Kada je Sega 2003. godine objavila da radi na nastavku popularne arkadne vožnje iz 1986. godine – OutRun – nastao je opšti metež među starijim igračima. Generacije onih koji su sredinom i krajem osamdesetih godina prošlog veka stasavali uz ovaj naslov brže bolje su požurile da se nekako dočepaju svoje kopije ili da se bar putem arkadnog aparata podsete lepih vremena iz mladosti. Novac je nemilice trošen na žetone u salonima zabave, dok su srećnici (čitaj: oni sa dubljim džepom), ne razmišljajući „kol’ko to košta”, posegnuli za kupovinom Microsoftove Xbox konzole odnosno Sonyjevog PlayStationa 2, za koje je igra izdata godinu dana kasnije.

Ogromnu popularnost igre OutRun uopšte nije teško objasniti. Reč je, praktično, o savršenoj arkadnoj vožnji koja ima jednostavne kontrole (levo-desno i gas), neopterećujući sistem igranja (nema budženja vozila i sličnih marifetluka), neodoljivu grafiku i odličnu muzičku podlogu (nema tog igrača koji drži do sebe, a nije čuo za čuvenu numeru Magical Sound Shower). Jedini cilj vam je da upravljajući svojim moćnim Ferrarijem stignete iz tačke A u tačku B pre nego što istekne vreme predviđeno za to. Iako su arkadne vožnje i danas prisutne na tržištu, treba reći da nijedna nije uspela da reprodukuje magiju koju je sa sobom doneo OutRun. Razni Juicedi, Burnouti, Need For Speedovi i slični 3D derivati jednostavno nemaju taj kapacitet (iako ne potcenjujemo njihov kvalitet i ne osporavamo veliki uspeh na tržištu). Od Amiginog Lotusa, slične igre nije bilo!

Vlasnici PC-a sve ove godine bili su u podređenom položaju u odnosu na vlasnike ostalih igračkih platformi i ograničeni na uživanje u originalnom naslovu isključivo putem emulatora (SK 7/2004). Mada, ne treba zaboraviti da je OutRun 1989. godine izdat i za PC. Odgovorni ljudi u Segi konačno su odlučili da jubilarnim izdanjem OutRuna posvećenim dvadesetogodišnjici izlaska prve igre iz serijala na tržište obraduju i PC igrače. Sa „samo” dva meseca zakašnjenja u odnosu na PlayStation 2, Xbox i PSP, krajem juna meseca svetlost dana ugledao je OutRun 2006: Coast 2 Coast u verziji za PC!

OutRun 2006: Coast 2 Coast svojevrsni je omaž originalnom OutRun 2 i OutRun 2 SP, s obzirom na to da se ove dve igre nalaze embedovane u okviru celine. Ipak, pored prepoznatljivog režima igranja koji je proslavio serijal OutRun, autorski tim je našao za shodno da implementira nekoliko propratnih koji će vas dugo držati zakucane ispred monitora. Okosnicu čini Coast 2 Coast mod koji predstavlja svojevrsnu kampanju, s obzirom na to da se pred igračem nalazi sijaset trka u kojima mora redom učestvovati kako bi napredovao ka konačnom cilju – impresioniranju svoje devojke. Ipak, za razliku od klasičnog OutRun moda u kojem je cilj automobilom stići na odredište pre isteka vremena, dijapazon zadataka ovde je mnogo bogatiji. Da biste zaradili dovoljan broj poena za prolazak dalje, moraćete da vozite tačno određenim delom puta, sumanuto obilazite automobile na putu kako biste za što kraće vreme ispunili zacrtanu normu, driftujete automobil dok se gume ne upale itd. Pored toga, klasične trke često se svode na kraće deonice i borbu sa ostalim vozačima, u kojima ste, kao po pravilu, u podređenom položaju (po defaultu, krećete sa poslednjeg mesta, a cilj je plasirati se u prva tri). Kada vam sve to dosadi, možete se okrenuti nekom od preostalih režima. Tako je u 15 Continuous Course modu potrebno, na putu do cilja, odvozati svih 15 staza pre nego što istekne vreme, u Time Attack režimu potrebno je postići što bolje vreme na izabranoj stazi, dok je kod Heart Attack moda devojci koja sedi na suvozačevom mestu potrebno ispunjavati svaku želju i na taj način zaslužiti njenu naklonost (zadaci su slični kao u Coast 2 Coast režimu).

Izvođenje je ostalo apsolutno identično originalnom i posle tolikog niza godina i dalje je neodoljivo. Osnova uspeha tokom vožnje svodi se na očuvanje brzine i što manje „krivudanje” jer se jedino na taj način mogu postići dobra vremena. Na pravcima problem će predstavljati gust saobraćaj i neodlučni vozači koji često ne mogu da se odluče kojom će trakom voziti pa se neprestano prestrojavaju. Najzanimljivije su oštre krivine pošto se mogu savladavati driftovanjem (zanošenjem) auta u jednu stranu i poprečnim klizanjem kompletnom dužinom puta. Osećaj brzine je sjajan!

Ono što nam se posebno svidelo u igri jeste sistem koji su autori osmislili za nagrađivanje igrača. Naime, svaki izvezeni deo puta (bez obzira na to da li ste u obavljanju zadatka bili uspešni ili ne) pretače se u pređene milje koje se opet mogu iskoristiti za otključavanje brojnih dodataka. Ne samo što ćete na taj način sebi otvoriti pristup ka novim stazama i automobilima (u igri se ukupno pojavljuje 30 licenciranih Ferrari automobila) već se mogu otključati i originalne/remiksovane verzije muzičkih numera korišćene u prethodnim verzijama igre. Sjajno!

Bez obzira na to koliko nam se nova verzija OutRuna dopadala, moramo priznati da tehnička rešenja nisu na vrhunskom nivou. Zamerke autorskom timu, na prvom mestu, mogu se uputiti kada je reč o implementiranju tekstura niske rezolucije (nasleđe portovanja sa konzole) koje iz neposredne blizine izgledaju zamućeno i neprecizno (prilikom kretanja, utisak je daleko povoljniji). Isto tako, brektanje motora potpuno je neuverljivo i nikako ne dočarava moć Ferrarijevih aždaja. Međutim, bez obzira na sve, OutRun 2006: Coast 2 Coast doima se sjajno, a način na koji je sve uklopljeno u funkcionalnu celinu je za svaku pohvalu.

Vladimir PISODOROV