Fujitsu Siemens Amilo Pro V2030

Fujitsu Siemens AMILO Pro V2030

Pored osoba kojima su kompjuteri u mobilnom obliku jednostavno neophodni, postoje i oni kojima je praktičnost notebook računara prosto neodoljiva. Odsustvo kablova, prašine i buke, kao i nekoliko puta manja potreba za prostorom jesu dovoljni razlozi da potencijalni kupci razmisle o notebook varijanti, čak i ako svog ljubimca ne planiraju da nose sa sobom. Zahvaljujući tome, poslednjih godina prodaja prenosnih računara beleži znatan rast, što je dovelo do pojave novih klasa notebook kompjutera, a jedna od njih je i tzv. „budžet” klasa. To su veoma jeftini prenosni računari kod kojih praktično ništa osim cene ne diktira hardver i izradu. Međutim, čak i pored maksimalne štednje, teško da ćete i u ovoj najnižoj klasi naći nešto što biste nazvali smećem, pogotovo ukoliko notebook dolazi iz iole poznatije kuće. Fujitsu Siemens na polju prenosnih računara nije cenjeno ime kao IBM, Sony ili HP/Compaq, ali je svakako „ozbiljan igrač”. Njihove jeftine prenosne računare možete da potražite u seriji V, a model koji smo mi probali nosi oznaku 2030.

Fujitsu Siemens Amilo Pro V2030 dolazi u uobičajenoj kutiji za ovaj tip računara, u kojoj, pored punjača i uputstva, možete da nađete Nero 6 i butabilni DVD Knoppix V4.0. Windowsa nema ni u jednoj verziji – izbegnut je svaki trošak koji nije bukvalno neophodan. Prvi kontakt s modelom V2030 je na nas ostavio pozitivan utisak. Spoljašnjost je urađena veoma kvalitetno i pedantno: izrada, čvrstina i kvalitet plastike su na nivou viših klasa notebooka. Dizajn predstavlja mešavinu otmene crne i moderne srebrne boje, čiji spoj u ovom slučaju deluje jako fino. S leve strane nalazimo priključak za slušalice i mikrofon, dva USB 2.0 konektora, RJ-11 (modem) i priključak za ispravljač za struju (punjač). Pozadi se nalaze još dva USB 2.0 konektora i VGA izlaz, dok je mrežni konektor (RJ-45) smešten s desne strane, kao i jedan Firewire (IEEE 1394) priključak i jedan PCMCIA slot. Prilikom podizanja ekrana, osećamo prosečan otpor mehanizma koji drži ekran ispod kojeg se nalaze tastatura i touchpad sa dva tastera. Tastatura je slabijeg kvaliteta, kako sa aspekta izrade tako i kada je reč o rasporedu i obliku tastera. Iznad tastature nalazimo zvučnike, što znači da nije moguće blokirati ih rukama. Dimenzije ovog notebooka iznose 332 x 276 milimetara, najveća debljina je 39 mm na zadnjem delu računara, a na prednjem delu iznosi svega 24 mm. V2030 teži 2,6 kg, što je u granicama normale, to jest u skladu sa dimenzijama.

Kućište je dakle vrlo dobro, ali se u njemu nalazi hardver koji nije na tom nivou. Procesor je Intel Celeron M 360 (1400 MHz, radni napon 1,3 V, 90 nm, 1 MB L2 keša i 400 MHz „quadpumped” FSB) koji nema SpeedStep mogućnosti, što je osnovna razlika u odnosu na Pentium M. Da podsetimo, ova tehnologija služi za obaranje takta i napona procesora radi manjeg zagrevanja i potrošnje struje i verovatno je najzaslužnija za uspeh Pentium M procesora i Centrino koncepta. Celeron M uvek radi na maksimalnom taktu i radnom naponu.

