Postoje expansion packovi, a postoje i EXPANSION PACKOVI... Medieval II Total War: Kingdoms svakako spada u ovu drugu, super caps lock varijantu: koliko nam je poznato, nijedna strateška igra nikada nije (za male pare) ponudila dodatak koji po količini sadržaja višestruko nadmašuje osnovnu igru. Kingdoms je prva ekspanzija za neku Total War igru koja za temu nema nekakvu invaziju: njena dva DVD-a ne sadrže jednu homogenu celinu, već nude četiri zasebna misiona teatra koje možete separatno instalirati i koji se posle smeštanja na HDD pretvaraju u četiri zasebne aplikacije, hirurški odvojene od glavne igre. Trinaest gigabajta materijala (Total War + Kingdoms) i instalacija koja zna da potraje dobrih 30 minuta mala je cena za ono što dobijate ovim paketom. Svaka kampanjska celina usko je fokusirana na okruženje koje je detaljnije profilisano u odnosu na segment koji je postojao u originalnoj igri. Na primer, mapa Britanskih ostrva koja se u Medievalu II sastojala od desetak teritorija, ovde je zumirana i raščivijana na šezdesetak segmenata. Dodato je i više od sto novih jedinica usko specifičnih za određeno podneblje i specifične frakcije unutar kampanjskog segmenta. Prisutan je i veliki broj gameplay poboljšanja od kojih smo neka videli u poslednjem patchu za osnovnu igru (efikasniji assasini, mogućnost izdavanja naređenja savezničkom AI generalu u taktičkim bitkama itd.).

Americas

Bazirana na invaziji evropskih supersila XVI veka na Novi svet, ova kampanja nudi izbor Asteka, Maja, Apača ili Španaca. Igrati na strani nekog od „indiginous” naroda predstavlja teži put: nedostatak sofisticiranih jedinica, borbeno-opsadnih sprava (katapulta, trebušea, mangonela, balisti...), bilo kakvog oklopa i standardnih civilizacijskih tekovina oličenih u evoluciji borbenih jedinca donekle je kompenzovan mogućnošću za masovne regrutacije i borbenu prevlast putem kvantiteta. Španci, kao i Englezi (non-player frakcija koja povremeno pljucka invazione trupe na kontinent) brojčano su slabiji, ali imaju mogućnost regrutacije lokalnih plaćenika zarad čuvanja dragocenih arkebuzara i teške konjice. Od sve četiri kampanje, ova je nekako najmanje interesantna (ukoliko ne igrate sa Špancima): mali izbor veoma sličnih, mahom melee orijentisanih jedinica i vrlo limitirane opcije za razvoj gradova (nema podele na naselja i zamkove, mali broj građevina itd.) čine je pomalo redundantnom u odnosu na ostale.

Britannia

Britanska ostrva na početku XIII veka predmet su bespoštedne borbe za prevlast između Engleza, Škota, Velšana, Iraca i nordijskih osvajača, što u prevodu podrazumeva superdinamičnu kampanju u kojoj (u odnosu na ostale) kvalitetna strategija i razumni savezi predstavljaju ključ uspeha. Englezi su samo naoko dominantni: „imperija” u nastajanju ubrzo će postati poprište građanskog rata kada se baronova Alijansa odvoji od matice. Škoti su, razume se, logičan izbor za inicijalno igranje: odlično balansirane i snažne pešadijske jedinice, od kojih se kvalitetom izdvajaju razni oklopni kopljanici, snažna su protivteža Engleskoj dominaciji na polju teške konjice. Dobra strateška pozicije na severu ostrva (podrazumeva se da ćete prvo savladati nordijske varvare) osigurava mogućnost strateškog ojačanja gradova i trgovine pre neumitne invazije na jug. Istorijske skript sekvence, poput pojavljivanja Vilijema Volasa, samo doprinose opštem šmeku kampanje. Takođe, ovo je jedina kampanja u kojoj umesto religije figuriše kultura: sistem funkcioniše slično, ali postavlja limite po pitanju regrutacije jedinica.

Crusades

Bliski istok za vreme Trećeg krstaškog rata, vreme Ričarda Lavljeg Srca, Saladina, templara i vitezova Hospitalerskog reda... Kampanja koju možete slistiti za nekoliko sati ukoliko igrate sa nezaustavljivim blitzkrieg titanima nalik na Antiohijski principat ili Jerusalimsku kraljevinu. Teška konjica, oklopna pešadija i fanatični vitezovi nemaju parnjake u armijama Egipta i Turske koje se oslanjaju na lake i brze jedinice (što pri jurišu na gradove ne predstavlja nikakav bonus). Limit protivničkog AI-ja ovde predstavlja osnovni zamajac istorijske neautentičnosti: kao što vam je poznato, islamske vojskovođe tog vremena uspešno su eksploatisale mobilnost sopstvenih snaga i manjak pijaće vode na otvorenoj pustinji da bi seckale krstaše sa distance, što vam se ovde neće desiti ukoliko imate minimalan stepen strateške veštine. Igranje sa Vizantijom, jedinom „unipolarnom” frakcijom koja nema prirodnih saveznika, svakako je najzanimljivije.

Teutonic

Smeštena u centar stare Evrope XIII veka, ova kampanja obrađuje pokušaj reda Tevtonskih vitezova da osvoji/uništi Litvaniju, jedinu preostalu pagansku kraljevinu na tom prostoru. Danska, Poljska, Novgorod (buduća Rusija) nisu interesantne kao Tevtonci ili Litvanija u smislu igračke atraktivnosti. Tevtonci poseduju supersnažnu oklopnu pešadiju i konjicu, ali imaju malo opcija vezanih za razvoj gradova, jer su kompletan akcenat stavili na zamkove. Ne mogu da grade bordele i taverne u gradovima (čime imaju manje mogućnosti da smanje šansu za pobune) i zbog prirode naseobina imaju manji prihod od trgovine (tj. manje love za regrutaciju svežih jedinica). Litvanci imaju interesantnu dilemu: ukoliko ostanu pagani, imaju pristup ekstremno efikasnim jedinicama fanatika ali im je rast gradova ograničen; ukoliko prihvate hrišćanstvo, biće vojno slabiji ali potencijalno brojniji i bogatiji (uz veće šanse za sklapanje saveza sa okolnim hrišćanskim kraljevinama).

Miodrag KUZMANOVIĆ