Kada bi se igre ocenjivale isključivo po šmeku, nastavak Freedom Forcea bi umesto alfanumerika lako dobio s obzirom na to da u sebi ima više života, humora i witty personalitya nego većina ljudi od krvi i mesa. Čak i kada bismo celu redakciju „Sveta kompjutera” stavili pod industrijsku presu i iscedili joj Mojo, ne bismo dobili ni 50% punjenja s kojim igra stiže po defaultu.

Za one koji su se tek sada uključili u priču, evo malog podsećanja. Supertalentovane njuške iz Irrational Gamesa su 2002. godine uspele u onome čega niko pre njih nije smeo da se prihvati: napravili su prvu uspešnu kombinaciju RPG-a i strategije u kojoj su protagonisti bili superheroji. Fantastično uspela sa tehničke/gameplay strane, igra je ostala zapamćena po apsolutno vernom prevođenju klasične stripovske atmosfere u interaktivnu formu. Crtani junaci iz tzv. „srebrnog perioda” američke istorije stripa (šezdesete godine prošlog veka) karakteristični su po apsolutnoj prenaglašenosti ličnosti i situacija, uz banalizaciju i zaplete koji danas čine samu definiciju retroa. Ako bismo pravili paralelu s filmom, Freedom Force naslovi za svet igara predstavljaju fenomen ekvivalentan Tarantinovim filmovima u svetu sedme umetnosti. Pravi „Pulp Fiction”. I bolji.

Freedom Force vs The 3rd Reich sledi šemu gotovo potpuno identičnu originalu: linearni niz misija ufačlovan u fascinantnu priču prebogatu sjajnim likovima i epohalnim supernegativcima sa dijaboličnim master planovima. Arsenal heroja iz prošlog „broja” ovog superstripa značajno je uvećan dodavanjem likova koji su miks parodiranih Marvel/DC heroja i originalnih ideja koje nikada nisu pale na pamet mogulima u izdavačkoj industriji. Kao i pre, svako uvođenje novog lika u priču propraćeno je kratkim kolažnim slajdšouom koji objašnjava njegov „secret origin”, to jest situaciju koja je od anonimusa napravila superheroja. Autori su ovoga puta ubacili i nekoliko njuški koje nisu došle u kontakt s energijom X i nemaju natprirodne moći, već koriste kombinaciju tehnologije i mišića umesto radijacije koja im kola venama: Sky King, Amerikanac sa raketnim rancem (omaž Rocket Rangeru), Black Jack, Britanac koji koristi otrove, pištolje, pesnice i flashbangove i Tricolour, smrtonosna Francuskinja (olimpijski pobednik u mačevanju) nosioci su ovog koncepta, baš kao i Betmen u papirnom strip univerzumu.

Situacije u koje će naši junaci ovoga puta upadati zaista su sulude. Osim pukog spasavanja sveta od nuklearne kataklizme, vraćanja na scenu Nuclear Wintera (jedan od glavnih negativaca iz FF-a), potpomognutog čarobnicom Red Oktober, sada ćete se šibati i sa nacistima koji su uspeli da preokrenu tok istorije i osvoje Ameriku, te da od Patriot Citya naprave fort Blitzkrieg (omaž svom heroju, mentalnom manipulatoru Blitzkriegu), japanskim superherojima iz Red Sun klana i još nekoliko frakcija koje bi bilo bezobrazno opisivati i uništiti iznenađenje. Za priču bi bilo nezahvalno reći da je „puna obrta”: ovolika količina neverovatnih situacija, promena perspektiva i sjajnih iznenađenja predstavlja sopstvenu kategoriju u svetu kompjuterske vizualizacije petparačke strip-forme.

Način igre je ostao potpuno isti: u svaku misiju vodite četvoročlanu ekipu superheroja po sopstvenom izboru (neke misije imaju i obaveznog člana posade). Uništavanje imovine i lica sada je dovedeno na mnogo viši nivo, što je posledica modifikacije 3D motora koji pokreće igru. 3D engine iz prošlog nastavka je donekle redizajniran dodavanjem doze poligona na elementima enterijera i eksterijera, kao i bogatije urađenim specijalnim efektima (supermoći, eksplozije i slično). Nažalost, opet je izostala sinhronizacija govora i usana: s obzirom na to da dobar deo sadržaja igre čine dijalozi i cut-scene urađene u engineu igre, dijalozima evidentno fali ovaj mali, ali bitan element uverljivosti.

Sem toga što igra ima kraj, postoji još nekoliko mana koje su verovatno mogle da budu izbegnute uz malo truda. Kao prvo, AI protivnika je prilično nekonzistentan: nekada će samo stajati i čekati da ih saseckate jednog po jednog, dok će u drugom slučaju pohrliti na vas sa svih strana, iako im niste ušli u „zonu”. Kao drugo, igra povremeno iz neobjašnjivih razloga izleti u Windows, i to, zahvaljujući Marfiju, u situacijama kada dugo niste snimili poziciju. Kao treće, tu su bagovi pri korišćenju 5.1 zvučnog sistema na Creative kartama: pri svakom ulasku u borbu, igra će vam resetovati sistemski mixer na zvučni sistem 2.1, što podrazumeva ponovno podešavanje environmenta po izlasku iz igre (da ne pominjemo igranje u „pukoj” stereo tehnici).

Miodrag KUZMANOVIĆ