Lepo je videti da neko ko zaslužuje da uspe u životu ostvari svoje snove preko očekivanja. Stardock, četvoročlani razvojni tim sa korporacijskim sedištem u podrumu glavnog programera, iznenadio je progresivnu javnost pobedom u duelu sa slavnim i etabliranim dinosaurusom. Master of Orion 3 i Galactic Civilizations su onomad na tržište izašli istovremeno i iako je u razvoj prvog uloženo sto puta više para u odnosu na malog anonimusa, Kalimero je odneo ubedljivu pobedu u svakom relevantnom aspektu. GalCiv je ocenjen superlativima, prodao se u zapaženom tiražu i, što je najvažnije, lagano je dobio status gotovo kultnog fenomena među ljubiteljima rasnih svemirskih strategija. Sudbinu igara linearno su ispratili i studiji odgovorni za razvoj: Microprose je bankrotirao i ispario sa scene, a Stardock se preselio u nove, sveže okrečene prostorije prepune dnevnog svetla. Sekretarice, keš, PR tim i privatni maseri nisu ni najmanje omekšali talentovanu momčad: razvoju GalCiva II pristupilo se sa nesmanjenom vatrenom potentnošću.

Fundamentalno, tehnički i konceptualno dvojka se od keca razlikuje na isti način na koji Alpha Centauri nadvisuje Civilizaciju 2. Kalibar implementiranih novina spada u onu specifičnu kategoriju koja indukuje instant fleš u glavi: „Pa, naravno, upravo tako to treba da izgleda i radi!” Svako ko je igrao original neće moći da izbegne misao tipa: „E ovo ni ja ne bih uradio bolje”, što apsolutno sugeriše tesnu vezu dizajnersko-programerskog tima s armijom fanova. GalCiv II je user-friendly u svim aspektima, a pogotovo u domenu prvog, maksimalno udobnog utiska koji u prvih pet minuta testiranja stavlja checkmark na svaku zapitanost u vezi sa sitnicama/novinama koje ste želeli da vidite u dvojci.

Za početak, vidljiva je jasna distinkcija u pogledu vizuelnog, što igru jasno izvaja od pomalo prenaglašene jednostavnosti i indie šmeka originala. GalCiv II je fino i balansirano našminkan, indukujući feeling AAA naslova, uz očuvanu funkcionalnost i preglednost prethodne igre. Ovo se odnosi na svaki aspekt igre, od menija i mnogobrojnih menadžment/statističkih ekrana, do zvezdane mape koja je ovoga puta urađena u 3D maniru, dozvoljavajući zumiranje koje igru umnogome olakšava. Meso i kosti promena, naravno, sežu dalje od prosto površinskog: progresivno usložnjavanje koncepta vidljivo je već na setup ekranu pre započinjanja igre.

Galactic Civilizations II: Dread Lords nudi dva tipa single-player kampanje: skriptovanu seriju linearnih misija (nalik na ekspanziju originala, GalCiv: Altarian Prophecy) i nelinearni sandbox mod koji predstavlja pravu suštinu igre. Mogućnosti za detaljno podešavanje početnih parametara drastično su usložnjene u odnosu na original. Za početak, više niste ograničeni na ljude kao jedinu opciju: izbor između 10 vanzemaljskih rasa potpuno je slobodan. Dalje, dodajući i oduzimajući poene u raznim kategorijama (vojna produkcija, istraživanje, bonusi pri kolonizaciji planeta, diplomatiji, borbi...), možete incijalno odrediti strategiju koju planirate da koristite. Sledi izbor političkog opredeljenja s klasičnim plusevima i minusima koji se podrazumevaju. Dve najznačajnije opcije, međutim, svode se na veličinu galaksije i protivnički AI. Od prve zavisi da li će partija trajati tri sata ili dva meseca, a od druge stepen izazova koji će vas čekati. Galactic Civilizations II spada u onaj najređi tip globalno-strateških igara u kojima AI ne vara setovanjem na veći stepen težine. Kompjuterski oponenti će vas oduševiti u svakom pogledu (ukoliko težinu igre podesite na challenging ili viši stepen), adaptirajući se na vašu strategiju i igrajući pametno, lukavo i ponekad kvarno. Kao i u prvom delu, kompatibilnost allignmenta (dobre, loše i neutralne civilizacije) i ovde igra ključnu ulogu u „međunarodnim” odnosima. Od toga zavisi trgovina, eventualni animozitet koji prerasta u rat pa i tehnologije koje će vam s vremenom postati dostupne. Uslovi za pobedu su sledeći značajan momenat dvojke: pored klasične vojne pobede, igra dozvoljava naučnu, kulturnu i diplomatsku pobedu (detaljnija objašnjenja imate u *.pdf manualu na CD-u s igrom).

Dalje izmene vezane su za izgradnju objekata na planetama i samostalno projektovanje brodova. Kvalitet planete (broj pored naziva na mapi) sada podrazumeva količinu slotova na kojima možete graditi objekte (a ne apstraktni produkcioni bonus iz prvog dela), koje možete proširiti kada razvijete odgovarajuće tehnologije. Sve planete su sada vidljive na zvezdanoj mapi (u istraženom delu svemira, naravno) i nisu „zakopane” u zvezdani sistem, što omogućava da jedan sistem deli više civilizacija (ovo otvara čitavu lepezu dubinskih strategija vezanih za mirnu aneksiju konkurentskih sistema). Samostalno projektovanje brodova je bukvalno igra za sebe: ceo sistem neodoljivo podseća na onaj korišćen u Alpha Centauri, dozvoljavajući maštovitom igraču da flote potpuno prilagodi svom stilu igranja.

Miodrag KUZMANOVIĆ