Robotić Blitz, zadužen za izvršavanje manjih, magacinsko-transportnih zahvata, i njegov kolega robo-mehaničar Karl, jedini su članovi posade na maloj, zaboravljenoj, istraživačko-whatever svemirskoj stanici u zabačenom kvadrantu najzabačenijeg kutka svemira. Sve je bilo lepo i krasno dok se iz dubina svemira nisu pojavili Noedi, šarolika bulumenta agresivnih robota, promptno izvršavajući invaziju na malenu stanicu. Ne lezi vraže, stanica u svom sklopu ima top pozamašnih gabarita koji je just the right size za uništenje matičnog broda pomenutih space invadera, ali koji je (o, čuda) trenutno van funkcije.

Vodeći Blitza kroz šest nivoa, igrač ima zadatak da stanične sisteme podigne na noge, osposobi i napuni pomenuti top i pošalje neljubazne goste tamo odakle su došli. Srž igre čini istraživanje nivoa i izvršavanje jednostavnih zadataka uz ometanje od strane protivničkih robota koji dolaze u svim mogućim oblicima, veličinama i stepenima pretnje, uz nemali annoying karakter koji svaki od njih donosi (što se naročito odnosi na prilično gadne bossove na kraju svake deonice). Pored početne mogućnosti da predmete (kao i neutralisane protivnike) prenosi s mesta na mesto (ili ih koristi u borbi), u Karlovoj radionici Blitz može izvršiti upgrade svojih borbeno-skakačko-odbrambenih sistema (pomoću rotirajućih kartica razbacanih po nivoima), što će mu omogućiti da dopre do delova pređenih nivoa koji su bili nedostupni pri prvoj poseti. Igru inače karakteriše i potpuno očišćen igrački interfejs: linije zdravlja i energije (za oružje) očitavate direktno s vašeg avatara.

Najprijatnije iznenađenje dolazi sa tehničke strane. Unreal 3 engine koji pokreće igru u velikoj meri blista, sa kvalitetnim teksturama, efektnim detaljima i kvalitetnim HDR-om koji grafički prikaz, bez preterivanja, izjednačava sa CGI crtaćima od pre nekoliko godina. Implementacija vrlo detaljne fizike (iako nebitna za ovakvu igru) zaslužuje aplauze! Algoritmi za proračunavanje pozicije robota i njihovih ekstremiteta u odnosu na elemente okoline rade kao podmazani, izazivajući zapinjanje različitog intenziteta na ćoškovima i uzdignutim mestima, što uz kvalitetne zvučne semplove lupanja i škripanja metala stvara utisak da zaista upravljate hrpom gvožđurije koja poštuje zakone fizike. Sve ovo povlači za sobom i odgovarajuću hardversku zahtevnost. Iako će igra ići prihvatljivo i na preporučenoj konfiguraciji, stiče se utisak da je za glatko igranje ipak potreban procesor na bar 3 GHz.

Jednoličan dizajn nivoa koji preterano liče jedan na drugi (mada jedna jedina svemirska stanica i ne pruža puno prilike U3 engineu da se više razmahne), uz minimalne suštinske varijacije zadataka, ograničava Roboblitz na sjajnu zanimaciju u (preporučenim) manjim dozama.

Aleksandar DINIĆ