Istorija se ponavlja: kolosalna priroda Empire Earth igara još jednom zasenjuje svoju decu. Pošto su u Empire Earth 2 već ugurali svaku opciju, frakciju i gumb koji su mogli, iznedriti dovoljno suvislog sadržaja da se od njega napravi ekspanzija vredna pomena za autore je postao ozbiljan problem. Nije da nisu pokušali, ali dodaci okupljeni pod imenom Art of Supremacy zanimaće samo tvrdokorne RTS nindže, i to prvenstveno u domenu multiplayer ratovanja.

Četiri nove nacije predstavljaju miks intrigantnog i generički adekvatnog. S jedne strane, angažman desetinama puta obrađenih Rusa i Francuza ovde neće ubrzati ničiji puls. Još kada je čitava jedna kampanja posvećena, s upravo bolnom predvidivošću, njihovom međusobnom preganjanju po smrznutim ruskim zabitima u napoleonsko vreme, malo ko će ostati budan do kraja predstave. S druge strane, afrička plemena Zulu i Masai su tu da, barem delimično, prodrmaju kvalitativnu letargiju i ponude igraču nešto novo. Masai su dobili sopstvenu kampanju tokom koje se u bliskoj budućnosti sukobljavaju sa multinacionalnim korporacijama oko novog izvora energije. Zulu ratnici su dobili da tranžiraju Engleze u jednoj od dve nove Turning-Point istorijske misije.

Ova dva afrička naroda se drastično razlikuju od ostalih nacija, barem u početnim epohama (ratnici su im, recimo, daleko žilaviji od konkurencije). Postepena mehanizacija ih tokom epoha ipak vizuelno približava drugim učesnicima tako da se njihova unikatnost vremenom gubi. Kao šlag na već natrpanu tortu dolazi editor nacija tako da se sad uz malo truda može izmiksovati sopstvena dream-team civilizacija.

Jedna od novina koje su zvučale bolje na papiru nego što funkcionišu u praksi tiče se domorodačkih plemena koja ne predstavljaju frakciju per se, ali je s njima moguće sklopiti savez koji igraču donosi bonuse. Ova pozajmica iz Age of Empires 3 proširuje taktičke opcije, ali se postavlja pitanje koliko je vredna gnjažave u sveopštem mikromenadžerskom haosu karakterističnom za tipičan Empire Earth meč. U koš pod „nepotrebno” takođe potpada fealty (odanost), opcija data poraženim igračima da se zareknu na vernost osvajaču, što se u praksi svodi na prikupljanje resursa (OK, ovo je verovatno zvučalo glupo i na papiru).

Posebno je zanimljiva nova skirmish varijanta Tug-of-War, gde igrači prvo odaberu broj mapa na kojima će se boriti, a potom pokušavaju da nanižu pobede i tako dospeju na poslednju mapu u nizu, koja predstavlja protivnikovu domovinu (između mapa se prenose dostignute epohe i tehnologija). Tug-of-War je očigledno mod koji se ili voli ili mrzi, u zavisnosti od afiniteta: neki igrači će brzo bataliti natezanje napred-nazad (otud ime) koje zahteva potencijalno višesatni angažman, dok će drugi jedva dočekati da nasviraju broj mapa na maksimum i provedu celu noć u mazohističkom testu izdržljivosti.

Đorđe NAGULOV