Grupna kupovina

Mezoterapija lica, samopotamnjivanje kože, odvikavanje od lekova za smirenje i mnoge druge usluge nikada nisu bile jeftinije

Možda do sada niste čuli za Groupon (Grupon), ali ste na društevnim mrežama sigurno naleteli na brojne ponude armije domaćih klonova ovog izuzetno popularnog internet servisa. Moguće je i da niste ostali imuni na ovakve „jedinstvene i atraktivne ponude”, te da ste se uputili na čas kreativne radionice za izradu novogodišnjih ukrasa ili „overili” kafić sa inače skupim palačinkama. Možda ste izbelili zube za malo para, a za kusur platili analizu kineskog horoskopa za 2012. godinu.

U svakom slučaju, sve više ljudi počelo je da plaća niske cene za usluge u ponudi sajtova za grupnu kupovinu, koje im inače nikada ne bi pale na pamet, ročito kad se u obzir uzme regularna, obično paprena cena. U čemu je onda trik? Ko tu i kako zarađuje kada plaćate samo, na primer, četvrtinu cene?

Groupon, ili grupni kupon, nastao je, slično ostalim „eksplozijama” u IT svetu, ne kao proizvod neke korporacijske laboratorije, već kao projekat ambicioznog inovatora. Mastermind ovog poduhvata Endru Mejson obogatio se praktično preko noći, i to ne u Silicijumskoj dolini već u Čikagu. Njegov originalni Groupon okarakterisan je u magazinu „Forbs” kao „najbrže rastuća kompanija ikada”. Naime, za samo 17 meseci od osnivanja vrednost Groupona je skočila na oko milijardu dolara!

Mejson nije bio zainteresovan da patentira svoj izum i da se zanosi sudskim procesima, dok se Groupon peo ka svojoj prvoj milijardi. Njegov daily deals biznis model nije zaštićen autorskim pravima i ostalim mehanizmima današnjeg poslovnog zakonodavstva, pa su spin-off varijante nikle svuda po svetu.

Ova magična formula funkcioniše jednostavno – Groupon, i armija klonova širom sveta, nude korisnicima usluge svojih partnera sa popustom i do 70 odsto, ali takve promotivne cene mogu da se iskoriste samo ako se javi dovoljan broj korisnika. Ovakav poslovni model ohrabruje potrošače da, zavisno od toga kako gledate na to, pozovu ili spamuju svoje prijatelje preko društvenih mreža ili putem maila ne bi li primamljivi popust postao realnost. Ako je usluga dovoljno interesantna, ponuda se viralno širi.

Na kraju bi, prema ovoj formuli, svi trebalo da budu zadovoljni – kupci siti i sa više novca u džepu nego što bi to inače bio slučaj, klon Groupona bogatiji za svoj procenat, a biznis uspešno promovisan i sa armijom novih mušterija. Međutim, stvari često ne funkcionišu tako glatko.

Najpre, uvek postoji opasnost da konkurenti počnu da „igraju prljavo” u ratu za korisnike. Trenutno postoji dosta alternativa, ali uvek je prisutna mogućnost da se, kako to obično biva, na lokalnim nivoima po državama formira monopol.

S druge strane, na planu biznisa koji sklapa faustovski pakt sa daily deal servisima, situacija je verovatno najproblematičnija. Preduzetnici koji se opredele za veliku reklamu u ponudi gruponske imperije nadaju se tome da će posle naleta mušterija sa odštampanim kuponom u rukama i uštedom na umu doći i drugi talas, spreman da plati punu cenu i da ih poseti još koji put. Međutim, u doba krize, ko će dvaput otići na masažu kokosovim uljem?

Tu leži ključni problem za mnoge biznise koji se odluče za saradnju sa sajtovima za grupnu kupovinu. Velika reklama, u smislu broja korisnika koji će je videti, jeste zagarantovana. Međutim, ogromna većina kupaca sa grupnim kuponom u ruci predstavlja „lovce na prilike”, tj. potrošače koji se neće vratiti. Suočeni sa armijom takvih kupaca, bez šanse da ponove bar trećinu posete kada su cene regularne, mnogi preduzetnici sve više razmišljaju o isplativosti ovog poslovnog modela.

Naravno, nije sve tako crno, i pored neizbežne grupe nezadovoljnih klijenata. Pored dobrog marketinga, koji bukvalno „para vredi”, na ovaj način promovisana firma može da odredi detalje ponude. Na primer, u restoranu ponuda važi samo nekim danima u nedelji, kada je promet inače najmanji. Uz dobro planiranje, Groupon i slični servisi nisu uvek zamka za slabije biznise. Ako je vaš proizvod zaista para vredan, onda odnos uloženog i dobijenog na ovaj način može biti savršen.

A potrošači? Da li su oni zadovoljni? Retka je situacija u kojoj mušterije mogu da kažu: „Ko god da izgubi, mi pobeđujemo”. Naravno, korisnici bi trebalo da budu obazrivi online, ali i offline, u razumnoj meri.

Na primer, na jednom domaćem sajtu otkrili smo netbook računar na popustu, čija je promotivna cena u stvari identična maloprodajnoj na drugim mestima. Sem toga, opis usluge ili proizvoda može da bude (ne)namerno nejasno napisan, pa se može desiti da dobijete nešto što je, na prvi pogled, izgledalo bolje.

S druge strane, da li su pretežno sitne nelagodnosti i nešto što podseća na spamovanje mala cena za popuste, nekad čak i do 70 odsto? Možda, ali neki se ne raduju ideji da ovim sajtovima povere svoje podatke, mada je opasnost od zloupotreba zaista mala.

Kakva je budućnost Groupona i njegovih klonova? Sam Groupon suočen je sa konkurencijom jer daily deals poslovni model nije patentiran, zatim sa velikim brojem nezadovoljnih partnera i potrošača, ali je i dalje dobro ušuškan, jer je više onih koji imaju pretežno pozitivno mišljenje o ovom servisu.

Preko bare je situacija drugačija, jer se vodi rat na manjem prostoru, a više je onih koji žele svoj deo kolača. Kako je ovo tržište mlado, lideri će se tek iskristalisati, dok će većina ovih servisa najverovatnije životariti još neko vreme pre nego što tiho ugine. Korisnici će možda biti na još većem dobitku, jer značajne inovacije tek slede.

Rastko SIMIĆ