Sedmi put slobodno letimo još više

Zajednica nezavisnih programera slobodnog i softvera otvorenog kôda u saradnji i pod pokroviteljstvom korporacije Red Hat, pod nazivom Fedora Project, sedam meseci posle Zoda, isfabrikovala je koncepcijski nešto izmenjenu distribuciju Fedora u verziji 7 (u daljem tekstu F7) pod kôdnim imenom Moonshine. Verovatno ste primetili da nedostaje očekivano Core, ali nije u pitanju greška, već pomenuta nova koncepcija; riznice Core (koju je održavao Red Hat) i Extras (koju su održavali nezavisni izdavači) sjedinjene su u jedinstvenu riznicu Fedora.

Fedora se sada distribuira u tri popularna seta: instalacioni Full DVD za one koji nemaju brzi net a žele kompletnu ponudu F7 aplikacija, dve LiveCD verzije (podrazumevana sa GNOME i KDE-Live sa KDE okruženjem) ako želite da pre instalacije na računar uživo vidite kako novi sistem izgleda, kao i Minimal boot u CD i USB varijanti za one sa brzim netom i potrebom da preuzimaju od aplikacija samo ono što žele.

Podrazumevana instalacija Fedore 7 pomoću instalera Anaconda krajnje je jednostavna i bukvalno se sastoji od deset koraka, uključujući ručni izbor i formatiranje particija za instalaciju alatom Disk Druid i postavljanje root lozinke. Ako je F7 drugi OS na sistemu, preporučujemo ručni izbor i formatiranje particija, pri tome imajući u vidu da je zahvaljujući libata drajveru u kernelu sada označavanje i SATA i PATA hard diskova po šablonu /dev/sd*. Samo kopiranje podrazumevanog seta paketa traje oko 15 minuta, a još toliko je potrebno za prethodnu pripremu instalacije i osnovno podešavanje sistema nakon instalacije u okviru First Boot sekvence (firewall, SElinux, datum i vreme, Smolt, pravljenje korisničkih naloga i podešavanje zvučne karte). GRUB je uredno dodao već postojeći Fedora Core 6 sistem kao drugu opciju u meni, a pretpostavljamo da će isto uraditi i ukoliko otkrije Windows sisteme (mi ih nismo imali na test mašini).

Vizuelni identitet i slobodan kvalitet

F7 je najispeglanije izdanje Fedore do sada. Novi vizuelni identitet Flying High je kompletan; stara tema Bluecurve okruženja i ikonica zasluženo je otišla u penziju, a nasledili su je tema okruženja Clearlooks i nove ikonice Echo, dok je dosadašnji DejaVu set fontova zamenjen novim slobodnim Liberation setom. Za nostalgičare, Bluecurve je opciona tema okruženja, a za avanturiste tu je i nova Glossy, plava varijanta Ubuntu (SK 6/2007) teme.

Srce F7 kuca na kernelu verzije 2.6.21, dok grafičku podlogu obezbeđuje novi X.org u izdanju 1.3.0. Podrazumevano grafičko okruženje je i dalje GNOME, ali ovoga puta u izdanju 2.18, dok se kao opcija nudi i KDE 3.5.6 (SK 2/2006). Svi podrazumevani programi okruženja su prisutni: Evolution, Totem, Rhythmbox, Sound juicer i Ekiga uz GNOME, odnosno KMail, Kaffeine, Amarok i Kopete uz KDE (izostavljeni su Mplayer, Xine i XMMS). Za kancelarijske poslove stara se OpenOffice (SK 10/2005) u odličnom 2.2.0 izdanju (nema paketa KOffice, kao ni Abiword i Gnumeric dvojca). Grafički poslovi podređeni su kombinaciji GIMP 2.2.14 (SK 4/ /2005), digiKam 0.9.1 (SK 2/2007) i gThumb 2.10.2. Naravno, Inkscape (SK 11/2005) hronično nedostaje. Kada je net svita u pitanju, tu su Firefox 2.0.0.3 (SK 11/2006) i novi Pidgin 2.0.0 (SK 6/2007), dok primetno nedostaju Thunderbird (SK 5/2006), Claws Mail i X-Chat (SK 7/2005). Zbog zbrke oko eventualnih delova vlasničkog kôda u MONO-u, i on je izostao. Setu alatki za podešavanje sistema system-config-* dodata je nekolicina novih alata za podešavanje firewalla. Na sreću, svi pomenuti programi koji nedostaju, uključujući i XFCE okruženje, nalaze se u OnLine Fedora riznici, pa se mogu dodati u par kliktaja mišem. Novina kod F7 su spakovani Xen 3.1 i KVM (Kernel based Virtual Machine) za virtualizaciju sistema, ali ćemo o ovoj temi drugi put na više prostora.

