Aktuelnosti

Kako su kompanije i njihovi podaci preživeli uragan

Uragan Katrina je, izazvavši humanitarnu katastrofu nepojmljivih razmera, prekinuo ili barem otežao standardne kanale komunikacije. Sa poplavom, nestankom struje i drugim nedaćama suočili su se svi: telefonske kompanije, Internet provajderi, štampa, kao i sve organizacije koje u svom poslovanju koriste razmenu digitalnih podataka

Postrojenja za štampu najvećih dnevnih novina u Nju Orleansu, „The Times-Picayune”, bila su među prvima koja su se našla na udaru Katrine. Prestanak snabdevanja električnom energijom, kao i činjenica da su se prese i čitava redakcija s opremom našli pod vodom, uzrokovali su da osoblje novina nađe jedino moguće rešenje – prelazak na Web izdavaštvo. U roku od samo jednog dana, ljudi koji su zaposleni u novinama evakuisali su se u obližnji grad države Nju Orleans – Baton Ruž – da bi vrlo brzo nakon toga započeli sa izdavanjem PDF „uragan” izdanja na sajtu www.nola.com.

Jedan od najvećih problema s kojim se uredništvo „The Times-Picayuna” suočilo jeste teška dostupnost informacija „sa terena”. Već u utorak 30. avgusta najveći operater fiksne telefonije, BellSouth, priznao je da je u prirodnoj katastrofi prekinuto najmanje 53.000 linija, mada se pretpostavljalo da je već u tom momentu stvaran broj bio veći nekoliko puta! Poplava, počupane instalacije i nestanak struje drastično su pogodili i operatere mobilne telefonije – Cingular Wireless i Sprint Nextel. Kako je regionalna kompanija za distribuciju električne energije, Entergy, odmah izjavila da će za obnovu sistema prenosa biti potrebne nedelje, odgovorni u telekomunikacionim kompanijama pokušali su da nađu rešenje i da iz arhiva izvade planove za delanje u vanrednim situacijama.

Centrale koje su „preživele” prvi udar razarajućeg vetra i nabujale vode napajale su se dan-dva energijom iz sopstvenih akumulatora, da bi vrlo brzo gotovo svih 800.000 pretplatničkih linija ostalo „nemo”. Slično se desilo i sa mobilnom telefonijom. Već u prvom naletu nepogode bilo je praktično nemoguće uspostaviti vezu sa osobama izvan pogođenog područja Nju Orleansa, a distribucioni centar kompanije Sprint Nextel, koji se starao o čitavom regionu Luizijane, zbrisan je sa lica zemlje. Kao solucija, predloženo je korišćenje mobilnih antena za primopredaju signala mobilne telefonije, ali je to samo donekle popravilo situaciju jer kamioni na kojima su te antene postavljene nisu mogli da priđu dovoljno blizu zahvaćenom području.

Katrina je, osim na ljudske živote i imovinu, ostavila posledice i na sveukupno poslovanje u tom regionu SAD. Kako su kompanije u toj zemlji na visokom stepenu informatizacije, svaki prekid u kontinuitetu razmene digitalnih podataka više je nego nepoželjan i dovodi do mnogo gubitaka. Kao što je najveći broj ljudskih žrtava među siromašnima, tako su najveće poslovne posledice pretrpela mala i srednja preduzeća (MSP).

Osnovni razlog leži u činjenici da su veće kompanije mahom uspele da sačuvaju svoje osetljive podatke jer su oni pohranjeni na udaljenim lokacijama (remote data centers), dok MSP po pravilu nemaju resurse, iskustvo ni shvatanje da im je postojanje aktivnog plana o zaštiti podataka u slučaju vanredne situacije više nego potrebno. U slučajevima prirodnih katastrofa koje se mogu predvideti dan-dva unapred bilo je i jeste moguće donekle izmeniti politiku pravljenja sigurnosnih kopija podataka. Ako se one, na primer, redovno prave jednom sedmično, izmenom bi se moglo ustanoviti da se interval smanji na jednom dnevno ili češće, a da se mediji upotrebljeni za to izmeštaju sa matične lokacije. U slučajevima nedaće koja se ne može predvideti (zemljotres, teroristički napad i drugo), preduzeća s lošom politikom zaštite podataka prepuštena su milosti slučaja.

U slučaju Katrine, firme u Nju Orleansu i Misisipiju su apsolutno podbacile, čak i ako se zna da su imale vremena da reaguju. Malo koja od njih je implementirala rešenje bazirano na replikaciji podataka u realnom vremenu pomoću CDP-a (Continuous Data Protection – kontinuirane zaštite podataka). Ironično je to što je za inicijalno uvođenje CDP-a potrebno izdvojiti oko 3500 USD, pri čemu se dobija repliciranje SQL baze, pripadajući softver, dovoljno dobra Internet veza i udaljeni server.

U panici koja je nastala zbog naleta uragana pokazalo se da se u mnogim firmama nije znalo ni gde se fizički nalaze mediji na kojima se skladište rezervni podaci. Oni pribraniji pokušavali su da se toga prisete. Ljudi od akcije „počupali” su kablove i servere smestili na kamione za evakuaciju. U krajnjoj liniji, i to se pokazalo kao neki vid efikasne zaštite podataka.

Dušan KATILOVIĆ