Google Phone na desktopu

Voleli biste da budete deo Google Phone hypea i probate novu Google platformu za prenosne („pametne”) uređaje Google Android, ali vam se ne daje novac za T-Mobile G1 (SK 3/2009), HTC Hero (SK 10/2009) ili neki drugi uređaj koji koristi ovaj OS? Nema problema – LiveAndroid je tzv. LiveCD operativni sistem namenjen prikazu mogućnosti Androida na PC računarima.

Da biste ga „poterali” treba sa sajta projekta preuzeti dve datoteke liveandroidv0.3.iso.001 i liveandroidv0.3.iso.002 i spojiti ih u jednu ISO sliku programom HJSplit (ili na drugi način, po izboru). Dobijeni ISO potom treba ili narezati na CD i bootovati računar sa njega ili ISO pokrenuti u virtuelnoj mašini (trenutno su podržani Sun VirtualBox i VMWare). Odmah na početku ćemo napomenuti to da je LiveAndroid upakovan kao GNU/Linux distribucija, pa u menadžeru virtuelnih mašina treba napraviti virtuelnu mašinu za Linux distribuciju. Prilikom pokretanja LiveAndroida ponuđene su dve rezolucije ekrana – 800 x 600 i 1024 x 768 piksela. Međutim, veća rezolucija ne znači da će biti više prostora na ekranu, jer se i objekti proporcionalno povećavaju, te je samo slika veća.

Kada se sistem učita, pred korisnikom se pojavljuje desktop (srednji, od raspoloživa tri virtuelna desktopa) kojim dominiraju izmenljivi wallpaper, polje Google Search u vrhu ekrana za pretraživanje Weba, kao i nekoliko ikonica za pokretanje najbitnijih funkcija telefona (upravljanje porukama, pozivanje telefonskog broja, adresar za kontakte i web browser). Iz desne ivice ekrana „štrči” jezičak kojim se dolazi do menija sa prečicama za pokretanje instaliranih aplikacija. Pored već pomenutih aplikacija čije se prečice nalaze i na desktopu, ovde se još mogu pronaći i aplikacije za pravljenje fotografija i snimanje video zapisa, organizaciju i pregled slika, muzički plejer, kalkulator, kalendar, razvojne alatke, nekoliko igara, podešavanja telefona i slično.

Pošto na desktop računaru i laptopu verovatno nema touch screena, za navigaciju po ovoj „imitaciji telefona” koriste se tastatura i miš. Levi ’Win’ taster ima funkciju ’HOME’, ’Menu’ (taster do desnog tastera ’Win’) ima fukciju ’MENU’, ’Esc’ igra ulogu tastera ’BACK’, strelicama se kreće kroz objekte, dok ’Enter’ ima ulogu tastera za potvrdu akcije (trackball na G1, recimo). Svaka aplikacija ima svoj kontekstni meni sa specifičnim akcijama, a jedine upotrebljive aplikacije iz ovog „prikaza interfejsa” jesu web browser (ne, Flash plug-in nije ugrađen), klijent za elektronsku poštu (koji uredno radi sa Gmail nalozima), kalkulator i androidVNC za upravljanje udaljenim računarom. Moguće je i poigrati se živahnim klonom popularnog Linesa ili siromašnom simulacijom vožnje. Većina aplikacija poput kontakata, aplikacija za poruke, pozivanje, fotografisanje i drugih mogu se pokrenuti i u njima napraviti prvi koraci (definisati kontakt sa podacima, ukucati telefonski broj za pozivanje i slično), ali se funkcionalnost tu završava i pozivanje broja ili slanje poruke prouzrokovaće grešku, što je sasvim očekivano jer desktop i laptop računari nemaju funkcije mobilnih telefona. Pojedine aplikacije čak uopšte nije moguće pokrenuti, i to one poput kalendara ili promene pojedinih stavki u podešavanjima.

Prilikom testiranja nismo uspeli da pokrenemo LiveCD u native režimu na laptopu, te je korišćen VirtualBox pod kojim nisu bili funkcionalni web kamera, WiFi i Bluetooth moduli. Jasno je to da se od LiveAndroida ne može očekivati potpuna funkcionalnost kao na mobilnim telefonima, već on prvenstveno služi za upoznavanje grafičkog okruženja, uvid u stepen podesivosti softvera i hardvera, te pripremanje za ono što pun doživljaj pruža tek uzimanjem u ruke nekog od modela telefona koji dolaze sa Androidom.

Aleksandar UROŠEVIĆ