Kada se pojavio prvi Spellforce, 2004. godine, izazvao je dosta interesovanja zahvaljujući zaista zanimljivom konceptu gameplaya koji je kombinovao elemente real-time strategije sa RPG-om. Nažalost, nije sve bilo izvedeno na baš najbolji način i igra je patila od brojnih problema, ali je ostala upamćena kao jedan nadasve originalan i zanimljiv pokušaj.

Novi Spellforce, sa podnaslovom Shadow Wars, predstavlja pokušaj tvoraca da isprave brojne greške koje su se javljale ranije. Videćemo koliko im je to uspelo, ali za početak treba pomenuti da ovaj nastavak zaista po mnogo čemu predstavlja dublju i „ispeglaniju” igru.

U fantazijskom svetu Eo ponovo dolazi do previranja. Mračne vilenjake potresaju međusobni ratovi, a javlja se i jedna nova sila koja preti da potpuno izmeni izgled sveta. Shadows, snage mraka koje žele da pokore sve pred sobom, nadiru sve više, osvajajući teritoriju po teritoriju. Grupe mračnih vilenjaka im pružaju otpor, neki im se i pridružuju, a sjajno urađena uvodna animacija prikazuje jednu takvu bitku, u kojoj jedan od najvećih vilenjačkih vođa herojski gine, uspevši međutim pred smrt da pošalje svoju kćer, Nightsong, da upozori druge rase i narode na nadolazeće horde. Ona će uspeti da stigne do misterioznog naroda Shaikan koji meša svoju krv sa krvlju zmajeva i vlada neobičnim moćima. Zatražiće pomoć od njih i dobiće je od jednog od Shaikan heroja, vašeg avatara koga ste prethodno kreirali, na samom početku igre.

Od tog trenutka počinje vaša avantura, put kroz najrazličitije zemlje, uz pratnju neobične Nightsong i nekoliko drugih prijatelja. Cilj je uglavnom stići do raznih utvrđenja i naseobina i upozoriti ih na neprijatelje ili pokušati da ih pridobijete da vam se pridruže u borbi protiv armije senki. U kampanji je akcenat mnogo više stavljen na RPG elemente nego što je to bio slučaj u prvoj igri, tako da ima veliki broj misija u kojima ćete sa svojom grupicom odrađivati razne glavne i sporedne questove, istraživati okolinu i upadati u manje čarke. Sporedni zadaci dosta doprinose zanimljivosti igre, posebno zato što se u vašem liku neprestano sukobljavaju surovost i neosetljivost koja je posledica nasleđa i osobina čitavog naroda i pokušaji da dokaže svoju plemenitost i rešenost da pomogne svetu. Tako ćete često biti u situaciji da birate da li ćete prihvatiti neki quest ili ne, što će opet otvarati ili zatvarati mogućnost dobijanja nekih drugih misija, a što sve zajedno unosi i malu dozu nelinearnosti u igru.

Što se tiče RTS elemenata igre, oni su umnogome pojednostavljeni, što moramo da pohvalimo jer je time gameplay učinjen mnogo fluidnijim i „pitkijim”. Broj resursa je smanjen na tri, a i sistem gradnje i unapređivanja različitih objekata dosta je uprošćen te više ne morate da se previše bavite ovim aspektima i možete više da se koncentrišete na samu priču i borbe. Tome doprinosi i mogućnost da pravite specijalizovane radnike koji će se odmah, čim se naprave, uputiti da se bave svojom profesijom, bez čekanja na vaša naređenja. Pored svega toga, sada su bitna mesta na mapi osvetljena žutim kružićem (ciljevi do kojih treba da stignete, na primer), što pomaže s te strane što više ne morate da besciljno lutate po okolini, ali opet, s druge strane, malo ubija čari istraživanja nepoznatog, neizvesnost, pa samim tim malo i kvari sveukupnu atmosferu igre.

Jedna od najvećih zamerki upućivanih prethodnom Spellforceu bilo je to što, zbog pokušaja da se zajedno upakuju elementi strategije i rolpleja, nijedni zapravo nisu bili dovoljno razvijeni. Činjenica je da je to i dalje slučaj, čak i više nego ranije zbog pomenutog pojednostavljivanja RTS elemenata igre. Međutim, zahvaljujući pojačavanju RPG aspekta i unekoliko blažih i bolje rešenih prelaza između delova u kojima idete samo sa svojom družinom avanturista i onih u kojima sa vojskom stupate u velike bitke, igra teče mnogo bolje, fluidnije, i omogućava igraču da se uživi u događaje koji se pred njim odvijaju. Složenost gameplaya je žrtvovana na račun atmosfere, što po nama nije loša odluka razvojnog tima, ali verujemo da će reakcije publike najviše zavisiti od individualnog ukusa igrača. Igri se takođe prebacivalo i zbog prevelike linearnosti, što je unekoliko rešeno postojanjem velikog broja sporednih zadataka i izbora koji se oslanjaju na dvojakost prirode vašeg lika. Priča i dalje uglavnom teče pravolinijski, ali igrač makar ima utisak da mu je prepušteno više izbora.

Veoma zanimljiva priča sa ponekim manje-više neočekivanim preokretima jeste ono što će vas najviše terati da nastavljate s igranjem. Atmosfera fantazijske zemlje koja se nalazi u neposrednoj opasnosti, sa ljudima koji su u strahu od predstojeće invazije, ali i imaju svoje lične, unutrašnje konflikte zaista je sjajno dočarana. Tome doprinosi i prelep dizajn lokacija kojima se krećete koje zaista deluju životno i bajkovito, sa puno detalja koji doprinose uverljivosti. Muzička podloga se odlično uklapa u celokupno okruženje, a manju zamerku bismo mogli da uputimo osrednjim zvučnim efektima i glasovnoj glumi, ali moramo priznati da je i tu dosta toga poboljšano, posebno ako se uporedi s prvim delom igre u kojem su ovi elementi bili, blago rečeno, veoma loši.

Spellforce 2 je veoma zabavna igra – i upravo to je njena najveća vrlina. Okoreli ljubitelji strategija i RPG-ova sigurno će imati mnogo zamerki zbog nedovoljne razvijenosti ovih aspekata, gledanih zasebno, međutim mislimo da njihovo pojednostavljivanje zarad jednostavnijeg i privlačnijeg gameplaya nije tako loša stvar. Svet Eo nosi svoje čarolije i ako dopustite sebi da zaronite u njega, sigurno se nećete pokajati.

Jovana ERČIĆ