Dve stvari povezuju većinu veterana u svetu Guild Warsa. Obe su pitanja. Prvo je: Šta se desilo sa Gwen?, a drugo: Hoću li ponovo moći da ubijam charrove? Odgovori su konačno stigli, posle više od dve godine od izlaska ovog popularnog MMORPG-a i ukupno tri poglavlja u priči o herojima Tirije, Kante i Elone.

Gwen, devojčica koja je mnoge nervirala u „presearingu” (newbie zoni prvog poglavlja GW-a, kasnije nazvanog Prophecies), vremenom je stekla kultni status. Predmet je velikog broja glasina, fanfictiona, spekulacija, hoaxa, a poznata je i po tome što je odgovorna za masovno spaljivanje igrača (!) u beta vikendima jedinstvenim skillom „Spontaneous Combustion”. Svaki revnosni farmer dobro je upoznat sa duhom njene majke, a njen povratak na velika vrata predstavlja finalni dodatak originalnom serijalu Guild Warsa. I da, charrovi su opet tu.

ArenaNet je posle najave za Guild Wars 2 igračima pružio prvu (i definitvno poslednju) pravu ekspanziju nazvanu baš po toj dosadnoj klinki – Guild Wars: Eye of the North (tj. GW:EN). Posle Factionsa i Nightfalla koji su mogli da se igraju potpuno zasebno, ArenaNet je odlučio da nas vrati na kontinent Tirija u ekspanziji koja zahteva bilo koje od prethodnih poglavlja. GW:EN je namenjen isključivo likovima 20. nivoa, samim tim iskusnijim igračima, a 100% je okrenut PvE publici.

Kao i u svakom delu sage o Guild Warsu, nad svet se nadvila nova pretnja. Ovog puta u pitanju su Destroyeri, bića koja dolaze iz dubokog podzemlja. Prvi susret sa njima imaćete već na početku, u uvodnom kvestu koji vodi od nekog od glavnih gradova tri kontinenta do severnog dela mape Tirije. Bežeći od opasnosti po tamnici igrač će upoznati još jednu novu rasu – doduše prijateljski nastrojenu – Asure. Ova gremlinolika stvorenja oslanjaju se na magiju i tehnologiju, a baš njihov portal omogućiće igraču da stigne do zabačenih delova planinskog venca Shiverpeaks, gde se odvija veći deo priče GW:EN. Developeri su rešili da dodatno razmrdaju sistem kvestova i misija, pa posle ovog koraka igrač može da krene jednim od tri odvojena toka priče, koji se potom „slivaju” u konačnu, zajedničku bitku protiv Destroyera u velikom podzemnom kompleksu ispod Tirije.

Jedan pravac vodi ka (potpuno neočekivano) prijatnoj i zelenoj teritoriji charrova gde će igrač uz Ebon Vanguarde učestvovati u sukobu dve kaste ove rase. Drugi izbor je priskakanje u pomoć Vekku i njegovim Asurama, koje su Destroyeri isterali iz njihovih podzemnih tunela prepunih magičnih i mehaničkih spravaa. Treći put šalje igrača u lov snežnim planinama, koje su dom patuljcima i rasi Norn, ponositim poludžinovima.

Tim koji stoji iza GW:EN se potrudio da se, osim okruženja, tri storylinea razlikuju i po skillovima koje ćete steći i koristiti (150 novih), kao i brojnim sitnicama koje daju „šmek” regiji. Tako u borbi protiv charr šamana možete voziti ogromnu siege škorpiju, u planinskim gradovima se održavaju turniri „jedan na jedan”, dok kod Asura skupljate figurice stvorenja koja se koriste u mini-igri Polymock, Guild Warsovom pandanu Pokemona.

Igrači u svakoj regiji mogu da sakupljaju i reputaciju – kroz kvestove, mini-igre ili jednostavno tamanjenjem svega što se miče. Ovi poeni donose titule koje daju bonuse, ali i od kojih zavisi ko će od trgovaca, kraftera i drugih NPC-ova hteti da vam pruži usluge. Tako će tek posle trećeg nivoa Asura Title Tracka (Not Too Clumsy) biti dostupni novi „consumables”, a tek posle petog nivoa (Not Too Annoying) moći ćete da kupite novi oklop. Doduše, to možda i nećete želeti, jer je jedno od najvećih razočaranja ove ekspanzije dizajn oklopa. Od ukupno 40 novih vrsta, veliki broj su stari modeli sa novim teksturama. Stvari su malo izvukli delovi koje možete koristiti bez obzira na klasu, kao što su naočare, marame i posebne rukavice (chaos, glacial...).

Pored glavne priče, gomile sporednih kvestova, mini-igara i eksperimentisanja sa skilbarovima, ono što će svakako najduže držati pažnju igrača jesu dungeoni, kojih ukupno ima 18. Dungeoni se prostiru na više nivoa, imaju jednog ili više „bossova”, a na kraju svake igrače čeka kovčeg sa po jednim vrednim predmetom i nagrada u poenima za reputaciju. Ove instance su zamišljene kao najteži deo igre i namenjene organizovanim ekipama, iako će u „normal” modu oni koji znaju šta rade bez mnogo problema savladati većinu njih samo uz podršku NPC-ova. Baš za one koji su rešili da zaborave na multiplayer komponentu igre i izabrali da GW igraju sami, GW:EN donosi i deset novih heroja, koje možete opremati po želji. Za one koji poseduju GW: Nightfall ovo nije nikakva novost, ali za one koji imaju Prophecies i/ili Factions ovo je svakako dobra vest.

Ono što je uvek bila glavna zamerka javnosti serijalu Guild Wars jeste nedostatak motiva i nagrade koji teraju igrača da nastavi sa igrom. Ovoga puta igračima je pruženo više stvari koje će ih okupirati. Postoji mnogo više titula koje treba „odgrindovati”, mnogo više zahtevnijih zona koje treba očistiti, kao i veliki broj „easter eggova”, referenci i parodija. I sam nivo izazova nešto je veći od ranijih kampanja (mada ne znatno). A ako je nekome posle svega toga do hvalisanja, tu je i Hall of Monuments u kojem možete izložiti svoja dostignuća, oklope, oružja, titule... Inače, GW:EN je, osim što odgovara na neka pitanja iz prvog dela sage, povezan i sa najavljenim nastavkom jer će izložene stvari na nekin način uticati na novog lika u Guild Warsu 2.

Na kraju, na grafiku i zvuk ne treba trošiti puno reči, jer su – kao i uvek – fantastični. Dodatno ispeglan endžin star tri godine i dalje pruža vizuelno zadovoljstvo sa kojim se retko koja igra ovog tipa može meriti, dok je soundtrack na vrhunskom nivou prethodnih delova.

Ukoliko ste „zagrizli” bilo koje poglavlje Guild Warsa, GW:EN je, iako ne donosi ništa revolucionarno, bez dileme odličan izbor i pristojan izvor zabave dok se čeka GW2. One koji nisu oduševljeni konceptom serijala a nije ih ni privuklo to što je jedan od retkih MMORPG-ova prve klase za koji nema mesečne pretplate, teško da će ova ekspanzija naterati da promene mišljenje ili da se vrate igri.

Pavle ZLATIĆ