Letačka arkada na temu Drugog svetskog rata, u kojoj tumačite ulogu elitnog američkog pilota-dobrovoljca, pripadnika „crack” savezničkog aerotima Blazing Angels u misiji uništavanja imovine i lica na strani sila Osovine. Arghhh. Treba zaista biti debelokožac pa progutati i svariti ovako megamaštovito koncipiran zaplet. Možda bi neko pomislio da se radi o zamoru materijala sa naše strane, ali taj neko bi trebalo da je rođen juče, ne iskusivši prethodnih 42324545 igara na potpuno identičnu temu. Dobro, ideja zaslužuje nulu, idemo dalje...

Pogled u trećem licu, linearna kampanja sa fiksnim brojem misija, svi mogući teatri operacija (Bitka za Britaniju, Severna Afrika, Perl Harbur, Francuska...), skriptovani momenti i radio chatter, wingmani sa dosetljivim pošalicama i istančanim personalityem... Kakav cut&paste Secret Weapons Over Normandya, dontcha think? Ali, za razliku od elegantnog i funkcionalnog SWON-a, Blazing Angels ima atribute nešto drugačijeg predznaka.

Pre svega i ma kako to misteriozno zvučalo, u pitanju je laka igra koju ćete teško igrati. Laka je u smislu da ćete imati posla sa relativno nesposobnim protivnicima, lakim i dostižnim podzadacima u okviru misije, neograničenom količinom municije i bombi i mogućnošću za automatsku i trenutnu popravku aviona u okviru misije. Vidite, svaki od trojice wingmana ima po jednu specijalku koju po želji i potrebi možete manuelno aktivirati: Frenk poseduje ubistveno efikasan dogfight manevar kojim je u stanju da poobara nekoliko protivnika istovremeno; Tom ima sposobnost da privuče paljbu svih neprijateljskih pilota u okruženju na sebe; Džo, mehanički genije, putem radija će vam objasniti kako da u hodu rešite sve probleme sa izrešetanim avionom u vazduhu i time se neograničen broj puta revitalizujete u okviru svake pojedinačne misije.

Igru ćete teško igrati zbog grubog i rogobatnog sistema kontrole. Ako ne posedujete kvalitetan džojstik, igru nema smisla nabavljati jer je kombinacija miša i tastature jednostavno jeziva. Kao prvo, manevri mišem nisu kontinualni: ako želite da napravite prosti zaokret, morate ga poput manijaka napred-nazad povlačiti po podlozi, uz korišćenje tastera ’A’ i ’D’ za dobijanje odgovarajućeg ugla (ali ne i tastera ’S’ koji će vam umesto propinjanja jednostavno smanjiti gas). Dalje, u igru je inkorporisan čudan padlock system (praćenje neprijatelja koji vam nije u vidnom polju), ali njegovim korišćenjem kontrole postaju pravi pakao zbog skokovite rotacije kamere i izmene perspektive pri promeni strane sveta s koje vam selektovani protivnik dolazi (najbolja ilustracija za ovo je padlock protivnika koji u brišućem letu u ravni dolazi s desna nalevo ili obrnuto).

Svetla tačka igre je nadrealno lepa grafika. Fenomenalan i bogat 3D engine i nije toliko zahtevan koliko dobro izgleda, ali taj fakat pada u vodu pred šupljim i nefunkcionalnim sadržajem.

Miodrag KUZMANOVIĆ