da se odbrani od zavojevača sa Planete X (vanzemaljska rasa nalik Krangu iz „Nindža kornjača”). Tokom ove spasilačke misije, limeni policajac Oto mora da prevali pola galaksije kako bi sakupio raseljene ljude i vratio ih na majčicu Zemlju. Dok spasava bespomoćne homo sapiense, komični robot će uništiti pola vanzemaljske populacije i armiju njihovih sledbenika. Igra počinje na Zemlji, na kojoj vanzemaljci nemaju jaka uporišta, što Otu omogućuje da relativno lako oslobodi sve taoce i da se upozna sa sopstvenim mogućnostima. Brzina je od presudnog značaja jer hipnotisane ljude treba osloboditi pre nego što ih vanzemaljci teleportuju u svoje transportne brodove. Tokom šetnje po planetama treba sakupljati i gorivo koje je neophodno za povratak na Zemlju, kao i poneku džidžabidžu za obnovu energije.

PC verzija igre se od originala ne razlikuje, nažalost, ni u jednom jedinom detalju: deset mučnih misija, 25 grotesknih vanzemaljskih kreatura, sedam primitivnih vrsta „oružja” i nekoliko karakterističnih vozila za brzo prelaženje dugih deonica ni izbliza nisu dovoljni da bi igra dostigla aktuelne standarde. Što se mehanike tiče, Otto Matic se ne može pohvaliti bogzna kako inventivnim izvođenjem niti kvalitetnim tehnikalijama. Grafika je u globalu gruba i neprecizna, trodimenzionalno okruženje dočarano je neuverljivim teksturama i nije dovoljno raznoliko. Likovi su dozlaboga kockasti i očajno animirani, tako da deluju naivno, čak i smešno (kako bi se u narodu reklo, kao da su progutali oklagiju). Upravljački sistem je rigidan i dopušta samo elementarnu slobodu kretanja, dok je muzička podloga kvalitetna koliko i probe zatvorskog hora. U suštini, teško je u ovoj igri naći bilo koji element vredan hvale, naročito kada se poređenjem obuhvate novije 3D platforme.

Zašto je Fun House Interactive osetio potrebu da priredi PC adaptaciju igre koja ni na Mekici nije urodila plodom, nije sasvim jasno. Sigurno je jedino da Otto Matic, kao loš izgovor za 3D platformsku igru, nema šta da traži na našim diskovima.

Gradimir JOKSIMOVIĆ