Lenovo IdeaPad Z51-70

Na današnjem tržištu laptopa je teško napraviti veliki tehnološki prodor. Zaglavljeni između profitnih margina, smanjenog tržišta i večite jurnjave za spuštanjem troškova, proizvođači se oslanjaju sve više na referentni dizajn elektronike, kozmetičke izmene na svojim uređajima i marketing, da bi postigli bolji tržišni uspeh. Rezultat su tipizirani uređaji, skoro identičnih performansi raspoređeni po dobro ušančenim tržišnim segmentima.

Lenovo je, srećom, rešio da malo odstupi od klasičnog nastupa i ponudi nam nešto drugačije. Navikli smo već da se laptopi na našem tržištu prodaju bez operativnog sistema. Lenovo je, umesto Windowsa, na svoj laptop preinstalirao FreeDOS. Kako su dometi ovog OS-a skromni, bilo je jasno da ćemo za potrebe testa hardver morati da opteretimo nečim težim, a teže od 8.1 u ovom trenutku ne postoji. Veoma nas je obradovalo to što je Lenovo po, pomalo zaboravljenim, lepim manirima, drajvere za svoj uređaj isporučio na DVD-u koji dolazi uz mini-štampano uputstvo. To umnogome olakšava prve korake instalacije i konfiguracije sistema, a pomoći će i kad god budete radili reinstalaciju Prozora. Budimo iskreni – i to s vremena na vreme mora da se obavi, a „pogađanje” servera i nagađanje koji drajver je podoban za vaš konkretni uređaj nije baš zabavno u trenutku kada ni jedan mrežni interfejs ne radi na vašem laptopu.

Sledeća lepa novost odnosi se na ekran koji je za mnoge korisnike najbitnija karakteristika na laptopu. Lenovo je u ovaj model stavio Full HD panel potpisan od strane kompanije Chi Mei. Slika na ovom panelu je vrlo ujednačenog osvetljenja (oko 200 nits) i prijatna je za duži rad. Takođe, odnos veličine ekrana od 15,6 inča i Full HD rezolucije je skoro idealan za svakodnevne aktivnosti, pa i za više od toga u mnogim slučajevima (video obrada, igranje, 3D...). Međutim, najbolje na ovom monitoru predstavlja tehnologija za smanjenje odsjaja (anti-glare), koja je tako dobro anulirala odsjaje iz okruženja da smo u prvom trenutku pomislili da je u pitanju mat ekran. Intezitet odsjaja je znatno smanjen i on je zamućen do neprepoznatljivosti, što ovaj interesantni laptop čini vrlo upotrebljivim, kako u dobro osvetljenim eksterijerima, tako i u enterijerima sa jakim tačkastim izvorima svetla iza leđa ili iznad glave korisnika.

Ostatak konfiguracije nije manje impresivan. Core i7-5500U procesor je dovoljno snažan za praktično sve laptop primene i dovoljno je štedljiv da obezbedi višesatni rad čak i sa baterijama nižeg kapaciteta. Kad smo već kod baterije, pomenimo da se Lenovo odlučio za bateriju od 32 Wh, što je ovom laptopu na našem standardnom testu opterećenja dalo nekih 2 sata i 18 minuta autonomije. Ukoliko se prebacite u balansirani režim rada (i potrošnje) možete računati bez većih problema i na više od tri i po sata aktivnog korišćenja.

Pored neizbežnog integrisanog Intelovog rešenja HD 5500, Lenovo je ovom modelu „podario” i AMD Radeon M375 sa čak četiri gigabajta memorije. Ova grafička karta možda ne bi predstavljala prvi izbor vrhunskih gejmera, ali će i za igranje poslužiti sasvim korektno dok će HD 5500 štedeti bateriju na manje zahtevnim desktop zadacima. Treba reći da, ukoliko intenzivno opteretite CPU i GPU u isto vreme, Z51 se može propisno zagrejati. U letnjim mesecima, naročito ukoliko laptop držite na krilu u tim situacijama, temperatura može dosegnuti stadijum neprijatnog. Stoga je preporučljivo da se zadaci sa maksimalnim opterećenjem rade u uslovima gde će hlađenje laptopa biti efikasnije.

Dodatna grafika, sjajan Full HD ekran, snažan procesor i komotnih osam gigabajta memorije nagoveštavaju da Z51-70, kako glasi puna oznaka ovog računara, nije ekonomski model. Pun spektar multimedijalnih mogućnosti Lenovo je kompletirao sa ubedljivim JBL zvučnicima i Dolby Home Theater sistemom. Opciono, ovaj model se može opremiti i sa drugom veb-kamerom što omogućava pravu 3D video komunikaciju.

