Gledajući kako jedne večeri u lokalnom „okupljalištu za mlade” patosirate nadobudnog siledžiju, gospodin Karver (vlasnik istoimene muzičke producentske kuće), zadivljen demonstriranim poznavanjem borilačkih veština, poziva vas da radite za njega. Iako ste u prvom momentu pomislili da vam se konačno ispunio dečački san da budete u svakodnevnom dodiru sa svojim hip-hop idolima i još budete plaćeni za to, ubrzo shvatate da je uloga „producenta” sve samo ne udoban kancelarijski posao o kojem ste oduvek sanjali. Ubeđivanje umetnika da se pridruže Karverovom jatu i otklanjanje sitnih razmirica i nesporazuma u sopstvenim redovima, umesto lepim rečima i govorničkim sposobnostima, rešavaćete pesnicama, „debelim” batinama i hvatanjem za vrat neposlušnika. Međutim, to što ste postali tabadžija samo je vrh ledenog brega – posao producenta u hip-hop žanru zahteva mnogo više...Def Jam: Icon treće je poglavlje u serijalu Def Jam i predstavlja najbolju igru do sada kada je ova franšiza u pitanju. Preko 30 izvođača dalo je svoj pristanak za pojavljivanje u igri, tako da ne samo što ćete imati priliku da uživate u njihovim aktuelnim numerama (i to u necenzurisanim verzijama), već ćete moći da ih povazdan umlaćujete i vijate po ekranu. Iako je spisak lišen nekih od najvećih imena scene (Xzibit, Snoop Dog, 50 Cent, Dr. Dre...), više je nego obećavajući i bez problema će privući ljubitelje ovog muzičkog pravca. U ulogama beskrupuloznih fajtera pojavljuju se Ghostface Killah, Lil Jon, Ludacris, Method Man, Sean Paul, E-40, Fat Joe... Zanimljivo je da je jedna od glavnih „neborilačkih” rola poverena poznatom holivudskom glumcu Entoniju Andersonu, što pozadinskoj priči daje naročiti šmek.  |
Igru žanrovski možemo da smestimo među borilačke simulacije, jer ćete većinu vremena provesti u pesničenju i umlaćivanju protivnika. Ipak, dok se pozadinska priča polako bude odmotavala, bićete u prilici da na tržište plasirate hitove svojih pulena, ali i da ispunjavate svakojake kaprice koji zvezdama u „napadu ludila” padaju na pamet. Za promociju svake pesme potrebno je odrediti koja količina novca će se koristiti u marketinške svrhe, ali i „zacepiti” procenat koji od prodaje pripada samom izvođaču. Nadobudnici će s vremena na vreme pred vas izlaziti sa svakojakim željama i predlozima – da producirate video igre sumnjivog kvaliteta, finansirate rad okružne pečenjare, rodbini obnavljate kuće uništene u tornadu itd. Stezanje kaiša i neodobravanje zahteva ubrzo može dovesti do pada zadovoljstva izvođača, koji vas čak mogu i napustiti ukoliko procene da im ne ukazujete dovoljno pažnje. Novac se može trošiti i na „održavanje veza” sa devojkama koje neće prezati da zatraže đenge za kupovinu novih krpica, skupih poklona ili iznajmljivanje aviona za odlazak u Pariz. Nabavku odeće (i nakita) koju ćete nositi dok ste „na zadacima” nećemo ni pominjati...Igrač može da bira jedan od šest postojećih stilova borbe, od čega zavise dostupni pokreti i potezi. Borbe se odvijaju na velikom broju lokacija (klubovi, predgrađe, benzinska pumpa, privatni apartmani...) koje imaju specifičnu težinu u kreiranju njenog krajnjeg ishoda. Naime, ceo ekran pulsira u ritmu muzike (bukvalno), što dovodi do toga da neki elementi postanu aktivni i, ukoliko se borci tada nađu u njihovoj blizini, izgubiće priličan deo energije. Tako se, na primer, energija u klubu može istopiti ukoliko zvučnici emituju glasan bas, na benzinskoj pumpi može vas udariti perilica za auto, u predgrađu najveća opasnost vreba od pobesnelog automobila čiji zadnji trap „poskakuje” u ritmu numere, na vrhu zgrade čuvajte se helikoptera... Nažalost, ne postoji mogućnost gruvanja protivnika objektima koji se nalaze unaokolo, što je prava šteta jer mislimo da bi unelo još živosti u obračune. Okorelim ljubiteljima borilačkih igara neće se previše dopasti sistem izvođenja udaraca, ali ni sama brzina odvijanja akcije (akteri su pravi puževi kada se uporede sa onima u Virtua Fighteru ili Tekkenu, recimo). Nema suludog/nasumičnog pritiskanja tastera i, što je mnogo bitnije, ne postoji mogućnost izvođenja kombo udaraca. Na raspolaganju je svega nekoliko poteza, koji se moraju primenjivati u pravom momentu, kada je protivnik najranjiviji. Upravo zbog toga borbe generalno dugo traju, osim ako brzo ne ovladate procesom saterivanja oponenta u pomenute aktivne delove pozadine koja može da načini dodatnu štetu. Logično, najveća pozitivna osobina igre jeste postojanje gomile kvalitetnih muzičkih numera (mada, to dosta zavisi i od ukusa). Grafika takođe nije za potcenjivanje, ali ni za organizovanje vatrometa. Lokacije su pune detalja, a povremeno na površinu „isplivaju” i ubavi specijalni efekti (recimo, u slučaju dovođenja protivnika na kritično mali nivo energije). Animacija pokreta je odlična (ne i savršena), a najlepša stvar je što gušanje i šamaranje ostavlja vidljive tragove po licima, telu i odeći suprotstavljenih fajtera. Takođe, lokacije nakon završene borbe izgledaju kao da ih je posetio tajfun – izlomljen inventar, polupani prozori... Def Jam: Icon donosi podršku za igranje dva igrača u svojevrsnom duel modu. Isto tako, svoje sposobnosti možete iskazati i na Mreži. Vladimir PISODOROV | | |
