Ovako nešto mogu samo u Americi da smisle. Left Behind: Eternal Forces je religiozna strategija bazirana na istoimenoj ediciji megapopularnih knjiga, neke vrste lakog SF štiva za pobožne. Naštancovano ih je već šesnaest komada i prodaju se kao alva (preko 63 miliona primeraka!). Što se same igre tiče, nismo baš sigurni koja je tu poenta. Da li je u pitanju cinična akcija zgrtanja para, blago jeziva metoda ispiranja mozga ili pak trapav, ali u biti pošten pokušaj da se hrišćanstvo približi mladima? Kakvo god da je vaše opredeljenje po pitanju vere, u jednom ćemo se verovatno svi složiti: kad je rezultat ovako tužan, bolje da nisu ni pokušavali.

Ako ništa drugo, zaplet je dovoljno zanimljiv da kad-tad doživi holivudski tretman. Ukratko, došao je sudnji dan, jedna trećina čovečanstva u trenu nestaje sa lica zemlje i odlazi direktno u raj. Dok se druge dve trećine opasulje, Antihrist je već stigao (i to, zamislite, u liku harizmatičnog rumunskog političara). Slede godine spiritualnog iskušenja, dok jedni pokušavaju da zasluže ulaznicu za raj, a drugi idu linijom manjeg otpora i priklanjaju se slatkorečivom Rumunu.

Ako vam se učini da igra koja se u potpunosti odvija među neboderima Njujorka i očekuje od igrača da se suzdrži od nasilja ne zvuči kao dobra postavka za strategiju, bili biste potpuno u pravu. Praktično, igra kao da se odvija u kanjonu, uz očekivane probleme sa kamerom i preglednošću. Kockaste zgrade, obložene ispranim teksturama, konstantno se guraju u kadar, a kad se kamera odzumira, efektno upravljanje vašim snagama skoro je nemoguće. Jedinice su dizajnirane bez imalo mašte, sa nesvakidašnjim klasama poput apostola koji trči unaokolo i regrutuje nove „prijatelje” (uredno očešljani i prepoznatljivi po braon puloverima) ili pak pevača koji pesmom podižu nivo vere okolnih jedinica. Igra ispoljava tihu šovinističku crtu, dozvoljavajući ženskim regrutima da se obučavaju samo za određene poslove. Stvari nisu ništa bolje kod protivničkih snaga koje između ostalog ubrajaju rok muzičare (da, da, sve je to demonska muzika!). Čovek ne zna da li da se smeje ili da škrguće zubima.

Interfejs je nezgrapan i zahteva puno nepotrebnog mikromenadžmenta. Vaše jedinice će malo šta uraditi na sopstvenu inicijativu tako da ćete konstantno morati da ih vodite za ruku. Ovde negde vredi pomenuti i kontroverznu komandu za molitvu. Naime, ako im nivo vere padne ispod određene brojke, vaše snage ponovo postaju neutralne i gube stečeno iskustvo. Stoga ste primorani da periodično klikćete na dugme za molitvu kako vas jedinice ne bi napustile. Toliko o snazi vere. Između misija se pojavljuje ekran na kojem se diskutuje o temama poput kredibiliteta teorije evolucije, dok u pozadini svira „hrišćanski rok”. Ovakvi detalji opasno podsećaju na propagandu. Preko bare su već digli frku oko cele stvari, dok će kod nas igra proći potpuno nezapaženo, što na kraju krajeva verovatno jedino i zaslužuje.

Đorđe NAGULOV