Evolucija taktičkog pešadijskog simulatora američke kopnene vojske u komercijalnu multiplatformsku igru nastavkom Full Spectrum Warriora dobija još jednu ili dve recke na kombinovanoj skali borbene realnosti i zabave. Igra je drastično kompleksnija od originala, znatno teža čak i na najlakšem nivou (iz istog razloga je i duža) i kao takva predstavlja nezaobilazno štivo za svakog ljubitelja vojnih tema u širem smislu. Naravno, nije sve idealno: storija u single-player kampanji je pomalo konfuzna i na momente banalna, a nekima će zasmetati i način na koji je ispričana.

Poprište sukoba snaga Ujedinjenih nacija, tj. američkih i britanskih ekspedicionih snaga ponovo je fiktivni Zakistan, imaginarna bliskoistočna zemlja do guše zaglibljena u građanski rat. Nekoliko frakcija radikalnih islamista se bore između sebe i protiv UN-a, civilno stanovništvo gubi strpljenje sa strancima na svojoj teritoriji koji nisu suštinski rešili nijedan problem, militantni klerici i lokalni warlordi dižu bune po gradovima... Kroz 12 misija u single-player kampanji (podeljenoj na četiri poglavlja) pokušaćete da stanete na kraj jednom većem mutivodi tog tipa, vodeći naizmenično američke i britanske borbene timove u klasičnim misijama prevencije i reakcije protiv „insurgenata” u pseudourbanim okruženjima. Kampanja počinje od kraja i koncipirana je po sistemu chapter-flešbekova, to jest misija koje su nabacane na prilično čudan način. Ovo donekle ubija koheziju igre, čineći je nedovoljno jasnom i na momente konfuznom. Ovo, naravno, nema uticaja na samu akciju, ali kida vezu s likovima i događajima, zahtevajući da igru pređete u jednom ili dva cuga zarad zadržavanja generalne ideje o čemu se zapravo radi. No, ponavljamo, ako na storiju iz originala niste obraćali mnogo pažnje, njen razbucani nastavak vam neće previše zasmetati.

Izmene u načinu igre su mnogobrojne, što podjednako važi i u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu. Pre svega, više niste ograničeni na dva četvoročlana pešadijska odeljenja: u nekim misijama na raspolaganju ćete imati i borbena oklopna vozila (Bradley), pojedinačne specijalce (snajperista, izviđač), uz „odeljenski” limit od četiri taktičke jedinice. Zadaci koji će se stavljati pred vas postajaće sve kompleksniji pa će pažljiva koordinacija većim brojem snaga predstavljati apsolutni imperativ. Srećom, nove mogućnosti za efikasniju kontrolu manevara i otvaranje vatre donekle uprošćuju celu stvar, istovremeno je i donekle komplikujući zbog kontrola koje nisu previše intuitivne.

Krenimo od izmena u timskim kontrolama. Timu koji ne kontrolišete neposredno sada možete narediti prostorno raspoređivanje bez prebacivanja u njegovu perspektivu. Ovo je veoma značajno pri manevrisanju i olakšava međusobno pokrivanje pri prebacivanju iz ugla u ugao u zonama gde niste sigurni da li ima protivnika. Svaki pojedinačni pešadijski tim sada možete podeliti na dvočlane buddy timove zarad dodatne fleksibilnosti pri pokrivanju različitih vatrenih pravaca. Naređenja za pokret su usložnjena mogućnošću izbora jednog od tri načina kretanja: Tight (prebacivanje na što diskretniji način uz smanjenu sposobnost odgovora na vatru), Hot (sporije, ali s oružjem na gotovs, idealno kada sumnjate da će neko iskočiti iza ćoška) i Scout (jedan član tima se izdvaja iz formacije, dolazi na novu poziciju, a ako je vazduh „čist”, ostatak tima ga sledi). Otvaranje vatre sada pored automatskog moda ima i precizni, manuelni mod u kojem (brzim pritiskom na taster ’E’) dobijate snajperski nišan uz zum ka vidljivom protivniku. Ovo je značajno kada želite brzo i bez većeg utroška municije da eliminišete protivnika koji se nalazi iza zaklona na relativno većoj udaljenosti. Na određenim mestima možete i ulaziti u zgrade i sa visine polivati protivnike ili vatrom pokrivati tim u brzom prebacivanju (na šta smo se osvrnuli u prethodnom broju). U nekim misijama dobićete i mogućnost za pozivanje jurišnog helikoptera koji ćete koristiti za čišćenje najopasnijih mesta (i pozvati ga iz nišanskog moda koji poseduje team leader). Negativna strana kompleksnijih kontrola jeste potreba za korišćenjem kombinacije ograničenog broja tastera, gde ćete često grešiti zbog nepravilne sekvence pritisaka, pogotovo u slučaju ’Tab’ selekcije odeljenja i vezanih kontrola od kojih bar pet koristi desno dugme miša (sa faktorima kao što su dužina pritiska i slično). Ovo je još jedan faktor koji podrazumeva da igru odigrate u jednom ili dva daha: ako je ostavite nekoliko dana, kontrolne konce ćete prilično teško ponovo pohvatati.

Kao što smo naglasili u prvom utisku iz prošlog broja, sama akcija deluje mnogo životnije zbog drastično uvećane biblioteke glasovnih komentara vaših vojnika, koji povremeno uključuju i prilično masne psovke (što je, je li, realno i u potpunom skladu sa situacijom). AI protivnika je poboljšan u smislu da više ne stoje na fiksnim pozicijama čekajući metak, već se dinamički raspoređuju po borbenoj zoni (mada to ponekad deluje nasumično). Igra je drastično teža od originala: ne preporučujemo je nikome ko Full Spectrum Warrior ne drži u malom prstu, a čak i njima će se dešavati da privremeno odlepe od stepena izazova koji se stavlja ispred njih. Težini, naravno, ne pomaže sistem automatskog snimanja checkpointa uz odsustvo mogućnosti za manuelni quicksave.

Miodrag KUZMANOVIĆ