Da je ponekad zabavnije nazuti cipele negativca uverili smo se mnogo puta, a ovom prilikom isprobavamo obuću bezimenog nesposobnjakovića koji shvata da za njega više nema mesta u velikom i ozbiljnom guildu te odlučuje da iz njega mazne pozamašnu sumu zlatnika, a zatim pun sebe rešava da napravi svoj sopstveni (oh, koliko puta sam bio svedok sličnim dešavanjima). Pošto je teška kukavica u akciju nikada neće poći lično, već će u tamnice da šalje naivčine koje u esnaf namamljuje obećanjima o potocima para i beskonačnoj slavi. Njihovim dogodovštinama upravlja se indirektno, manipulisanjem samim oblikom tamnice, rasporedom soba i ubacivanjem dodatnih protivnika iznad predviđenog broja. Nakon navedenog, evociranje uspomena na Dungeon Keepera je neminovno, ali mućkalica sastavljena od karata, RPG elemenata i uvrnutog humora takođe podseća na „stonog” Munchkina kompanije Steve Jackson Games, doduše u znatno prostijem obliku.

Put ka bogatstvu počinje od nule, a namicanjem novca polagano se otvaraju nove mogućnosti za izgradnju propratne esnafske infrastrukture. Proširenja su podeljena na tri kategorije: might, magic i loot koje, osim što poboljšavaju pripadajuće statistike, donose i nove predmete odnosno karte za vaš špil, kao i nove klase heroja. Od zanimljivijih građevina svakako treba izdvojiti trofejnu salu u kojoj ćete čuvati njuške, repove i ostale organe pobijenih bossova, kao i groblje koje će biti pretrpano spomenicima vaših palih heroja mnogo brže nego što mislite. Predmeti koji bivaju otključani ekspanzijom esnafa ne opremaju se direktno, već se „bacaju” tokom avanture u nekoj tamnici (i to samo ako vam zapadnu u špil), nakon čega je potrebno pokupiti ih još jednom.

Svaki heroj polazi u tamnicu sa sopstvenim setom karata svojstvenim njegovoj klasi, dok se špil popunjava marljivim skupljanjem ostalih tokom trajanja same avanture. Prevlačenjem karata na polje za igru stvarate nove prostorije, prolaze i hodnike, ubacujete neprijatelje i plen – dakle, sami stvarate dungeon i režirate tok akcije, a vaš heroj se kreće u pravcu prostorije u koju ste bacili plen ili neprijateljsku kartu. Pored njih, tu su i karte čijom upotrebom u prostoriji stvarate čarobnu fontanu koja tokom prve naredne borbe daje pozitivan ili negativan efekat po slučajnom izboru. U skladu sa humorom na kojem je zasnovana igra, i predmeti koje možete da opremite su uvrnuti do daske: šolja čaja kao ofanzivno oružje, šerpa umesto šlema, ofanzivni mačeći projektil, ludačka košulja koja daje health bonus.. Slično je i sa neprijateljima, pa ne očekujte previše zmajeva i spremite se na ljute okršaje sa gumenim patkama. Naravno, prvi quest podrazumeva masovni pomor pacova i jedino nedostaje uništavanje kutija da bi svaki početnički RPG kliše imao svog predstavnika. Simpatično je što jedna od pod-avantura nosi naziv Gobliiins, kao omaž starom i slavnom serijalu logičkih igara studija Cocktel Vision.

Što se tiče borbe, radi se o klasičnom sučeljavanju dva špila karata. Tokom jednog poteza možete da izvedete magični ili fizički napad (ili oba uz pomoć specijalnih karata), blokirate protivnički, pa čak i ukradete neku kartu iz protivničkog špila. Suparnik uvek prvi povlači kartu, pa je relativno lako odgovoriti na svaki izazov. Izvor ljudskih resursa je nepresušan jer čim jedan heroj pogine (što je prečesta pojava) novi će automatski da ga zameni u odgovarajućoj građevini. Nakon uspešnog privođenja jedne avanture kraju, trenutna euforija brzo splasne jer heroji automatski gube sve iskustvene nivoe i kompletnu opremu koju su stekli teškom mukom, što surovo guši osećaj napretka. Osim toga, informacije tokom borbe prebrzo nestaju sa ekrana pa ukoliko niste prethodno naučili napamet sve karte i njihove efekte, teško je voditi evidenciju o rezultatima povučenog poteza. Stvar koja najviše nervira je to što u većini dungeona dolazak do cilja vodi samo kroz jednu rutu čija izgradnja zahteva bacanje specifične karte, što se brzo pretvara u besomučno kliktanje na dugme za završetak poteza i iščekivanje izvlačenja potrebne karte iz špila. Previše toga je u ovoj igri podređeno random principu i pukoj sreći, tako da je prostora za taktiziranje veoma malo.

Zarad dodatnog ubiranja simpatija kod igračke publike, Guild of Dungeoneering igra na kartu (eto dosetke) upečatljive vizuelne prezentacije. Pozadinska grafika oličena je u listovima sveske „na kvadratiće”, a likovi kao da su nacrtani drvenim bojicama na neprecizno isečenom papiru, pa sve liči na svojevrsnu simulaciju dečje igre. Muzičku podlogu krase odlične numere sa keltskim prizvukom i humorom koji podseća na Bard’s Tale. Gotovo svaka karta koju zaradite biva ispraćena jedinstvenom pesmicom, a jedina zamerka po tom pitanju odnosi se na „vokal” koji više repuje nego što peva i na trenutke zvuči kao neko ko je zdimio tri pakle crvenog „Bonda” u jednom danu. Pošto se praktično radi o Flash naslovu, igra može da se potera na bilo kojoj konfiguraciji koja ne učitava programe sa kasete.

Ako uzmemo u obzir sva ograničenja razvojnog alata kojim je ova igra stvorena, osrednja ocena ne predstavlja iznenađenje. Izbor Flasha je za sobom povukao osetan nedostatak sadržaja i repeticiju, nema ni govora o nekim većim dometima na igračkom planu, pa će skoro svako da se zasiti Dungeoneeringa već nakon pola sata. Kada se sve izvaga, igra koja je komotno mogla da prođe kao besplatan web naslov definitivno nije vredna cene od 15 evra (dodatnih pet evra obezbediće vam i kompletan soundtrack u MP3 formatu) jer za tu svotu možete da se počastite nekim od gomile naslova (ili čak nekoliko njih) koji u svakom pogledu pružaju mnogo više za uloženi novac. Ako se pak odlučite da joj pružite šansu, imajte u vidu da je zbog niza tehničkih problema instalacija najsvežijeg patcha apsolutno neophodna.

Jan ČMELIK