Jedanaesta po redu igra o Sunđeru Bobu iz ValuSoftove (THQ) radionice budget igara za najmlađe pojavila se tiho, praktično bez reklame, i to samo u verziji za PC računare. Motivisani prirodnom novinarskom znatiželjom, optimističkim idejama o mogućem „skrivenom dragulju”, ali i nezapamćenom osekom svežih igara, zavrteli smo Nighty Nightmare CD i – zažalili.

Sunđer Bob, Patrik i Plankton, najmarkantniji likovi popularnog crtaća, glavni su akteri ove igre u pokušaju. Radnja se odvija u snovima pomenutih junaka koji maštaju o podvizima koji im na javi nikako ne polaze za rukom. Sunđer Bob tako sanja da je dobar vozač, Patrik priželjkuje superherojske moći koje će mu omogućiti da se ponaša kako želi i pobriše face koje ga nerviraju, dok ubogi Plankton sanja da je velik kao Godzila i rastura sve pred sobom uspostavljajući novi svetski poredak.

Uvodni kadrovi u vidu animiranih odlomaka koji objašnjavaju zaplet igre mogu da se okarakterišu kao zabavni, ali ono što sledi daleko je od toga. Izvođenje u 2D izometrijskoj perspektivi uz point & click upravljački sistem ne samo da je anahrono već i kontraproduktivno ako se u vidu ima činjenica da je igra namenjena najmlađima. Bespotrebno zakomplikovano upravljanje koje zahteva dobru koordinaciju i brze reflekse i nepremostiva jezička barijera glavni su faktori koji klincima igru čine nezanimljivom. Glavni junak igraču neprestano objašnjava šta treba da uradi, što znači da je detetu potreban simultani prevodilac. Drugo, akcija se svaki čas prekida zbog dopunskih objašnjenja koja su ispisana u balončićima, a neujednačena težina i ozbiljne prepreke, uz bagovitu pathfinding rutinu, na samom početku ubijaju volju za igranjem. Patetičan je svaki pokušaj da se čitava stvar učini zanimljivom, dodaci i raznovrsni izazovi ne mogu da maskiraju otrcan nedostatak ideja kod autora. Jednostavno, ništa ne funkcioniše kako treba, a intenzivno razočaranje anulira i ono malo pozitivnih momenata kao što su duhoviti komentari, zvučni efekti, pa i sam karakter misija koje su u dobrom skladu s atmosferom crtanog filma.

Summa summarum, konkretne zamerke, na gomili, bile bi: neujednačena težina s preteškim deonicama koje igrača više frustriraju nego što motivišu, nejasna objašnjenja i jezička barijera koja ih dodatno komplikuje, trom i neprecizan kontrolni sistem, sitni likovi i siromašna grafička podloga, nedovoljno potenciran humor koji je činio osnovu ranijih SpongeBob igara. Ciljna grupa je promašena, a realizacija amaterska. Preporuka: avoid if possible!

Gradimir JOKSIMOVIĆ