Napraviti horor avanturu nikada nije bio lak posao. Postavlja se pitanje koliko ona mora biti realistična, koliko će imati zanimljiv i dinamičan splet događaja kako bi se igraču uvukla pod kožu, izazivala konstantnu jezu, tako da se stekne utisak kao da ste stvarno u celoj toj priči, a ne u nekom opuštenom putovanju kroz Diznilend. Prvi utisak je da Scratches, point and click horor avantura koju je uradio Nucleosys, a izdao Got Game Entertainment, za divno čudo ima sve te elemente, iako zauzima jedan nepuni disk. Prosto da se čovek zapita kako je toliko „jeze” moglo da stane na tako mali prostor. S druge strane, treba obratiti pažnju i na neke propuste.

Lik kog vodite se zove Majkl Arthejt. On je mlad i neiskusan pisac koji ima samo jedan roman iza sebe. Njegova specijalnost su horor priče i avanturistička dela. Kako bi našao svu potrebnu inspiraciju za kraj romana koji trenutno piše, useljava se u napuštenu kuću koja se nalazi daleko od civilizacije u jednom malom selu u Engleskoj. Njegov drug Džeri iz Londona dao mu je tu izvrsnu ideju o selidbi. Međutim, ovo ne bi bila avanturistička horor igra da ta kuća ili, bolje rečeno, dvorac ne krije neke misterije i tajne svojih prethodnih vlasnika (a mi bismo verovatno pocrkali od dosade gledajući samo kako Majkl sve vreme kucka na pisaćoj mašini). Nije ni raspakovao svoje kofere, a napolju već počinje da pada mrak i tu nastaju prve muke. Naime, u kući nema struje, što je jako čudno s obzirom na to da osigurači deluju ispravni. Ceo enterijer kuće uređen je kao izložba svećnjaka, a u bezuspešnoj potrazi za svećama Majkl saznaje da nema ni vode, a i bojler u podrumu ispušta neke čudne zvuke. Posle prvog razgovora i Džerijeve intervencije, trebalo bi da u posetu dođe električar koji bi u najkraćem mogućem roku otklonio kvar. Za to vreme Majkl će iskoristiti priliku da malo procunja po kući. Prostorija ima podosta i svaki deo kuće je uređen na neki karakterističan način tako da mora dosta da se istražuje. Naravno, u početku vam ni sve lokacije neće biti dostupne. Dvorište je takođe ogromno i sastoji se od više delova, a ne treba zaboraviti ni garažu, kapelu i staklenu baštu. Kako bi igra glatko tekla, preporučljivo je da se dobro upoznate sa svim lokacijama. Olakšavajuća okolnost je to što nećete morati da napuštate svoje novo imanje.

Interfejs je veoma jednostavan. Levim dugmetom miša se vrši interakcija sa objektima na sceni, dok desnim ulazite u inventar u kojem možete koristiti i kombinovati predmete. Programeri su nas poštedeli upotrebe tastature. Čak i kad snimate poziciju, ne morate kucati nazive u slotovima. Grafika nije na zavidnom nivou. Scene se sastoje od slika koje su projektovane oko igrača kako bi se stekao utisak trodimenzionalnog okruženja, kao u Post Mortemu. Međutim, stiče se utisak kao da su rađene u niskoj rezoluciji tako da su mutne, a u nekim momentima možete videti čak i nejasnoće karakteristične za jako kompresovane slike. Čak i toliko mračna atmosfera koja karakteriše ovu igru nije mogla sakriti takve ozbiljne propuste. Teksture takođe nisu animirane osim u slučaju kada napolju pada kiša pa se vidi slivanje kapljica niz prozorska stakla. Ono što nismo videli još od igre Resident Evil jeste animacija otvaranja vrata kada idete iz prostorije u prostoriju. To su nažalost i jedine animacije, ako ne računamo intro i još dve kratke u toku same igre.

Kad smo već kod atmosfere, Scratches poseduje sve elemente jedne horor avanture, ali u nedovoljnim količinama. Najjači adut jeste priča koja ume da zaintrigira i da vas zakuca pred monitor. Igra postaje jos interesantnija ako pažljivo čitate dijaloge i sve ono što vam dospe u šake. Zvučni efekti i muzika se savršeno uklapaju u atmosferu, ali teško da ima situacija u kojima ćete poskočiti sa stolice ili poželeti da upalite svetlo pod uslovom da igrate u potpunom mraku. Tu ne treba ubrajati situacije kada se iz potpunog muka i tišine čuje neki prodoran zvuk koji će vam prosvirati zvučnike – svako bi se trgao od toga.

Scratches se ne može pohvaliti težinom. Neki će to smatrati pozitivnim, a nekima se možda i neće dopasti. Sve zagonetke su vrlo logične i iskusni avanturisti neće imati problema da se snađu. Svi predmeti moraju biti iskorišćeni na ovaj ili onaj način da bi se došlo do kraja i, što je najvažnije, svi su veoma upadljivi na sceni. Igra je dosta skriptovana i strogo linearna, a to znači da će se dešavati situacije kada ćete bespomoćno lutati po kući gledajući gde da kliknete dok ne uradite nešto što će aktivirati neku sledeću radnju i otvoriti mogućnost da se dalje napreduje kroz priču. Kada se tako zaglavite, možda je najpametnije da telefonom pozovete sve brojeve koje imate u imeniku. Radnja se inače odigrava u tri dana tako da kada legnete u krevet, znate da ste kompletirali sve zadatke u tom danu. Primetićete takođe da noći umeju da budu jako zanimljive. Više nećete moći da razaznate šta je san, a šta je java.

Nucleosys je napravio jednu solidnu avanturu i, s obzirom na to da je ova igra njihov prvi ozbiljniji projekat, možemo im malo progledati kroz prste što se tiče nekih propusta. Iako celo izvođenje deluje pomalo zastarelo i prevaziđeno, Scratches vredi probati baš zbog priče i zato što nije preterano teška i dugačka igra. Kada je pređete prvi put, nažalost nema razloga da se igra iznova jer priča ima samo jedan kraj. Nema račvanja, nema alternativnih završetaka niti skrivenih delova na šta smo navikli kod drugih igara ovog žanra.

Vladimir IGNJATIJEVIĆ