Stara latinska izreka da „ime je sudbina” (nomen est omen) doživljava snažno ovaploćenje u kontekstu naslova ovog SF first person shootera razvijanog na prostorima bivšeg SSSR-a. Ovo je igra koja sopstveni naslov transcendira u gotovo nezamislivim razmerama, prenoseći svoju teskobnu prazninu na svakog ko se odluči da je kompletira. Multituda elemenata koji doprinose osećaju tuposti, praznine i teskobe podjednako je uzrokovana bazičnim dizajnom igre i ogoljenim shooter elementima bez ikakvih fancy varijacija, temom i okruženjem, dizajnom nivoa i okvirnom slikom koju projektuje. Hajmo redom.

Bazična premisa igre je alternativna istorija post-WWII SSSR-a, u kojem Staljin nije umro i koji prednjači nad zapadnim svetom u tehnološkom razvoju. U želji da dopuhne još malo vetra u jedra ekspanzije komunizma u svetskim okvirima, misteriozni sovjetski naučnik inicira projekat kontrolisane mutacije koja bi od prosečnog trudbenika napravila crvenog supermena. U eksperimentalnom gradu usred nedođije počinje izgradnja talasnog emitera za pospešivanje čovekovih evolutivnih sposobnosti; početni testovi obećavaju spektakularne rezultate; „Internacionala” se ori preko limenih zvučnika u krugu od 100 kilometara...

Izigravanje boga, naravno, ubrzo dobija sumorni epilog: mutacije se otimaju kontroli, a neumerena doza zračenja uzrokuje fatalne devijacije ljudi i životinja. Glavni protagonist igre (vi), uspeva da izbegne ovaj efekat usled kome uzrokovane saobraćajnom nesrećom; budi se u napuštenoj bolnici i počinje avanturu koja će mu još nekoliko sati biti sasvim nejasna.

Ovaj sažvakani uvod predstavlja deo okvirne slike čije ćete prve fragmente steći negde na polovini relativno dugačke „kampanje”. Ukoliko u igrama želite da uživate bez prethodnog čitanja sinopsisa na sajtu proizvođača ili previewa u nekom igračkom glasilu (kao ja), spremite se na višesatno bezidejno tumaranje bez pravih naznaka o cilju koji treba da postignete. Igra ne poseduje gotovo nikakvu inicijalnu naraciju, već vas linearnom stazom usmerava od tačke A do tačke B, povremeno vam bacajući dozu neprijatelja ispred nišana, uz bazične zadatke koji se bez izuzetka svode na traženje ključa/prekidača koji otvara prolaz za dalje napredovanje. Kriptične filmske sekvence urađene u kombinaciji kolaž-slajd šoua i živih glumaca, kojima će vas igra povremeno iznenaditi, takođe ne objašnjavaju bukvalno ništa: njihov smisao postaje vidljiv nadomak samog kraja igre, kada će vam ionako sve postati manje-više jasno. Ukratko, na narativnom planu, You are Empty koristi najgore fazone prosečnog Silent Hill naslova, uz odsustvo adekvatne atmosfere i kvalitetnog horora.

Generalni lajtmotiv koji definiše kompletno okruženje i atmosferu igre je potmuli socijalistički „šmek” projektovan kroz specifični arhitektonski dizajn nivoa i protivnika. Nalik na jeftiniju, ali intenzivniju varijantu S.T.A.L.K.E.R.-a, okruženje You are Empty baciće vas u bedak kombinacijom sivih blokova, oronulih industrijskih pogona, sanatorijuma i dispanzera, poljoprivrednih kombinata i depresivnih gradskih zona. Trud autora da dočara ugođaj sovjetske apatije prilično je impozantan, a posebno pleni bogata kolekcija skeniranih propagandnih postera koji su u obliku tekstura razbacani po kompletnom gameworldu. Postoji (bukvalno) stotinak različitih, a svaki je smešten u kontekst objekta u kojem se nalazi („Moj kombinat, moja sudbina!” na magacinu poljoprivrednog dobra, recimo). Većina će vam izmamiti osmeh forsiranim optimizmom i naivnošću poruke, pogotovo ako pripadate generaciji koja je učestvovala na prvomajskim sletovima i koja se sličnih domaćih stikera seća iz prve ruke.

Dizajn protivnika dosledno sledi radničko-seljačku šemu: sve vrste oponenata (sem dve ili tri) predstavljaju poludelo-mutirane varijante trudbenika. Sumanuti vatrogasci sa sekirom ili bacačem plamena, varioci sa maskom i propelerom na leđima, zombifikovani vojnici Crvene armije, seljanke sa srpovima, metalski radnici sa ogromnim čekićima... Nepostojeći AI i vrlo predvidljiva šema kretanja izazov njihove eliminacije čini naprosto nepostojećim, pogotovo na srednjem ili nižem nivou težine gde dodatne municije i napitaka za obnavljanje energije ima na pretek. Što se tiče naoružanja, igra ne poseduje nikakve varijacije u odnosu na ustaljene FPS šeme: francuski ključ, pištolj, PPŠ automat, obična i snajperska puška, ispaljivač eksera i nekakvo energetsko oružje u najvećoj meri podsećaju, recimo, na arsenal Quakea 3.

You are Empty je igra koja zasad još uvek nema izdavača za prostore van ex-SSSR-a: možete je pazariti putem digitalne distribucije sa sajta proizvođača, mada će se većina ovdašnjih mušterija opredeliti za šoping kod Johhnyja Wareza.

Miodrag KUZMANOVIĆ