Tastatura je, kako smo i navikli na boljim Lenovo modelima, vrlo kvalitetna. Tasteri su „ostrvskog” tipa sa odlično odmerenim otporom koji ih čini mekanim prilikom kucanja i omogućava dosta brzo kucanje. Preciznost tastera se ni jednog trenutka ne dovodi u pitanje, iako bi taktilni odziv mogao biti i za nijansu naglašeniji – veoma retko će se događati da zbog diskretnog taktilnog odziva ne otkucate neki taster. Posle pola sata kucanja na ovoj tastaturi to se i praktično više neće događati. Tasteri na alfanumeričkom delu su pune veličine sa širokim međusobnim rastojanjem, dok je numerički deo tastature malo sužen, ali kompletan uključujući i ’NumLock’ taster koji na laptopima ne srećemo uvek. Kursorske strelice su po veličini jednake tasterima na numeričkom delu, ali su u standardnom rasporedu koji je i najkomotniji za korišćenje (posebno u igrama). Nažalost, tastatura i pored svojih dobrih osobina, nema pozadinsko osvetljenje, što je „luksuzna” opcija koja se često sreće i na manje raskošnim modelima od ovog.

Tačped je pristojne veličine, pozicioniran skoro direktno ispod velikog i lako dostupnog ’Space’ tastera. Iako na „multimedijalnim” ’F’ tasterima postoji mogućnost da se tačped deaktivira, to praktično nismo morali da radimo u toku testiranja jer se ni jednom nije dogodilo da ga prilikom kucanja slučajno „pogodimo”. Materijal kojim je presvučen tačped pruža odličan osećaj koliko ste pomerili pointer na ekranu, a po boji se ne razlikuje od kućišta. Umesto standardne klackalice (za levi i desni taster) na površini tačpeda, za nju je odvojen zaseban prostor ispod dela osetljivog na dodir. To smanjuje korisnu površinu tač-peda ali zauzvrat vam omogućava da držite pritisnut neki od tastera jednom rukom dok drugom skrolujete ili šetate po menijima bez mogućnosti da se to protumači kao multitač akcija.

Kućište modela Z51 je izrađeno od kvalitetne plastike na kojoj dominiraju srebrne nijanse u otvorenom položaju. Poštujući sopstveni tradicionalni izgled, nasleđen još iz doba IBM-a, Lenovo i dalje insistira na oštrim paralelnim ivicama koje odaju utisak ozbiljnosti biznis klase. Iako BYO (bring your own) tendencije praktično brišu granice između poslovnog i ličnog uređaja, Lenovo je ostao veran biznis linijama. Jedino što na ovom modelu odstupa donekle od tog utiska je čisto bela spoljašnjost, kako na monitoru, tako i na dnu laptopa koja se, ako ništa drugo, sjajno uklapa sa vrelim letnjim danima i razbija monotoniju sivih i crnih modela na tržištu.

Za skladištenje podataka, Lenovo se ovog puta odlučio za Seagateov SSHD uređaj od jednog terabajta. Disk se okreće na 5400 obrtaja u minuti i ima pristojnih osam gigabajta keša. Bitnije od toga je to što ima dosta ujednačene performanse sekvencijalnog upisa i čitanja koje jesu niže od onoga što postižu SSD uređaji, ali su cifre i dalje vrlo dobre. Potpuno je jasno da se taj nivo performansi ne može zadržati na rendom testovima, ali u svakodnevnom korišćenju nismo primetili da to uzrokuje osetniji pad performansi. Naravno, NTFS nije otporan na fragmentaciju disk prostora što znači da će performanse degradirati tokom vremena, ali jednom u nekoliko meseci svako sebi može da priušti noćnu defragmentaciju i osveženje performansi.

Interesantno je i to da instalacija, konfiguracija i ažuriranje Prozora traju skoro tri puta duže od ekvivalentnih operacija na popularnijim GNU/Linux distribucijama, a mi smo za vas probali Linux Mint 17.2 „Rafaela”, koji se bez ikakvih problema instalirao i prepoznao sav hardver na laptopu. Stoga vam i to možemo preporučiti ukoliko ste odlučili da je Z51 pravi model za vas.

Stevan JOSIMOVIĆ