Sav hardver na test mašini prepoznat je i uredno aktiviran, osim web kamere za koju je bilo potrebno posegnuti za ATrpms riznicom (gspca drajver). Automount, Bluetooth povezivanje i hibernacija sistema funkcionišu očekivano kvalitetno. Umrežavanje sa Windows mašinama preko Sambe i ntfs-3g drajver koji omogućava read/write podršku za NTFS takođe rade „out-of-the-box”. Sistem funkcioniše očekivano stabilno i brzo, a posebno iznenađuje izuzetna brzina paketa OpenOffice u eksploataciji. Instalacija RPM paketa iz fajl menadžera omogućena je „na klik”, pa će totalnim početnicima takva, kao i instalacija programa uz Add/Remove Software (pirut) alatku biti veoma jednostavna. Međutim, dobavljanje paketa će se vršiti sa OnLine riznica, a da bi se koristila riznica sa DVD medija, potrebna je mala intervencija koju smo detaljno opisali u recenziji Fedora Core 5 (SK 9/2006).

U sitna crevca

Aplet puplet smešten u sistemsku kasetu pažljivo nadgleda riznice i proverava ima li novih verzija instaliranog softvera, te uredno nudi mogućnost ažuriranja „na klik”. Stoga nakon instalacije sistema preporučujemo nadogradnju dostupnog softvera (u slučaju da imate brzi net). Pošto konfigurator X servera podrazumevano postavlja najveću otkrivenu rezoluciju ekrana, valja ručno izabrati optimalnu, naravno uz odgovarajuće osvežavanje ekrana system-config-display alatom. Sledeće što valja uraditi jeste isključivanje nepotrebnih servisa grafičkim menadžerom system-config-services, čime se znatno ubrzava podizanje sistema (samo ne treba preterati pa isključiti vitalne servise).

Iako Anaconda nudi lokalizaciju instalera na srpski, zbog nedavne promene lokaliteta sa sr_CS na sr_RS instaler ne prikazuje kompletnu lokalizaciju. Zbog toga, kao i manje glavobolja kasnije, preporučujemo da instalaciju obavite na podrazumevanom engleskom jeziku, a da kasnije, u samom okruženju, po želji promenite jezik i dodate željene rasporede tastatura. Zahvaljujući Fedora prevodilačkom timu Srbije, kompletno GNOME okruženje, uputstvo za instalaciju i beleške o izdanju lokalizovani su na srpski jezik.

Iako je grafički podsistem compiz instaliran, Desktop Effects na našem testu jednostavno nisu mogli da se aktiviraju sa generičkim nv drajverom, pa je bilo potrebno dodati vlasničke nVidia drajvere za grafičku kartu.

Stičemo utisak da je iz jedinstvene riznice Fedora na instalacioni DVD moglo da stane još korisničkih aplikacija, jer je ostalo neispunjeno više od 1,5 GB do punog kapaciteta DVD medija. Za potpuni multimedijalni užitak neophodno je posegnuti za riznicom Livna u cilju dodavanja podrške za vlasničke kodeke i alatke (mp3, DivX, SUN Java, RealPlayer, Adobe Flash i dr.), kojih nema u riznici Fedora.

Pored izvanredne Fedora zajednice na fedoraforum.org i fedorasolved.org, gde se mogu pronaći kompleti konciznih uputstava za sve post-install intervencije na sistemu, preporučujemo i stranicu „od hakera korisnicima” na adresi www.mjmwired.net/resources dok se fedorafaq.org ne prilagodi sedmici. Sedmica je izrodila i lokalnu zajednicu korisnika Fedore iz Srbije koja je u povoju, pa preporučujemo da za više informacija o celoj priči posetite fedora.fsn.org.yu.

• • •

Briga za korisnika kao glavni faktor zbog kog je Fedora postala ovakva kakva je danas, izuzetna stabilnost i brzina u eksploataciji, odlična hardverska podrška, fantastičan novi vizuelni identitet i jaka zajednica samo su neke od karakteristika koje nam ostavljaju prostora da je isprobamo i uverimo se u kvalitet koji je ponuđen novim generacijama, kako računara tako i korisnika. Još ako imate brzi net i avanturistički duh, uživanje je potpuno.

Aleksandar UROŠEVIĆ