Brzina kao vrlina

Programi za pregled slika (tzv. image browseri) odavno su prevazišli svoju osnovnu namenu. Jedan od glavnih razloga zbog čega je to tako jeste ogromna konkurencija na tržištu koja je naterala autorske timove da u programske rutine „nabijaju” krajnje nepotrebne sadržaje. S druge strane, programi za gledanje slika po definiciji predstavljaju veoma proste alatke koje su korisniku potrebne da bi omogućile jednostavan, brz i komforan način za uživanje u slikama. Da bi se pažnja kupaca zadržala na traženom nivou, pribegava se (nažalost) najrazličitijim marifetlucima i dijabolnim dodacima koji ove programe čine tromim i nelagodnim za korišćenje. Ono što krajnjeg korisnika u prvi mah privlači – nacifran komandni interfejs, veliki broj opcija prekopiranih iz programa za obradu/organizaciju slika i slično – najzaslužnije je za njegovo kasnije odvraćanje od korišćenja. Kako god lepo zvučale na papiru, fancy opcije zaslužne su za obogaljivanje performansi i značajno srozavanje brzine rada programa, čak i na vrlo jakim mašinama. Problem brzine posebno se manifestuje u slučajevima inicijalnog podizanja, ali i u situacijama kada je na brzaka potrebno pregledati nekoliko fotografija.

Na svu sreću, u poslednjih godinu dana programeri su konačno shvatili da jurcanje za nepotrebnim funkcijama može i te kako da našteti prodaji pa je sve primetniji trend vraćanja na osnovna načela (brzina, funkcionalnost, probrane funkcije). Čak su i u ACDSystemsu, lideru u oblasti izrade programa za pregled i organizaciju slika, odustali od bezglavog implementiranja novih funkcija u svaku svežu verziju ACDSeeja, a pronašlo se i dobre volje da se korisnicima izađe u susret kada je brzina pokretanja programa u pitanju (mislimo na implementiranje famoznog programskog modula Quick View). I druge firme pošle su njihovim putem.

Programerska grupa FastStone zaslužna je za jedan od upotrebljivijih programa za gledanje slika – Image Viewer (vidi opis u SK 9/2005). U pitanju je alat koji je, što zbog odmerenih performansi što zbog činjenice da je besplatan, pronašao svoje mesto u srcima mnogih korisnika. Među retke mane spada upravo izražena inertnost prilikom podizanja programa, čak izraženija nego kod ostalih ostvarenja u klasi. Programeri su zato pokušali koliko-toliko da „ispeglaju” situaciju, ali ne izradom specijalnog programskog modula, već (za sada) samostalne alatke koja se posebno preuzima i instalira. MaxView je u potpunosti opremljen za prikazivanje velikog broja grafičkih formata, i to preko celog ekrana (može da radi i u prozoru), dok putem „vrućeg tastera” (’E’) nudi pozivanje eksterne aplikacije za ekstenzivnije procesiranje (omogućeno je i formiranje liste programa). Pored uobičajenih formata kao što su JPG, BMP, GIF, PCX, PNG, ICO, TIFF i ostalih, podržano je i otvaranje RAW formata (ovo je bitno za vlasnike digitalnih fotoaparata), pa čak i MP3, WAV, WMA i MID datoteka koje se mogu iskoristiti za izradu efektnih slideshow prezentacija. Na ekranu je moguće dobiti i informacije iz EXIF zaglavlja (panel se poziva na identičan način kao u Image Vieweru – pomeranjem kursora u desni ugao ekrana).

Što se primarnog zadatka tiče – smanjivanja vremena potrebnog da se nakon izdavanja naredbe korisnika slika pokaže na ekranu – možemo reći da su autori uspeli u svojoj nameri. Ruku na srce, čini nam se da MaxView za nijansu sporije reaguje nego ACDSystemsov pandan – Quick View. Međutim, radi se o treptajima oka pa se nećemo previše zadržavati elaborirajući ovu temu. Valja još pomenuti da MaxView ima zgodnu zoom opciju (iskorišćen je princip navigator prozora) te da je slike moguće rotirati po horizontali ili vertikali (nažalost, samo u predefinisanim koracima). Za sve ostalo mora se iskoristiti neko od alternativnih rešenja jer ovaj program za nešto više nije ni namenjen.

Ukoliko vam je brzina otvaranja slika na računaru veoma bitna, za najnoviji ACDSee nemate dovoljno novca, a Microsoftov Picture and Fax Viewer ugrađen u Windows vam ne pruža dovoljno slobode, obratite pažnju na FastStone MaxView. Kada su besplatne aplikacije u pitanju, ravnog mu nema.

Vladimir PISODOROV