Lik i delo poznatog austrijskog skijaša Hermana Majera (među obožavaocima poznatog i po nadimku Herminator) dobro su poznati svim ljubiteljima zimskih sportova. Očigledno nisu strani ni austrijskom JoWoodu koji ga je angažovao kao promotera svog najnovijeg ostvarenja.

S malim zakašnjenjem u odnosu na konkurenciju, Ski Racing 2005 se pojavio na tržištu taman na vreme da pobornicima skijanja ulepša završetak ovogodišnjih takmičenja u Svetskom kupu. Iako je tajming izbacivanja igre na softversku pijacu pomalo diskutabilan, drago nam je što RTL-ova linija zimskih igara konačno dobija kakvu-takvu konkurenciju. Osnovna zamisao koju su programeri imali tokom perioda dizajniranja jeste izrada jednostavne igre koja će svakog ljubitelja sportskih ostvarenja brzo privući naočitim izgledom i mogućnošću instant uživanja u akciji. Zbog toga se Ski Racing 2005 umnogome koncepcijski razlikuje od RTL-ovog Ski Alpinea i naizgled nudi nešto manje opcija i igračkih modova. Okosnicu igre čini kampanjski mod u okviru kojeg se pred igračem nalazi 18 realnih lokacija (tu su Biver Krik, Sestrijere, Alta Badija, Šamoni, Vengen, Šladming, Kranjska gora...) na kojima mora da pokaže raskošan skijaški talenat u sve četiri alpske discipline (slalom, veleslalom, super-G i spust). Učestvovanjem na takmičenjima, sem ranking poena, osvajaju se i iskustveni poeni koji se nakon toga automatski, bez igračevog uticaja, raspoređuju u četiri postojeće kategorije. Za razliku od Ski Alpine, ne postoji ekonomski momenat, pa shodno tome ni angažovanje trenera, ali ni nabavka modernije opreme i rekvizita nije mogućna. Umesto toga, igraču je ostavljena mogućnost da se neograničen broj puta vraća na bilo koju trku i pokuša da popravi plasman i tako zaradi dodatne iskustvene/ranking poene. Ovo je potpuno nerealno, ali odlično funkcioniše u praksi. Sem kampanjskog moda postoji još jedino takmičenje u pojedinačnim disciplinama, dok su tutorijalni mod i mod za više igrača ovog puta izostali.

Iako je upravljanje ograničeno na upotrebu svega šest tastera (pored kursorskih tastera koji se koriste za usmeravanje i postavljanje skijaša u pognut odnosno uspravan položaj, postoje još samo tasteri za izvođenje skokova i naglu promenu pravca), vraški je teško održavati skijaša na idealnoj putanji bez plaćanja danka na polju brzine. Najzahtevnije su, naravno, tehničke discipline poput slaloma i veleslaloma gde je za ostvarivanje respektabilnih rezultata potrebno imati mačje reflekse i pravovremeno reagovati na iznenađenja na stazi. Kada su super-G i spust u pitanju, stvari stoje nešto povoljnije, ali je otežavajuća okolnost izuzetna brzina, pa je potrebno naučiti raspored kapija i krivina napamet. Inače, položaj kamere može se korigovati kroz četiri koraka, mada to u manjoj meri utiče na preglednost staze. Osećaj tokom vožnje je sjajan (pogotovu efekat brzine), mada igra pati od klasičnih nedostataka kao što su suviše kruto pomeranje skijaša pri skretanjima (najviše je vidljivo u slalomu koji je, opet, daleko bolje izveden nego u Ski Alpine) i preosetljivost prilikom kolizije s objektima na stazi (čak i najmanji dodiri s kapijama izazivaju spektakularne padove).

Vladimir PISODOROV