Šta je CAPTCHA?

Kako prepisivanje iskrivljenih slova sa slike spaja naučnike na polju veštačke inteligencije i spamere

Ko je koristio Rapidshare pre nekoliko godina seća se sličica sa slovima ukrašenim stilizovanim macama i kucama. Da biste skinuli fajl, a niste premium korisnik, morali ste da unesete samo slova okićena mačkom. Delovalo je kao lak zadatak, ali su životinjice dosta ličile jedna na drugu. Bio je to zanimljiv pokušaj Rapidsharea da se odbrani od softvera koji čita njihove CAPTCHA kodove.

Ova kompanija, kao i ostale u file hosting biznisu, ima poslovni model koji ima smisla samo ako je zaštićen od softvera za automatizovanje mučnog procesa manuelnog besplatnog preuzimanja fajlova. U stvari, mnogi poslovni modeli na Internetu imaju smisla samo ako ih koriste korisnici, a ne specijalni softver namenjen ubrzanju nekog procesa, automatskoj eksploataciji i slično. Na kraju, i same forme za komentarisanje trebalo bi da imaju zaštitu od botova koji bi inače ostavljali svoj spam.

Zato praktično nema sajta koji ne poziva na neku interakciju, a da ne zahteva od korisnika da potvrdi da je čovek. Kao najefikasnija metoda pokazala se CAPTCHA. Ovaj sistem „potvrde čovečnosti” nastao je na Univerzitetu Carnegie Mellon 2000. godine. Akronim CAPTCHA bazira se na reči capture i izveden je iz pojma Complete Automated Public Turing test to tell Computers and Humans Apart.

Ideja koja stoji iza sistema je da se napravi automatski generisan izazov, lak za ljude a nesavladiv za računare i softver. Najčešći CAPTCHA sastoji se od slike sa iskrivljenim slovima, uz moguće razlike u bojama, postojanje šarene pozadine ili uz prisustvo drugih elemenata koji imaju zadatak da softveru učine nemogućim rešavanje testa.

Ova tehnologija deluje štreberski i nezanimljivo, ali, verovali ili ne, svaki put kada ukucate slova i brojeve po zahtevu reCAPTCHA sistema vi pomažete digitalizaciju knjiga i drugih publikacija. Naime, reCAPTCHA ne prikazuje nasumične reči, brojeve i interpunkciju, već sadržaj iz arhive magazina „The New York Times” i mnogobrojnih knjiga iz projekta Google Books.

Sajtovi koji koriste sistem reCAPTCHA prikazuju slike skeniranih reči koje softver za optičko prepoznavanje karaktera nije mogao da pročita prilikom procesa digitalizacije knjiga i časopisa. Ideja je jednostavna i genijalna, jer se oslanja na globalnu radnu snagu korisnika Interneta.

Ovaj CAPTCHA sistem najzastupljeniji je na Internetu. Procenjuje se da različite web destinacije, među kojima su i Facebook i Twitter, prikazuju reCAPTCHA slike 200 miliona puta dnevno. Od 2009. godine sistem je u vlasništvu Googlea.

Da bi se reč našla na reCAPTCHA slici, mora da „padne” na jednom od testova dva različita programa za optičko prepoznavanje znakova. Pored nje je na slici, kao deo eksperimentalnog potvrđivanja, „kontrolna reč” koja je stopostotno poznata. Sistem se bazira na pretpostavci da će korisnik uneti i nepoznatu reč ispravno ako je to uradio sa kontrolnom. Kada reč dobije dovoljno bodova, tj. kada je dovoljan broj korisnika unese ispravno, slagalica digitalizacije nekog ostvarenja biva upotpunjena za još jedan delić. Sada verifikovana reč postaje kontrolna za sledeći reCAPTCHA.

Trenutni CAPTCHA sistemi, naravno, nisu savršeni. Sem što nerviraju korisnike, oni su pod konstantim napadom. Spameri plaćaju voljnim korisnicima Interneta od osamdeset centi do dolar i po po slici da rešavaju ove testove. Postoje i pokušaji da se napiše softver koji čita CAPTCHA kodove. Programi za download sa servisa file hosting, kao što je jDownloader, imaju dodatke koji uspevaju sa stopostotnom uspešnošću da čitaju starije CAPTCHA sisteme. Međutim, novija rešenja poput Googleovog zasad se čine nesavladivim.

Ivan VESIĆ