Čip-set za ovaj notebook oznake VN800 obezbedila je VIA. Integrisana grafika je S3 Graphics UniChrome Pro i koristi 64 MB sistemske memorije, fiksno i bez mogućnosti promene. Model na testu je imao jedan modul 256 MB DDR2-533 memorije, što znači da operativni sistem ima 192 MB memorije na raspolaganju. Ekran je dijagonale 15 inča i ima uobičajenu rezoluciju od 1024 x 768. Iznenađujuće, hard disk koristi SATA standard za vezu sa „južnim mostom” VT8237R, što se još uvek retko viđa na prenosnim računarima. Radi na 5400 obr/min i kapaciteta je 40 GB. Optički uređaj je kombo, Philips SCB5265, koji DVD-ove čita brzinom 8x, a snima i čita CD-ove brzinom 24x. Za komunikaciju su zaduženi VIA 10/100 LAN, modem Castlenet 56k i Gemtek 802.11 b/g adapteri. Zvuk obezbeđuje Realtek AC’97. Kada niste blizu utičnice, sve ovo pokreće baterija kapaciteta 2,2 Ah, što je više na nivou jačih PDA uređaja nego notebook računara.

Operativni sistem Knoppix V4.0 koji se dobija uz ovaj notebook butuje se sa DVD-a i cela procedura učitavanja drajvera i podizanja sistema traje nekoliko minuta. Interfejs podseća na Windows i verujemo da se samo totalni početnici neće snaći. Međutim, kako je Knoppix potrebno butovati svaki put i kako se, usled činjenice da je ceo sistem na DVD-u, korišćenje odvija veoma sporo, smatramo da je ovo rešenje dobro samo za slučaj nužde. Za dalje testiranje bilo je potrebno da se instalira Windows XP.

Fujitsu-Siemens je pripremio i CD koji automatski instalira sve potrebne drajvere i programe za Microsoftov OS. Tokom rada nismo primetili bilo kakve probleme. Amilo Pro V2030 se nije preterano zagrevao, a sistem za ventilaciju i hard disk su radili prilično tiho. Ekran otkriva da je ovo notebook niže klase i može se reći da nas je pomalo razočarao, zbog lošijeg kontrasta i slabijeg prikaza boja.

Kada je reč o performansama, živahan hard disk u određenim situacijama nateraće vas na pomisao da radite na mnogo bržem kompjuteru. Međutim, hard disk je ujedno i jedina komponenta koja će ostvariti značajne brzinske rezultate. Celeron M – kao osakaćeni Pentium M i „kancelarijski” procesor – nije glavni krivac za slabije rezultate jer su njegove mogućnosti poznate. Najsporije nam je delovala integrisana grafička kartica. S3 UniChrome Pro je samo DirectX 7 kompatibilno rešenje i onemogućava pokretanje mnogih igara i većine programa za testiranje koji su se pojavili u poslednjih nekoliko godina. Čak smo i prilikom testiranja prastarog Quakea 3 naišli na probleme, pa tvrdimo da ovo definitivno nije notebook za igranje.

Odsustvo SpeedStep tehnologije na Celeron M procesoru, kao i baterija slabog kapaciteta omogućiće veoma kratku autonomiju rada. Potpuno opterećenje sistema ili puštanje DVD filmova isprazniće bateriju za nešto više od 50 minuta, dok je normalna upotreba, u našem slučaju MP3 reprodukcija i korišćenje Interneta preko mrežnih adaptera, ispraznila bateriju za manje od 90 minuta.

Ono što je diktiralo konstrukciju ovog notebooka ujedno je i njegova najbolja osobina: niska cena. Na svim ostalim poljima, Amilo Pro V2030 ostvaruje slabe rezultate. Performanse su dovoljne samo za kancelarijske poslove, Internet, DVD i DivX filmove, mada je i to često više nego dovoljno. Integrisano grafičko rešenje će moći da pokrene samo nekoliko godina stare igre, a pitanje je da li će i u tom slučaju sve da funkcioniše kako treba. Pozitivne strane su dosta dobra fizička izrada, brz hard disk, ali i prisustvo bežične mrežne konekcije koja se svakog dana sve više upotrebljava. Ukoliko imate osnovne računarske potrebe, malo mesta na stolu i/ili ne podnosite prašinu, buku i kablove, ovaj Fujitsu Siemens može da bude dobro rešenje. Najveća mana, vrlo slaba baterija, umnogome ograničava mobilnost ovog notebooka pa ga ni ne razmatrajte ukoliko tražite računar „za teren”.

Branko MITIĆ