Kada se uporede današnji, Eidosov Championship Manager i onaj od pre nekoliko godina, koji su s apetitom pripremali momci iz Sports Interactivea (danas ponosni vlasnici Football Managera), može se kratko konstatovati: ostali su samo dugmići. Serijal koji osim „razrađenog” imena praktično nema ništa, čak ni ozbiljan razvojni tim (Beautiful Game Studios), svake godine sve više propada u potrazi za sopstvenim identitetom. Tako se i iza ovogodišnjeg izdanja krije stara pesma s jednim novim stihom – usavršenim 3D engineom koji prikazuje tok utakmice. Lekarskim žargonom rečeno, to je situacija u kojoj infarkt lečite čajem od nane.

Loši rezultati prethodnog izdanja naterali su autore da ozbiljnije zagreju stolicu, ali oni ni ovoga puta nisu „uboli” suštinu problema jer su se opet koncentrisali na kozmetičke detalje, naivno verujući da je ljubiteljima menadžerskih simulacija, naročito onima koji CM poznaju od ranije, stalo do atraktivne fasade. Interfejs igre je koncipiran tako da sve vitalne informacije budu lako uočljive, a opcije nadohvat ruke, mada je i u ovom izdanju uočljiv veći broj nakaradno sklopljenih ekrana koji su u neizmenjenom obliku preuzeti iz starijih verzija igre. Na terenu, estetska unapređenja u odnosu na CM 5 su marginalna, tj. ni blizu „epohalnim” razmerama koje se najavljuju u reklami, jer igrači i dalje izgledaju, a golmani se i ponašaju kao obezglavljene figurice koje trčkaraju po terenu bez ikakve jasne ideje. O nekom fluidnom toku i realističnoj atmosferi tokom utakmice nema ni govora. Utisak popravlja jedino mogućnost ponovnog prikazivanja svih ključnih momenata utakmice, ali to je slaba uteha. Praćenje toka utakmice u tekstualnom režimu je još „grđe” jer se svodi na iščitavanje beskorisnih statističkih podataka koji se menjaju svake sekunde i ne pružaju pravi uvid u učinak igrača. Od tenzije koja je pratila prenos utakmica u ranijim verzijama igre više nema ni traga.

Neko je, ocenjujući prošlogodišnju verziju Championship Managera, konstatovao kako je jedna od najboljih osobina igre mogućnost da se „tera” u prozoru jer ostavlja mogućnost da se u drugom prozoru istovremeno prati neka manje dosadna akcija, poput ćaskanja u instant mesindžeru, partije online pokera ili čak i posao. Šalu na stranu, CM ni ove godine nije uspeo da nas zadrži uz računar duže od nekoliko sati, iako smo uočili i nekoliko dobrih osobina, pre svega aktuelnu, dobro obrađenu statistiku i realne transfere. Ipak, ako želimo da budemo realni do kraja, moramo postaviti pitanje da li nam je, pored Football Managera (SK 11/2005), zaista potrebna još jedna menadžerska simulacija iz iste „korpe”, uz koju se ne možemo kvalitetno zabaviti. Ruku na srce, Eidos ovde više nema šta da traži.

Gradimir JOKSIMOVIĆ